недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како решавати косовскометохијску драму

Неопходно је да Србија у складу сa својим моралним и духовним наслеђем јасно изрази разочарaње двадесeтогодишњим „посредовањем” ЕУ у такозваним преговорима Београда и Приштине. Такође је неопходно да обзнани одустајање од намере за улазак у ЕУ, ако је цена улазнице за Србију – „признање државности” Косова и Метохије
(Никола Костадиновић)

Дугорочно одржив раст и развој једне земље није могућ без политичке стабилности и рационалне регионалне сарадње. За Србију данас та пројекција првенствено налаже решавање косвоскометохијске драме.

На овом тешком питању, након мноштва контроверзних дешавања, земљи Србији су неопходна нека специфична отрежњења, те и нове или иновиране иницијативе.

Србија данас води и остварује осмишљену, доследну и сврсисходну политику неутралности. У суштини, то је политика која је комплементарна Стратегији дугорочног одрживог друштвеног и привредног раста и развоја.

Сходно основној идеји те рационалне политике, неопходно је имати и доследан став према ЕУ. У суштини, неопходна је дистанца од оне површне, наивне, поданичке и непродуктивне политике коју су почетком века „лансирале” партије на власти: „ЕУ је за Србију једина алтернатива”.

Држава Србија има поштовање за позитивне вредности система ЕУ, као и за активну и конструктивну сарадњу у привреди, финансијама, култури, политици. То је коректан и оптималан став према овој интеграцији европских држава. Све изван и преко тог „хоризонта”, у суштини се своди на условљавање и ремећење интегритета народа и држава.

Једноставно, непобитна је истина да је у бивствовању било којег народа, пословног субјекта или појединца само смрт једина алтернатива.

Управо тим поводом и тим трагом, неопходно је да Србија у складу са својим моралним и духовним наслеђем јасно изрази разочарање двадесетогодишњим „посредовањем” ЕУ у тзв. преговорима Београда и Приштине. Такође је неопходно да обзнани одустајање од намере за улазак у ЕУ, ако је цена улазнице за Србију – „признање државности” Косова и Метохије.

Наиме, Србија је европска земља, и ту ће увек остати. Земљи Србији, с моралним садржајима њеног народа, те и с расположивим природним ресурсима, није потребна малициозност ЕУ. Заправо, треба веровати и инсистирати на томе, да је Европској унији потребна само целовита, јака и достојанствена Србија.

Уз то, ЕУ треба подсећати на неправде и огромне штете које је управо она нанела земљи Србији у последњих тридесетак година (безочне и примитивне санкције, огромне штете трагом зликовачког бомбардовања с НАТО-ом 1999. године, те неразумно двадесетогодишње инсистирање да Србија отуђи део своје територије и тако „купи улазницу” за пријем у ЕУ. То је заиста примитивна „дипломатија” и политика ЕУ према Србији.

Објективно, ово контроверзно понашање ЕУ, а и неки „домаћи превиди”, слабили су, и слабе, јасну и постојану позицију Србије у „преговорима” око њене покрајине КиМ.

У том контексту, од значаја је указати на следеће.

Српска православна црква већ сувише дуго не показује намеру или напор да своју „престоницу”, тј. седиште патријарха и Синода врати на Метохију, у Дечане, у Пећку патријаршију. Наиме, београдска „престоница” ове високе духовне институције заиста је неубедљива у контексту улоге и значаја историјских и моралних вредности српског бивствовања на Косову и Метохији.

Контроверзна је била и одлука Владе Руске Федерације, уз „ћутање” – одобравање српске владе, да се повуче руски војни контингент из састава снага ОУН на КиМ. А тај „маневар” је озбиљно обесхрабрио српско становништво које храбро истрајава на Косову и Метохији.

Низак ударац задала је и „братска” држава Црна Гора, која је „без своје главе” пожурила да међу првима призна „државност” српској покрајини Косову и Метохији. Била је то историјски неморална одлука неозбиљне Владе Црне Горе. Та одлука је управо највише погодила и увредила становништво Метохије, које је великим делом пореклом из Црне Горе – Срби, Црногорци, Муслимани-Бошњаци. Уосталом, треба подсетити, посебно млађе генерације у Црној Гори, да је у Краљевини Југославији Метохија била саставни део Зетске бановине.

Успешној дипломатској кампањи Србије „за повлачење признања” штетила је и неопрезност српске високе делегације да се, под притиском америчке контроверзне администрације, „сагласи” да пријатељска земља Израел „призна државност Косова и Метохије”.

Сада, након двадесетогодишњег „заглушујућег” и исцрпљујућег мучног искуства „преговарања” под „покровитељством” ЕУ, заиста је неопходно да Србија предузме неке нове – промишљене иницијативе за решавање косовскометохијске драме.

Прво. Надлежно тело СПЦ, у сарадњи с Владом Републике Србије, треба да с најбољом пажњом припреми и организује доношење одлуке да се седиште СПЦ, седиште патријарха и Синода, „врати кући”, тј. на Метохију – у Пећку патријаршију – у Дечане. Та одлука би озбиљно ојачала моралну позицију Србије у актуелним збивањима око КиМ.

Притом, морало би бити неспорно да здања СПЦ и њена имања на Косову и Метохији добију „дипломатски статус”, тј. екстериторијалност сходно познатој пракси у Европи и свету.

Друго. Влада Републике Србије, с најбољом пажњом и поштовањем, припремила би и организовала форум српских и албанских просвећених интелектуалаца и верских поглавара, који би, растерећен „службених обавеза”, предложио основе решења спорних питања.

Смисао овог „домаћег” договарања у суштини би био у искреном уверењу да је овим путем могуће предложити бољу платформу за договор од оне коју нуде европски и амерички чиновници.

Истовремено, влада би ојачала тим за повлачење признања с једним бројем искусних српских и албанских дипломата.

Треће. Очигледно је неопходно да Влада Републике Србије повуче сагласност за решавање питања под покровитељством ЕУ (коју је почетком века дала влада ДОС-а); да енергично покрене државну и дипломатску активност да се питање Косова и Метохије искључиво разматра и решава у Савету безбедности ОУН, сходно принципима међународног и природног права, те и Резолуције 1244.

Притом, Србија би морала снажно афирмисати аргументе изворне Повеље ОУН. Наиме, Србију подржава више од стотину чланица ОУН, односно чланица које имају за трећину већи број житеља планете него што их имају земље које „мисле” другачије.

Четврто. Стратешки став Србије је постојан и јасан: Србија не може и неће никада прихватити да њена јужна покрајина Косово и Метохија буде одвојена од матичне земље. Чекаће Србија 20, 30, па и 50 и више година, да морални и одговорни људи, на принципима Повеље ОУН, реше ово питање.

Могуће прелазно решење би могло бити: да се четири општине на северу Косова и целина Метохије врате у статус аутономне покрајине Републике Србије; да Савет безбедности ОУН, „овласти” Европску унију да Косово конституише као свој протекторат-државу, да је прими у своје чланство, те сходно европским вредностима гарантује људска и имовинска права свим његовим житељима.

Ово би подразумевало и обавезу да ова „чланица” ЕУ без икаквих услова сарађује с матичном земљом Србијом и суседним земљама на Балкану.

Некадашњи гувернер НБЈ, министар за финансије СРЈ и универзитетски професор

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари15
f2c45
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Martinovic
Dragi Srbi mozete da budete ljuti i mrzite USA Vase pravo. Dedovi i ocevi nekih od Vas clanovi KPJ nisu mrdnuli prsotm kada su prva dva disidenta izbacena iz KPJ Dobrica Cosic i Tasa Mladenovic posle neprihvacenog i pogubnong izvestaja o stanju Srba na Kosvu. Srbi iz KPJ nisu mrdnuli prstom kada je Martinovicu nabijena vlasa. Orkivljen za samo zadovoljavanje. KPJ nije mrdnula prstom posle uzasnog ubistva nevinih Aziz Keljemendi . Nemojte biti topovsko mesto laznih Marskista i propale KPJ
dzordz
pogresno i iskrivljeno. za vreme sfrj srbija je bila najvea ikada, sa najvecim razvojem ikada. problemi, rat, su poceli uvodjenjem demokratije iliti losim kalemljenjem. albanci, kao nato pesadija, su iskorisceni protiv srbije. losa dijagnoza ne leci bolest. albanci su bili problem davno pre sfrj.
nilola andric
Dragomire, Sta je pravna razlika izmedju ''poseda'' i ''drzavine'' ? Drzavina je jedan od nacina sticanja svojine ali i ''potpuna titula'' . Ona se ne sme smetati. Onaj ko pretendira bolje pravo mora to da dokaze. Vi mesate ''svojinu'' i ''imovinu'' po opsten srpskom obicaju. Potrazivanja spadaju u imovinu ali se ne mogu oduzeti. Vecina gradjana zavisi od potrazivanja po osnovu ugovora o radu. Drzava moze nacionalizovati svojinu nekretnina u javnom interesu ali sa ostetom po trzisnoj ceni
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Andriću, “posed”, “imovina”, državina” i “svojina” su pravne i sociološke činjenice (kategorije, pojmovi, termini…) različitog nivoa konkretnosti i opštosti – Vi ih mešate (“po opštem srpskom običaju”), ne ja! Uzmite bilo koji pravni rečnik i, nadam se, prestaćete ih mešati! Premalo je ovde prostora da bih im makar definicije ispisao!...
Dragoslav
Samo jedno rešenje je održivo. Ono se zove "Amputacija po Jiričekovoj liniji". Sve ostalo je mlaćenje prazne slame. E sad, što je mlaćenje prazne slame srpski usud, to je drugi par opanaka. Ili, kako je još Justinijan zaključio, "Ilirik je prostor za "prekuvavanje" naroda (plemena)".
Slava Bogu
Treba svi zajedno da se molimo Bogu. Organizovati litije svuda po Srbiji. Post i molitva - najjace oruzje. Vidite sta se desilo u CG...
indira skoko
Medju inicijativama koje predlaze cenjeni Dr. Ognjanovic, ona treca (da se pitanje Kosova i Metohije isključivo razmatra i rešava u Savetu bezbednosti OUN, shodno principima međunarodnog i prirodnog prava i Rezolucije 1244) je daleko najvaznija i od najveceg prioriteta. Od toga poceti pa kada se u tome uspe, prema tome i osmisliti pametnu taktiku da bi se potom dosledno nastavilo sa svim mogucim (drzavnickim, crkvenim, diplomatskim, ekonomskim, kulturnim...itd) inicijativama. Uspeh garantovan!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља