Зграда Железничке станице чека обнову и прелазак у музеј

Хол пун људи који чекају пред благајном, путници у брзом ходу са торбама у рукама мимоилазе једни друге, а са разгласа одјекује: Путнички воз из Новог Сада долази на перон 2. Тако је некада било на старој Железничкој станици на Савском тргу. А сада у згради ове „времешне даме” од 137 година, која споља изгледа величанствено, „одјекује” само непријатна тишина.

На поду главног улаза леже бачени плакати, са плафона висе завесе паучине, а у ћошку стоје два ислужена ПП апарата. С леве стране хола, као у строју са зида прекривеног препознатљивим браон плочицама пркосно „гледају” четири фиксна телефона. Све подсећа на апокалиптичне филмове, када неко из будућности закорачи у далеку прошлост.

Са зидова који воде на други спрат љушти се креч, а на појединим деловима провирује трска која се некада користила за оплату.

На другом спрату кроз некадашње канцеларије зуји промаја, испод ногу се увија расушени паркет. У једној од кула, греде у поткровљу напала је буђ, подрум плива под отпадним водама. Оно што је извесно јесте да је ово здање које је последњи воз „испратило” 30. јуна 2018. године за Будимпшету озбиљно нагризло време и да му предстоји темељна обнова.

– Стање у згради је јако лоше. Великих проблема има са свим инсталацијама, водом, струјом и канализацијом. У подруму су пресечене канализационе цеви из којих излазе фекалне и кишна воде. Због тога смо се обратили ЈКП „Београдски водовод и канализација”. Њихови стручњаци су прегледали те просторије како би установили шта може да се предузме да се проблем реши и да се канализација повеже на градску мрежу. Ко је цеви пресекао не знамо, али је то непланиран трошак који ми морамо да платимо – рекла је др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, у чијој је надлежности од 19. новембра прошле године велики део некадшње Железничке станице.

Осим канализације исечена је и струјна инсталација због чега не раде сатови изнад некадашњих улаза.

– Механизме сатова морамо да променимо, а у разговору са људима из „Железница Србије”, који су некада бринули о њима, закључено је да би било добро да се уместо аналогних набаве дигитални системи. За то нам је потребно око 16.500 евра – истиче Бојићева.

Пре него се почело са било каквим радовима у објекту, проверена је његова статика. Урадио ју је Грађевински факултет. Зграда је u добром стању и стоји на сигурним ногама. То је врло важно јер је цео тај крај подводан и некада давно, пре изградње станице, туда је текла Сава.

Многи су помислили да ће, после одлуке владе, цела зграда бити у надлежности Историјског музеја Србије, али она то није. Око 840 квадрата простора, где је некада био ресторан, и даље се води на Дирекцију за имовину. Због тога будућа поставка неће моћи да буде представљена у једној линији.

Још није тачно утврђено када би изложба могла да буде организована.

За сада су добијени услови од Завода за заштиту споменика културе града Београда за обнову зграде и урађен је пројектни задатак са музеолошким делом. Ускоро би требало да се распише велика јавна набавка за машинско, грађевинско, архитектонско пројектовање унутрашњости здања, али под условима завода. Великих одступања од постојећег распореда, како каже, Бојићка, неће бити. Оно што је за сада предвиђено јесте да се депои налазе у кулама ка згради поште и аутобуској станици.

– Јако је важно да упоредо радимо пројектну документацију са изложбеном поставком. У централном холу, такозваном вестибилу, биће прво представљен српски средњи век, од сеобе народа до османских освајања. Један део изложбе ће бити посвећен и доласку српског култа за време Ивана Грозног у Русију. Посебно ћемо назначити тај однос помоћи који иде из Русије ка српским црквама и народу од Ивана Грозног до Петра Великог. Посебну целину чиниће поставака посвећена Косовском боју. Различити историјски периоди наћи ће се у осталим изложбеним просторима – објашњава директорка и наглашава да је прва поставка већ добро конципирана.

– Припремамо је у сарадњи са врхунским стручњацима, са професорима са катедре за историју, археологију, историју уметности… и сарадницима са института ‒ Византолошког института и Института за српски језик и књижевност... Циљ нам је да изложбом прикажемо српски идентитет и државност, утицај Срба на ове просторе од њиховог досељења, а посебно на значај српског језика – каже Бојићка, која води читав овај пројекат.