Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зграда Железничке станице чека обнову и прелазак у музеј

Стање здања је веома лоше и проблема има са свим инсталацијама, али су већ предузети први кораци да се они реше. – Ускоро би требало да се распише велика јавна набавка за машинско, грађевинско, архитектонско пројектовање унутрашњости
Без путника од 30. јуна 2018. (Фото Б. Васиљевић)

Хол пун људи који чекају пред благајном, путници у брзом ходу са торбама у рукама мимоилазе једни друге, а са разгласа одјекује: Путнички воз из Новог Сада долази на перон 2. Тако је некада било на старој Железничкој станици на Савском тргу. А сада у згради ове „времешне даме” од 137 година, која споља изгледа величанствено, „одјекује” само непријатна тишина.

На поду главног улаза леже бачени плакати, са плафона висе завесе паучине, а у ћошку стоје два ислужена ПП апарата. С леве стране хола, као у строју са зида прекривеног препознатљивим браон плочицама пркосно „гледају” четири фиксна телефона. Све подсећа на апокалиптичне филмове, када неко из будућности закорачи у далеку прошлост.

Са зидова који воде на други спрат љушти се креч, а на појединим деловима провирује трска која се некада користила за оплату.

На другом спрату кроз некадашње канцеларије зуји промаја, испод ногу се увија расушени паркет. У једној од кула, греде у поткровљу напала је буђ, подрум плива под отпадним водама. Оно што је извесно јесте да је ово здање које је последњи воз „испратило” 30. јуна 2018. године за Будимпшету озбиљно нагризло време и да му предстоји темељна обнова.

– Стање у згради је јако лоше. Великих проблема има са свим инсталацијама, водом, струјом и канализацијом. У подруму су пресечене канализационе цеви из којих излазе фекалне и кишна воде. Због тога смо се обратили ЈКП „Београдски водовод и канализација”. Њихови стручњаци су прегледали те просторије како би установили шта може да се предузме да се проблем реши и да се канализација повеже на градску мрежу. Ко је цеви пресекао не знамо, али је то непланиран трошак који ми морамо да платимо – рекла је др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије, у чијој је надлежности од 19. новембра прошле године велики део некадшње Железничке станице.

Осим канализације исечена је и струјна инсталација због чега не раде сатови изнад некадашњих улаза.

– Механизме сатова морамо да променимо, а у разговору са људима из „Железница Србије”, који су некада бринули о њима, закључено је да би било добро да се уместо аналогних набаве дигитални системи. За то нам је потребно око 16.500 евра – истиче Бојићева.

Фасада блиста, унутрашњост вапи за обновом

Пре него се почело са било каквим радовима у објекту, проверена је његова статика. Урадио ју је Грађевински факултет. Зграда је u добром стању и стоји на сигурним ногама. То је врло важно јер је цео тај крај подводан и некада давно, пре изградње станице, туда је текла Сава.

Многи су помислили да ће, после одлуке владе, цела зграда бити у надлежности Историјског музеја Србије, али она то није. Око 840 квадрата простора, где је некада био ресторан, и даље се води на Дирекцију за имовину. Због тога будућа поставка неће моћи да буде представљена у једној линији.

Још није тачно утврђено када би изложба могла да буде организована.

За сада су добијени услови од Завода за заштиту споменика културе града Београда за обнову зграде и урађен је пројектни задатак са музеолошким делом. Ускоро би требало да се распише велика јавна набавка за машинско, грађевинско, архитектонско пројектовање унутрашњости здања, али под условима завода. Великих одступања од постојећег распореда, како каже, Бојићка, неће бити. Оно што је за сада предвиђено јесте да се депои налазе у кулама ка згради поште и аутобуској станици.

– Јако је важно да упоредо радимо пројектну документацију са изложбеном поставком. У централном холу, такозваном вестибилу, биће прво представљен српски средњи век, од сеобе народа до османских освајања. Један део изложбе ће бити посвећен и доласку српског култа за време Ивана Грозног у Русију. Посебно ћемо назначити тај однос помоћи који иде из Русије ка српским црквама и народу од Ивана Грозног до Петра Великог. Посебну целину чиниће поставака посвећена Косовском боју. Различити историјски периоди наћи ће се у осталим изложбеним просторима – објашњава директорка и наглашава да је прва поставка већ добро конципирана.

– Припремамо је у сарадњи са врхунским стручњацима, са професорима са катедре за историју, археологију, историју уметности… и сарадницима са института ‒ Византолошког института и Института за српски језик и књижевност... Циљ нам је да изложбом прикажемо српски идентитет и државност, утицај Срба на ове просторе од њиховог досељења, а посебно на значај српског језика – каже Бојићка, која води читав овај пројекат.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан
За Историјски музеј Србије држава НЕ СМЕ да штеди паре као што је било са Народним музејом...
Лидија
Укидање железничке станица катастрофална грешка. Сви градови који цене до себе имају железничку станицу у центру града, Минхен, Амстердам, Рим, Париз, Њујорк..... на жалост кад дилетанти без да питају струку одлучују онда главна железничка станица постаје музеј а нова не постоји.
Цена напретка
Нити је грешка, нити је Главна железничка станица укинута. Срушена је, а остала је само главна станична зграда, тачније фасада. Железничке шине и остала челична галантерија продате су на кило, перони су поравнати са земљом, као и комплетна инфраструктура, која је могла да остане као музеј, поред кога би био лепо уређен парк и приступачна савска обала. Уместо свега тога држава је донела лекс специјалис којим је земљишни плац од Старог моста до Газеле поклоњен фирми "Eagle Hills" из Абу Дабија.
dr Slobodan Devic
Da li znate sta je danas nekadasnja zeleznicka stanica Orsej, u Parizu? To je u Parizu jedina bivsa stanica pored reke. Gare de Lyon je od reke odvojena velikim parkom Bercy, a izmedju stanice Osterlic i Sene je Rive Gauche sa parkom u kome je Nacionalna biblioteka. Sve druge stanice u Parizu su daleko od reka. Samo je Beograd, decenijama, bio razvijan daleko od reka, sto su najskuplje lokacije u svetu ...
Прикажи још одговора
Stojko
kada će opet biti tu vozni red? Otkud tu muzej? Nije loša ideja da tu bude "GAR D LION"pa TGV via a Paris! Ovde niko nikoga nizašta ne pita svi rade kako hoće! Evo zbog ovih kula mogao bi TGV da ide starim mostom pravo na aerodrom Beograd pa dalje za Zagreb do Pariza, zar ne!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.