Среда, 04.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЖИВОТНЕ СУДБИНЕ: ОД ЛОГОРАША ДО ДОКТОРА ВАЗДУХОПЛОВСТВА

Прегледао и Туђманов авион у освит рата

Доктор техничких наука – ваздухопловства Матија Воркапић у аутобиографској књизи „Сећања” оставио је значајан траг о страдању крајишких Срба, али и о развоју ваздухопловних цивилних институција код нас
Матија Воркапић са супругом Љиљаном (Фото: Лична документација)

Не морате бити писац да бисте написали књигу – рекао је себи пензионисани авио-инжењер Матија Воркапић (85) пре него што је почео рад на аутобиографији „Сећања – О путу малог логораша до доктора ваздухопловства”. Ова књига, представљена прошлог четвртка у клубу „Никола Тесла” у Београду, није само прича о једном човеку већ и о трагедији једног народа, али и сведочанство о безмало пола века цивилног ваздухопловства код нас. Уједно открива и важан део развоја наших ваздухопловних цивилних институција кроз које је прошао све до Савезног ваздухопловног инспектората, одакле је 2002. отишао у пензију.

– Књига доктора техничких наука Матије Воркапића изузетно је историјско дело за српски народ јер приказује трагичну судбину кордунашких Срба који су страдали од хрватских усташа. Аутор је несвакидашња личност, човек који је доспео до светских висина у свом послу. Био је главни авио-инжењер, испитивао је мотор – срце авиона, као најскупљи и најважнији део летелице. Прошао је многе светске авио-компаније и био је поштован свуда у свету – рекла је на представљању књиге професор Радмила Тонковић, аутор капиталног дела о улози жена у авијацији „Небеске хероине света” (обухвата више од 2.000 биографија жена-летача широм света).

Оно што би већини могло да привуче пажњу смештено је на почетку књиге – аутор из прве руке сведочи о страдању крајишких Срба за време окупације, као и о данима „малог логораша” (провео је девет месеци у логорима у Огулину и Краљевици 1943. године) – као и у једном од завршних поглавља, где говори о тренуцима када је, у освит новог рата (грађанског, 1991) по службеној дужности одлазио у важне инспекције у Хрватској и Словенији.

– Сама чињеница да је народ котара Вргинмоста током Другог светског рата платио животом једне трећине свог становништва заслужује да се у мојим сећањима осврнем и на страхоте кроз које је пролазио народ овог краја и на отпор који је пружио фашизму – објашњава аутор (родом из Катиновца), који је раније објавио „Ваздухопловни приручник”.

Из дневника малог логораша (тада је имао седам година) издвајамо и ово:

– Зашто смо упућени у логор „Кула” у Огулину, који се налазио у зони којом су управљали Италијани, а не у неки усташки логор, остаје тајна. Постоји прича да је у једној од акција грешком дошло до убиства неколико Италијана од стране усташа и да су ови тражили од усташа да им за сваког погинулог Италијана испоруче 100 партизана. Ова прича има своју веродостојност јер су се Италијани смејали и пљескали сваком детету које је прозвано и које је прелазило из редова усташа у редове Италијана, узвикујући „партизано, партизано”, приликом примопредаје у Огулину. Капитулација Италије: 9. септембар 1943. Био је то срећан дан за све нас који смо се затекли у логору „Краљевица”. Не зна се ко се томе више радовао, ми или италијански војници. Целу ноћ се славило и орило из грла, како логораша, тако и италијанских војника: „Готов рат, готов рат, сви дома!”, викали су италијански војници.

Други пол ове аутобиографије представља ауторово школовање и напредовање у области ваздухопловства, од уласка у ЈАТ (1969, инжењер за климатизацију авиона) до одбране докторске тезе (1993) на Саобраћајном факултету у Београду – „Прилог истраживању унификације система одржавања ваздухопловства саобраћајне категорије”.

У ред својих незаборавних службених путовања сместио је и једно почетком лета 1991.

– За време мојих службених путовања у Загреб, на аеродрому „Плесо” виђали су се припадници Збора народне гарде (ЗНГ) поред полицајаца који су раније били једини који су обезбеђивали аеродром. На самом аеродрому „Плесо” било је авиона из којих су излазили путници са усташким обележјима, а нарочито је уочљив био њихов долазак, као и наоружање, угандским авионом Б707, који је, узгред речено, запленила ЈНА 1991. године и ухапсила његовог закупца, Кикаша. Један од последњих прегледа авиона који сам имао у Загребу био је преглед авиона хрватске владе који је користио председник Републике Хрватске Фрањо Туђман, а који сам имао 9. јула 1991.

Они који се питају какви су домети оваквих издавачких подухвата (књигу издао „Крајишки привредник”) можда ће наћи одговор већ у уводној речи коју је дао професор књижевности Александар Мијалковић:

– Ова сећања ће, надам се, имати много ширу публику од описаних учесника и сведока јер задовољавају давнашњу људску потребу за радозналошћу. А, признаћете, њу је увек боље утажити на овакав начин него вирењем у нечије прозоре, пуне кесе из продавнице, или посредним причама које никада нису у потпуности верне. Јер није живот само у оне две године које нас омеђе рођењем и смрћу. Живот је сакривен у оној цртици између њих и у способности да њоме опишемо читав круг. А аутор Воркапић је проживео барем шест нечијих „обичних” живота.

На трагу иновација

На представљању књиге „Сећања” Матија Воркапић је описан као неко ко је у цивилном ваздухопловству оставио „значајан траг својим стручним знањем, професионализмом и предлозима за примену властитих иновација у ЈАТ-у”, док он сам каже да је у тој авио-компанији у његово време „постојао страх од иновација”! Радећи у Савезним ваздухопловним органима, залагао се за стварање јединствене цивилне ваздухопловне управе, по угледу на светску праксу. Као запослени ЈАТ-а учествовао је на конференцијама светских произвођача авио-мотора, а као представник Цивилних ваздухопловних власти учествовао је у сертификацији авиона („Боинг”, „Даглас”, „Ербас”, „Фокер”…).

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Свакако да је Владимир Назор био јако потрешен када је написао "Мајку Православну" управо у попаљеном српском селу код Вргин Моста. Да бу парадокс историје био највечи управо су Срби највечи страдалници у Другом светском рату на тим просторима и највећи борци против фашизма доживели да се њихово страдање понови деведесетих и да им нико не пружи заштиту.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.