Среда, 20.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
KOНЗИЛИЈУМ

Трећини жена оболелих од рака дојке болест се врати

Већ приликом постављања дијагнозе око 10 одсто њих има обољење које се проширило ван дојке, односно има метастатску болест, а најчешће удаљене метастазе су на плућима, јетри, централном нервном систему или костима
Pexels

Удружење пацијенткиња оболелих од карцинома дојке „Европа Дона Србија”, уз подршку осталих удружења жена оболелих од рака дојке Србије, спроводи кампању подршке иницијативи за увођење иновативних лекова за лечење особа са ХР позитивним и ХЕР2 негативним метастатским карциномом дојке и њихово стављање на листу лекова који се издају на терет средстава обавезног здравственог осигурања.

Окупљене под заједничким називом „Неустрашиве”, покренуле су онлајн едукацију на сајту „www.zivotjevredan.rs” у области дијагностике карцинома дојке, терапијских опција за метастатски карцином дојке и унапређења информисане дискусије између пацијената и лекара.

Ово је веома важно јер у Србији, према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” из 2018. године, годишње од карцинома дојке оболи око 4.500 жена. Број новооболелих расте у Србији тако да, према незваничним подацима за 2020. годину, број оних код којих је потврђена ова дијагноза износи више од 6.000. Нажалост, већ приликом постављања прве дијагнозе око 10 одсто жена има болест која се проширила ван дојке, односно има метастатску болест. Осим тога, код трећине жена које су се лечиле од раног карцинома дојке болест се врати и тада се говори о релапсу болести, и то најчешће у виду удаљених метастаза.

Др Ивана Божовић Спасојевић (Фото: лична архива)

Како истиче др Ивана Божовић Спасојевић, медикални онколог, виши научни сарадник и начелник Дневне болнице за хемиотерапију Института за онкологију и радиологију Србије, метастатски карцином дојке подразумева да су ћелије карцинома дојке путовале путем крвотока или лимфотока и населиле удаљене органе. Порекло туморских ћелија је исто само што сада туморске ћелије насељавају удаљене органе.

– Најчешћа места удаљених метастаза су плућа, јетра, централни нервни систем или кости. У зависности од присуства метастаза зависиће и симптоми болести. Симптоми болести могу бити различити. Болови у костима се јављају уколико жена има метастазу у костима, отежано дисање, уколико су метастазе у плућима, а неуролошки симптоми уколико су оне у централном нервном систему – објашњава др Божовић Спасојевић.

Она истиче да карцином дојке није једна болест јер лекари данас знају да постоје најмање три подтипа карцинома дојке. Најчешћи подтип је такозвани хормон рецептор позитивни карцином који чини две трећине свих карцинома дојке. Терапија избора овог подтипа је хормонска терапија која је у клиничкој примени неколико деценија.

– Међутим, последњих година имамо нове лекове, такозване циклибе, који се додају хормонској терапији у лечењу метастатског хормон рецептор позитивног карцинома дојке. Клиничке студије и клиничка пракса су показали да хормонска терапија у комбинацији са циљаном терапијом циклибима, примењена у првој линији лечења хормон рецептор позитивног метастатског карцинома дојке, продужава преживљавање у поређењу с применом хемиотерапије или у поређењу само са хормонском терапијом. Сходно томе, све валидне смернице за лечење метастатског хормон рецептор позитивног карцинома дојке поставиле су као нови стандард комбинацију циљане терапије циклибима уз хормонотерапију као најбољу терапијску опцију у првој и другој линији лечења метастатског хормон рецептор позитивног карцинома дојке – наглашава др Божовић Спасојевић.

Наша саговорница појашњава да су све регистрационе студије за циклибе потврдиле својим резултатима дуготрајног праћења да се применом ове терапије постиже бољи квалитет живота код пацијенткиња јер се лекови узимају код куће у виду таблета, као и да се редукује ризик од умирања од карцинома дојке за 30 одсто. Ове нове терапије, које су стандард лечења, налазе се на листама лекова у свим земљама региона.

– У Србији, нажалост, циклиби још нису доступни о трошку РФЗО-а, иако их прате јаки научни докази о корисности њихове примене, а примењују их у клиничкој пракси уназад више година – закључује др Божовић Спасојевић

Увођењем нових терапија оболелима од ове тешке и фаталне болести продужава се живот и побољшава његов квалитет.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.