Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАШТО ЈЕ ЗАМРЛО ДОНИРАЊЕ ОРГАНА У СРБИЈИ

Живот је на паузи док се чека орган

Незванични подаци показују да у Србији на трансплантацију бубрега чека више од хиљаду људи, на ново срце око 40 пацијената, а јетру око 70 болесника
Одељење за трансплантацију срца КЦС-а (Фото Анђелко Васиљевић)

Пацијенти у Србији који чекају на трансплантацију, али и они којима је продужен живот захваљујући њој, разочарани су одлуком Уставног суда и сматрају како ће то допринети да се у овој области ситуација додатно закомпликује.

Младен Тодић (Фото лична архива)

Младен Тодић из Пожаревца, председник удружења „Заједно за нови живот”, коме је пре четири и по године пресађена јетра, напомиње да су пацијенти уплашени због оцене уставности Закона о пресађивању органа. Они нису сигурни шта могу да очекују и да ли ће се и на који начин наставити трансплантациони програм, који је иначе обновљен 2013. године.

– Нарочито је збуњујуће то што се трансплантација органа у свету обавља већ 60 година, а код нас је и дан-данас то контроверзна тема. Закон о пресађивању органа тачно дефинише на који начин се даје пристанак за пресађивање и да породица даје сагласност за донирање органа свог најмилијег када се стекну услови (мождана смрт). Закон није идеалан, али је велики корак напред у трансплантационој медицини код нас јер уређује начине на који се органи могу пресађивати. Закон о пресађивању органа по којем се не потписују донорске картице, већ су рођењем сви потенцијални донори уколико се за живота људи не изјасне другачије, много је бољи и практичнији од претходног, где су се потписивале донорске картице – сматра Тодић.

Морамо бити свесни чињенице да је Србија по броју обављених трансплантација и броју донора на милион становника на дну европске лествице, а да је Хрватска на врху, а наш Закон о пресађивању органа је скоро пресликан од хрватског, каже наш саговорник.

– Потребно је на ову тему говорити још од виших разреда основне школе, обављати едукације младих и на почетку њиховог школовања и одрастања објаснити им с људске, али и стручне стране, шта је трансплантација, шта је мождана смрт и колика је величина хуманости у донирању органа. С друге стране, ту су и медији који морају више да се укључе. Повод треба да буде то што је више од 1.000 наших грађана на листама чекања за трансплантацију – додаје Тодић.

И Лидија Стојановић, којој је захваљујући трансплантацији јетре пре три и по године продужен живот, има слично мишљење.

– Код нас су људи лоше информисани у погледу трансплантације органа. Такође, мислим да је најбољи закон онај по којем су сви донори уколико се у току живота не изјасне да то не желе. А код нас, иако је неко желео да буде донор, опет се пита породица. То правило треба променити. Док не дође до неке смене генерација, биће исто јер многи старији људи не могу да прихвате донорство као хумани чин. Младима је јасније да је то некоме шанса за нови живот и добро дело. Живот се људима који добију орган мења из корена. Док чекате на трансплантацију, живот вам је на паузи. Не можете да се запослите нормално, да оснујете породицу јер се све своди на то да чекате позив за трансплантацију. Кад год зазвони телефон, у грчу сте, чекате нешто, а не знате колико ће то дуго трајати и хоћете ли дочекати да се појави одговарајући донор – објашњава Стојановићева и додаје да после трансплантације органа у првих годину дана важи правило да се пацијенти чувају од инфекција, а онда се полако враћају свакодневним активностима.

Често се у јавности сматра да ће се особа која је у стању мождане смрти – када може да буде донор – пробудити, што није тачно. Ту су и приче да постоји крађа и продаја органа, што је велика неистина.

– Листе чекања пацијената за трансплантацију потпуно су транспарентне. У сваком тренутку се зна на којем је месту који пацијент, ко је у бољем, а ко у лошијем здравственом стању и ко је приоритет. Имамо пацијенте који чекају већ седам година на спасоносни орган, што је страшно. Не знају да ли ће доживети сутрашњи дан. Мени су, када сам оперисана, рекли да бих живела још највише 16 дана да није урађена трансплантација. То је ужасан осећај – појашњава Лидија Стојановић.

Ни пацијентима који чекају на трансплантацију бубрега није лако јер морају неколико пута недељно да одлазе на дијализу. Дејана Огаревић из Смедерева, мајка дечака Огњена, који већ годину и по дана иде на дијализу, каже за наш лист да је несрећа што су се здравствени проблеми њеног сина погоршали када и пандемија вируса корона и да је све стопирано. Малишан има аутоимуну болест – нефролошки синдром, и то се открило када је имао само две и по године.

– Није реаговао на лекове и завршио је на дијализи. Не постоји други лек осим трансплантације. Нисмо још стигли ни да се тестирамо да видимо да ли неко од нас из породице може да буде донор бубрега. Тренутно смо у болници и срећемо се са другим породицама које имају исте проблеме. Нека деца су већ пет година на дијализи и трансплантација је једино решење. Некада се тај поступак одлаже из објективних разлога зато што су деца мала, а некада је сплет других околности у питању, као што је случај с короном у последњих годину и по дана. Некада нема лекара који могу нешто да ураде, некада се чека долазак стручњака из Лондона. Све то је веома стресно. Дословно нам се цео живот врти око тога. Све је посвећено дијализи детета и његовим потребама. После дијализе исцрпљен је и уморан. Не можемо да одемо ни на пут од само неколико дана, а проблем нам је и што се стално замара и не може да води живот попут вршњака – наводи Дејана Огаревић.

Незванични подаци показују да у Србији на трансплантацију бубрега чека више од 1.000 људи, срца око 40 пацијената, јетре око 70 болесника.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Landroid
Idem ceo među crve, ne dam. Smrt je osnovni činilac života, te mi nisu jasni strahovi od smrti. Uglavnom to govori o nesvesti, ne zrelosti, uzaludnom životu među retkim ljudima, bez obzira na godine, strah od smrti nema opravdanje. Pa na šta se to svodi, na nekog rokfelera koji je živeo 105 g izmenjavši pri tom veći deo organa, verovatno ne na neki legalan način. I kakav je to život nakon toga uz šake lekova, i bolnicom kao kućom. NE DAM.
Aleksandra
Samo da se sto pre ukine trgovina organima
Боро
...и нико да каже да се органи скидају са живих људи, за које неко процени да немају изгледе за повратак у живот. Дакле, да поновом, органи се не узимају са мртвих, већ живих људи. То је чињеница која се упорно прикрива. Јер са мртвих људи, нема сврхе, јер су мртви. И људи и њихови органи.
Ne verujem
Zašto je u Srbiji malo donora organa? Zato što se u Srbiji trguje organima kao i tek rođenom decom. Svi zatvaruju oči pred tim problemima, a onda se očekuje da čovek potpiše da ga posle smrti mogu čerečiti i prodavati delove tela po sistemu "ko da više". Da li stvarno neko pomišlja da će izbor između prvog i poslednjeg pacijenta na listi čekanja za transplataciju pasti na prvog sa liste, bez obzira što je onaj drugi višestruko platežno sposobniji?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.