Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАШТО ЈЕ ЗАМРЛО ДОНИРАЊЕ ОРГАНА У СРБИЈИ

У САД неопходан пристанак донора или његове породице

У САД пријављивање потенцијалних давалаца обавља се преко интернета или агенција које се баве регистрацијом возила
Американци се за донирање органа пријављују у одељењима за моторна возила: Њујорк (Фото EPA-EFE/John Taggart)

Специјално за „Политику”

У Сједињеним Америчким Државама органи се могу даривати само уз пристанак породице преминулог или самих донора који су дали пристанак пре смрти. Даваоци органа се могу пријавити преко интернета или лично у локалним агенцијама које се баве регистрацијом возила и издавањем возачких дозвола. Регистровање путем интернета траје само неколико минута. Национални закон о трансплантацији органа забрањује продају људских органа у САД, а прекршиоци подлежу новчаним и затворским казнама.

Један од разлога због којих је Конгрес САД донео овај закон био је да осигура да богати не би имали предност у добијању донираних органа и ткива.

Више од 100.000 Американаца чека спасоносну трансплантацију. Према изворима највеће америчке државне организације за набавку органа – „OneLegacy” један давалац органа може спасити до осам живота, док донор ткива може спасити или побољшати живот чак 50 оболелих. У току прошле године организација „OneLegacy”, омогућила је 1.661 трансплантацију од 548 давалаца органа, обележавајући шесту узастопну рекордну годину пресађивања органа који су спасили животе и омогућили скоро 200.000 трансплантација ткива. „OneLegacy”, сарађује сa болницама, лекарима, законодавцима и општинама.

Акценат се ставља на подизање свести о потреби донирања и блиске координације са болницама и трансплантационим центрима како би се донирање олакшало.

Др Ендру Флешер (Фото лична архива)

Др Ендру Флешер је професор на Универзитету „Стони Брук” и члан Савета донора органа и Етичког комитета болнице „Стони Брук”. Такође, именован је за потпредседника (и будућег председавајућег) Етичког комитета уједињене мреже за размену органа (УНОС)/ОПТН. Он објашњава да у САД постоји 57 организација за набавку органа, које функционишу у оквиру регионалних структура иако постоје национални закони којих се сви морају придржавати.

– Одељења за моторна возила (ДМВ) заправо нису идеална за регистрацију давалаца органа, упркос томе што и даље остају главни начин да се особа изјасни како је сагласна да након смрти буде давалац. За разлику од многих земаља у Европи, у САД даваоци се „пријављују”. Својевољна и бесплатна сагласност мора да буде изричито понуђена како би неко стекао статус подобног даваоца органа. По мом мишљењу, ДМВ, као бирократски механизам где се таква сагласност прибавља, није у складу с начином доношења „информисане” одлуке, без обзира да ли се неко залаже за систем пријављивања или не. Ово се све, наравно, односи на донирање након смрти. Највећи изазов у САД јесте образовни, односно да читавом друштву објаснимо како је донирање органа врлина, дивна опција за оне који су „на страни живота” – објашњава за „Политику” др Флешер.

Коментаришући системе у многим државама који претпостављају да је сваки грађанин потенцијални давалац органа, осим ако се изричито изјасни против тога обраћајући се званичном управном телу државе, наш саговорник објашњава:

– Слажем се с „претпостављеним пристанком” или с политиком „одбијања” под условом да је обезбеђено довољно успешних свеобухватних образовних кампања које објашњавају процес донације органа и под условом да је начин одбијања једноставан за онога ко тако одлучи. Требало би, под једнаким околностима, тражити могућности да једни другима помогнемо тамо где можемо, уз обавезно осигуравање информисане сагласности. Људи би требало да буду регистровани донатори органа, и били би – ако би имали више знања у тој области.

Ендру Флешер је аутор књиге „Криза недостатка органа у Америци: подстицаји, грађанска дужност и затварање празнине”. У њој је, како објашњава, изнео аргумент зашто давалац не треба да буде плаћен за донорство поклона живота.

– Избацивањем новца из овог процеса, а тиме и очувањем способности да будемо истински алтруисти, имамо најбоље шансе за добијање већине бубрега и режања јетре, путем донација које се дају током живота. Мој аргумент јесте: једном роба, увек роба. Ставите цену на телесне органе, учините их новчано трансакционим по природи, и поништићете унутрашњу мотивацију захваљујући којој алтруизам може да процвета. Органи не би смели да се продају. Ако би људи проводили време с вољенима, познаницима или чак непознатим људима на дијализи, можда би и сами пожелели да дају дар живота, откривајући да овај свет има мало више смисла ако помогнемо ономе коме је помоћ потребна – напомиње др Флешер, који је на наша питања одговорио током годишњег одмора у калифорнијској пустињи.

Још један доказ да помоћ другима нема граница и цене.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Здравко
Што се чудите! Зар није логично да сваки човек одлучује за свој живот, своје здравље, своје органе као и то шта ће да једе, где да живи, шта да ради и све остало. Једино исправно је да сваки човек на земљи има могућност да сам одлучује бали ће да поклања органе, дали ће да да крв, дали ће неком да поклања новац или ствари и т.д. Све остало је од злог. Отвара пут за злоупотребе, које, и овако има на претек.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.