недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Иницијатива ЕУ, већ виђено у Србији

Драган Стојановић

ЕУ је спремна да да Белорусији три милијарде евра ако се са власти макне председник Александар Лукашенко и „спроведе демократска транзиција”, рекао је Ђузеп Борељ, високи представник ЕУ за спољну и безбедносну политику. ЕУ без задршке и било каквог обзира позива на насилно свргавање председника једне државе. Тражи побуну и спремна је да то плати. Позива на немире, насилништво и рушилаштво, не марећи на последице по грађане те државе. То је сраман и недопустив потез Брисела. Открива право лице и намере ЕУ. Упозорава на шта су бирократе ЕУ спремне у остваривању циљева.

Србија то мора да има у виду јер се најављује „јуриш” на Београд због наше јужне покрајине. „Не смемо Белорусију препустити Русији”, поручују готово хистерично из ЕУ парламента. Као да је та земља њена колонија, па она одлучује с киме се Минск може зближавати. Умислила је ЕУ да је моћна колико и неке друге силе, нарочито после доласка Бајдена у Белу кућу и његовог другачијег односа према Старом континенту, па би хтела да и она уређује свет по свом шниту, иако би морала прво да среди ствари у свом дворишту.

Из тих разлога наша земља треба непрестано да изграђује и обогаћује механизме за супротстављање таквом арогантном понашању ЕУ, које ће се појачавати у форми притисака на нас и уцена. Три милијарде евра за свргавање Лукашенка је метафора свеукупног понашања Запада према властима држава које неће да свирају „њихове мелодије”, што је Србија већ искусила.

Та „великодушност” ЕУ и Запада, чак у истом износу – додуше, реч је о три милијарде долара, а не евра као сада – нуђена је за свргавање Милошевића. Тадашње вође ДОС-а, од којих су многи и сада на политичкој сцени као лидери неких политичких странака, говориле су како нас „на мађарској граници чекају три милијарде долара само да Милошевић падне”. И Милошевић је пао. Да ли су ти новци унети у Србију, нико не зна.

Британски новинар Тим Маршал, дугогодишњи извештач из Београда и добар познавалац прилика у Србији, у једном од ретких интервјуа директно је затражио од грађана Србије да провере где је завршио тај новац, али и стотину и више милиона долара, „упумпаних” са Запада преко Будимпеште за организовање протеста и нереда у Београду и другим градовима, закључно с пучем и паљењем здања скупштине (књига „Игра сенки”). Ниједан Србин, обичан човек који је излазио на протесте и учествовао у рушењу тадашњег режима, није добио ниједну зелену новчаницу од три милијарде „са мађарске границе”.

Или је то била само празна прича Запада (ЕУ у њему), или су те паре завршиле у џеповима досоваца. Милошевић је срушен, демократска транзиција, како то бирократе са Запада воле да умивено кажу, обављена је, а у ствари је била економски и политички мрачна и рушитељска, јер се водила западњачком девизом: све уништити да не остане „камен на камену”, а потом западњаци купују фабрике за динар. Ни армија нам није потребна – немамо непријатеље, говорили су тадашњи досовци, па уништили и војску.

Обећање Брисела о чланству у ЕУ је заборављено. Штавише, са састанка чланица НАТО-а предвођених САД у Братислави у јесен 2000. године јасно је речено да „Србију треба држати непрестано далеко од ЕУ”, а изборити се да се „Косово брзо призна”. Немачки политичар Вили Вимер о томе је писмено обавестио тадашњег немачког канцелара Шредера. А обећања о бољем животу, ЕУ заборавили су и тадашњи досовци, а сада неки с актуелне политичке сцене. Неморално је што они од Брисела траже да ЕУ уведе санкције Белорусији, Србији такође, ако им се не придружи. Такви политичари из Србије отворено се мешају у унутрашње ствари других држава, а својој земљи желе зло. Није искључено да баш у њима ЕУ тражи сараднике за своје арогантне притиске и уцене у вези с КиМ.

То је та „искреност” и „демократичност” ЕУ. Са шкргутањем зубима. То се зове дволичност, а зашто не рећи – и милитантност коју призива у Белорусији. А када је призива тамо, зашто не би и у Србији, на пример. У разним „нон-пејперима”, чији су креатори и писци из ЕУ и са Запада у најширем смислу, помиње се немењање граница и да се до фебруара потпише папир. А пошто су противници компромиса које Србија види као пут за решење, већ искључиво признања Приштине које неће добити, зашто одбацити могућност да ће Борељ, или неко други, овако јавно и безобразно понудити „некоме” три милијарде евра за потписивање независности тзв. Косова. На то рачуна Брисел, а и неки наши из Београда, који траже санкције за Србију.

Драгиша Петровић,
новинар и публициста, Крагујевац

Коментари6
18849
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
Војску је (на рачун полиције), почео да уништава Милошевић! Пет пута смањио буџет, забранио увоз технике, смањио плате, деградирао подофицире који су мотор СВАКЕ армије на свету: донео правилник да потпоручник без дана радног стажа, одмах након школе, има 40% већу плату од заставника са 25 година стажа, а 2,5 пута већу од водника! Војним лицима укинуо војне легитимације као документа, отпочео процес укидања војног ПИО, судова, војног рока... Ови после њега само довршили посао. Само кажем...
natalija
Tako je to kada je Sloba sproveo čisku novinara RTS januara 1993 njih 1800 (tehnološki višak) a onda primio 2700 ljudi polu pismenih (koji će zagovarati rat, mržnju).... od 1989. Sloba nije priznao da je pao Berlinski zid, kada je bio puč u SSSR podržao crvene generale, umesto konfederalne YU 1990 u EU uveo nas u ratove i bedu, ratnu mržnju, koja traje do danas. Ratovi nisu bili nužni (naprotiv), Srbija je svim stredstvima trebala da brani mir, to je bio naš interes (naroda).
Боривоје Банковић
@ LaCosta: Потпуно исто размишљам и осећам се. Уместо да будем са породицом и пријатељима, ја сам протраћио деведесете лупајући у шерпе. Резултате видимо. Милошевић је био то што је био, а због гуламфера који су дошли после њега делује као државник.
LaCosta
Kako vreme prolazi Sloba se sve vise kristalise kao moralna velicina u odnosu na skoro sve ono sto se nazivalo njegovom opozicijom. Da se razumemo, bio sam veliki protivnik SPS i pristalica DS. Posle sam shvatio svoju naivnost i kako sam zloupotrebljen za tudje strateske ciljeve. Jedina Slobina greska je to sto je bio predsednik drzave na pogresnom mestu i u pogresno vreme.
Прикажи још одговора
Zorko
Za ovaj clanak ne treba komentar. Sta vise, nije potrebno ni citanje "izmedju redova". Sve je lepo i jasno receno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља