Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Све већи раскол између посла и родитељства

(фото Н. Марјановић)

Највећи број родитеља у нашој земљи машта о троје деце, али у реалности има једно и по ако користимо мерила статистичара који као и све друго и подмладак броје десетим делом процента. Углавном, када се анализирају разлози због којих много малишана у Србији одраста без брата или сестре, долази се до закључка да материјални разлог није једини због којег родитељи одустају од проширења породице. Наиме, велики број њих не може да усклади посао и родитељство, било због тога што се радно време вртића и школа не поклапа с радним временом родитеља или зато што нема коме да остави дете док је оно на летњем распусту јер не може да рачуна на помоћ „бака сервиса”, а нема новца за бебиситерку.

Ако је циљ државе пораст наталитета, онда она мора да буде „трећи родитељ” и помогне запосленим очевима и мајкама да ускладе рад и родитељство, гласи закључак истраживања која су реализована у оквиру пројекта „Једнаки – ка успостављању родне равноправности усклађивањем радног и породичног живота запослених”, који воде Министарство за бригу о породици и демографију и Фондација „Ана и Влада Дивац” уз помоћ Европске комисије.

Како је истакла Гордана Јордановски, коауторка истраживања „Јединице локалне самоуправе и усклађивање рада и родитељства”, тек свака пета општина или град у Србији имају активности усмерене на помоћ породицама с малом децом, самохраним родитељима или младим брачним паровима. Она је на конференцији за новинаре истакла да је чак 78 одсто општина ипак свесно потребе да својим запосленима обезбеди институционалне услове за усклађивање рада и родитељства и тако повећа њихову продуктивност.

„Истраживање које је спроведено у периоду од септембра до новембра прошле године на репрезентативном узорку запослених родитеља и послодаваца у јединицима локалне самоуправе, открило је да свега 42 одсто родитеља каже да има жељени број деце, што значи да чак 58 одсто њих машта о проширењу породице. Када смо их питали шта би им највише помогло у усклађивања рада и родитељства, највећи број њих одговорио је флексибилно радно време и могућност да имају организовано чување деце током летњег распуста. Охрабрује податак да је 86 одсто запослених успело да дете упише у вртић, али 14 процената родитеља ипак мора да се сналази, па дете чувају чланови шире породице или бебиситерка. Забрињава податак да чак трећина родитеља не може да усклади радно време посла с вртићем, а чак 73 одсто признаје да би им организацију породичног живота знатно олакшало ако би се вртић налазио у фирми у којој раде”, истакла је Гордана Јордановски.

Резултати овог истраживања говоре да чак половина родитеља нема сигурни и разрађени „сценарио” у случају да се дете разболи – петина користи годишњи одмор, сваки десети отвара боловање, два одсто њих плаћа бебиситерку, а остали комбинују ове могућности. И летњи распуст ствара приличне главобоље запосленим родитељима, а сналазе се тако што петини родбина помаже у чувању детета, једанаест одсто одлази на боловање, девет одсто њих с другим супружником чува дете тако што користе годишњи одмор у различито време, а два одсто плаћа бебиситерку.

На питање како виде решење ове ситуације, више од половине њих каже да би локална самоуправа могла да реши тај проблем тако што би омогућила деци нижег школског узраста да бораве у адаптираном простору у вртићу или школи за време распуста.

„Анализирајући на који начин локална самоуправа помаже родитељима у нашој земљи, дошли смо до закључка да 78 одсто њих обезбеђује финансијску помоћ за рођење детета, међутим, чак 83 одсто општина не даје финансијску помоћ за полазак детета у школу, а само 13 одсто њих својим запосленима омогућава клизно радно време. Прерасподелу радног времена током недеље дозвољава тек сваки шести послодавац, а могућност избора смене на послу нуди свега 13 одсто њих”, закључила је Гордана Јордановски.

Координаторка програма „Једнаки” и коауторка истраживања о усклађивању рада и родитељства Гордана Бјелобрк истакла је да је више од две трећине родитеља рекло да би им значио вртић у оквиру фирме, велики број послодаваца није мотивисан да изађе у сусрет овом захтеву.

– Велики број запослених мајки каже да нису напредовале у каријери док су деца била мала, а резултати овог истраживања потврдили су традиционалну улогу оца, који се претежно бави професионалним обавезама, док је брига о деци углавном мајчин ’посао’, због чега су оне оптерећеније и код куће на послу. Међутим, обрадовало нас је то што је сваки трећи послодавац изјавио да у његовом предузећу има очева који су користили одсуство с посла због бриге о детету – у ранијим испитивањима свега 17 одсто очева одсуствовало је с посла из тог разлога”, закључила је Гордана Бјелобрк.

 

 

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Panonski mornar
Kada mi je dete bolesno uzimam bolovanje. I gotovo.
Marija
Ja imam dete sa autizmom i radim. I pitam za sve gde je novac za lične pratioce, pedagoške asistente, logopede, defektologe,...i ako to nemam, dajte mi pare jer onda ja to sve radim ...tako se ponašam prema državi...jer neću da me krade.
Studio Greg
Treba istražiti koliko je mladih ljudi koji imaju preko 30 godina života a još uvek nemaju stalno zaposlenje ili nemaju ga uopšte. Oni nemaju decu jer ne mogu da stupe u brak bez materijalne situiranosti koju nosi stalno zaposlenje. Takvih mladih ljudi ima mnogo. Tu treba država da reaguje. Ako deset i više godina ne možeš da obezbediš stalni posao a intezivno ga tražiš onda tu nešto ne funkcioniše kako bi trebalo. Pojedini dobiju posao u 19 a neko ne može ni posle 30. Čemu onda završene škole?
Evroskeptik
Produziti radno vreme vrtica i uvesti radno mesto majke. Ona koja ne daje decu u vrtic vec ih sama cuva, dati joj novac koji bi se inace dao vrticu za cuvanje njenog deteta.
Francesco
Još jedna tekovina kapitalizma za koji ste se tako silovito borili dok ste rušili državu pravednih ljudi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.