Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Културна понуда Загреба

Редовно смо играли своје представе, додуше пред смањеним бројем публике, од 519 седишта колико имамо ишли смо до чак 37 гледалаца у сали, каже Роман Шушковић Стипановић, управник Керемпуха
Док чека „Лажљивицу“: Паоло Мађели, Са манифестације „Књига у срцу града” (Фото:: Б. Г. Т.)

Од нашег специјалног извештача

Загреб – Актуелна културна понуда Загреба, и поред „нове нормалности” коју нам је ово време донело, на завидном је нивоу. У то смо се уверили протеклих дана на лицу места обилазећи тамошња позоришта, галерије, књижаре...

Тако је, подстакнуто прошлогодишњим искуством, Хрватско народно казалиште у Загребу већ започело свој, други по реду, фестивал „Летње вечери ХНК”.

– Неке ствари се у позоришту помно осмишљавају, док се друге једноставно догађају. А како је позориште огледало стварности, по речима Дубравке Вргоч, прве даме ХНК, сплетом пандемијских околности овај фестивал једноставно се – догодио. Сцена испред ХНК тако ће до 3. јула бити сусрет глумаца, оперских певача, балетских уметника и публике.

Упркос свему, у позоришту Керемпух у току је 45. издање „ Дана сатире Фадила Хаџића”. Представа Атељеа 212 „Лажљивица”, по делу Николаја Кољаде, у режији Стефана Саблића, са глумачким тандемом Јелисавета Сека Саблић и Горица Поповић – изведена је с великим успехом, друге фестивалске вечери, а селекцију ове године чини 14 представа из Љубљане, Мостара, Загреба, Сплита, Ријеке, Београда, и Бањалуке.

– Вратио бих се на почетак пандемије. У тој години одиграли смо укупно 145 представа, извели смо четири премијере из редовног програма и једну додатну, значи да нисмо мењали наслове, ако изузмемо један који је захтевао велики ансамбл. Редовно смо играли своје представе, додуше пред смањеним бројем публике, од 519 седишта, колико имамо, ишли смо до чак 37 гледалаца у сали, што је био велики изазов и за глумце у смислу тражења новог мотива за играње представе. Ипак, ту су се догађале лепе хемије између глумаца и публике, која је дирљиво реаговала у име свих оних који нису могли да дођу на представу – уверавао нас је Роман Шушковић Стипановић, управник Керемпуха, с којим смо разговарали непосредно пре почетка београдске представе „Лажљивица” док нам се поглед заустављао на „колоритном” издању редитеља Паола Мађелија, који је стрпљиво седео и чекао испред овог позоришног здања да испрати сценске реплике Јелисавете Секе Саблић и Горице Поповић.

Није изостала ни традиционална манифестација „Књига у срцу града” на отвореном простору у самом центру Загреба, која је поклоницима писане речи понудила бројне нове наслове. Успели смо да им се придружимо пред крај ове светковине, а тамошњи књижари уверавали су нас да је пандемија много тога променила. Отуда, кажу, и највеће интересовање за књигу Јаниса Варуфакиса „Шта сам рекао кћери о економији”. Љубитељи књиге најчешће су пазарили и дело „Светска историја стрипа”. У суседној књижари затичемо сасвим другачију, мирнију атмосферу. Љубазна продавачица открила нам је да највише продају „SPQR: Историја старог Рима” Мери Бирд, као и све књиге за децу.

„Анимафест”, други најстарији светски фестивал анимираног филма у Загребу, такође је започео своје 31. издање. До 12. јуна публици ће представити готово 350 филмова, укључујући такмичарске програме, тематски блок посвећен љубави у анимацији... За 31. „Анимафест” пријављено је, сазнајемо, више од 1.800 филмова, а у односу на прошлогодишње пандемијско издање, окупиће троструко већи број страних гостију.

У међународним такмичарским програмима седам је хрватских анимираних филмова: „Видиш ли их ти?” Бруне Разума, „The Raft” Марка Мештровића, „Кула” Сунчане Бркуљ, „45” Луције Ороз, „Дислокације” браће Поповић и „Aqualia” Владислава Кнежевића, односно „Црни вук, бели вук” Иване Гуљашевић Куман, а у конкуренцији хрватског филма биће приказана 23 наслова.

Највеће изненађење доживели смо ипак испред Галерије „Кловићеви двори”, смештене у здање из 17. века на Горњем граду, коју су окупирали посетиоци. Стрпљиво су, у великом броју, средњошколци, студенти, родитељи са децом чекали своје термине за разгледање актуелне четири поставке. Посебно интересовање владало је за стручно вођење кроз изложбу „Bodies 2.0 – Величанствени свемир у нама”, која се састоји од 200 експоната људског тела. У подруму овог здања у току је поставка „Мач – једном давно”, уприличена у циљу популаризације фундуса с бојним експонатима.

Други спрат овог здања резервисан је за поставку „Уметност славонског племства – врхунска дела европске баштине”, на којој су представљени предмети из источне Хрватске, односно збирке племићких породица: Адамовић, Пејачевић, Јанковић Воћински, Јанковић Даруварски, бројна дела из домена сликарства, графике, архитектуре...

Ту је и изложба стаклених скулптура и цртежа „Преобразбе”, којом је свој нови циклус скулптура и цртежа представио Антон Врлић. Поставка доноси више од стотину радова груписаних у три целине, међу којима су представљени и рељефи и цртежи који сведоче o ауторовoj преокупацији усавршавањем техника обраде стакла. Ово је, заправо, сами мали део културних догађаја које загребачке институције нуде својој публици у овом тренутку.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.