Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКТУЕЛНО: КАКО РАДИ СОЦИЈАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ „РАДАНСКА РУЖА”

Ајваром до прве плате

Своју прву зараду оне су добиле припремајући зимницу, а у оквиру пројекта који је добио подршку ЕУ јер је упослио жене из маргинализованих група из села у општини Лебане
У предузећу се негују солидарност и договор: норми нема, а с испоруком никад нису закаснили (Фотографије „Раданска ружа”)

О социјалном предузећу „Раданска ружа” из Лебана, које се бави производњом зимнице, пре свега чувеног ајвара, али и узгајањем органског поврћа и воћа, ових дана се пишу репортаже, снимају телевизијске емисије, Европска унија издваја га као добро реализован пројекат за који не жале уложен новац. Ево и зашто: циљ је постигнут, јер дуже од пет и по година ово предузеће запошљава жене из маргинализованих група које су и 15 година биле без посла. Већина од њих је у овом предузећу добила не само прву плату у животу већ и осећај достојанства, укључивања у заједницу...

Предраг Стошић (Фото лична архива)

Предраг Стошић, директор и економиста, оснивач овог социјалног предузећа заједно с новинарком Слободанком Павловић, подсећа да је оно званично почело да ради у новембру 2015. године. Почели су с производњом ајвара, специјалитетa по ком је овај крај одувек био познат, па џемова од шипурка, малина, шљива... Показало се, каже, као добра одлука да већ после две године покрену и органску производњу. То им је омогућило да склопе дугорочни уговор с фирмом из Аустрије, тако да ни пандемија није утицала на рад предузећа. Нису смањивали обим производње, штавише, он се повећавао. Истина, пад продаје забележили су у области конвенционалне производње воћа и поврћа, дакле оног које није органско. Већина њихових купаца су ресторани, који су током пандемије престали да раде, али су успели то да надоместе продајом органски узгојеног воћа и поврћа и од њих насталих производа.

– Пре четири године смо покренули производњу воћа и поврћа, имамо седам коопераната, али имамо и своје органске њиве и воћњаке и највећи део сировине обезбедимо сами – објашњава наш саговорник.

Највише самохраних мајки

Кључно за похвале које добијају са свих страна јесте да су социјално предузеће. Шта то значи?

– У нашем статуту стоји да најмање 80 одсто запослених морају да буду жене које припадају маргиналним групама: жене с инвалидитетом, самохране мајке, жртве насиља и Ромкиње. И то поштујемо и водимо рачуна – каже Стошић.

Иако немају дипломе и нису се школовале за прехрамбену делатност или да буду куварице, иако међу њима има много оних с тешким животним искуствима, директор предузећа за њих има само речи хвале. Истина, све жене прво прођу обуку и предузеће зато испуњава све највише стандарде у производњи хране.

– Невероватно је како су те жене посвећене овом, често свом првом послу. То мора да се доживи, не могу ни да препричавам! Оне не долазе овамо да би одрадиле посао, него зато што желе да раде. Оне ово предузеће виде као своје. Тренутно имамо 10 запослених жена, јер сезона, конкретно производња ајвара и џемова, није почела, али на крају лета и током јесени овде буде и до 35 жена. Највише је самохраних мајки – каже Стошић, али при томе додаје да овај број не обухвата кооперанткиње, међу којима је такође веома велики број жена из маргинализованих група.

Открива да зарада није „минималац”, јер се много ради. Прошлог месеца њихова плата је у просеку била око 40.000 динара, што је, тврди, за општину Лебане солидна плата.

– Када смо основали овакво предузеће, мислили смо како ће женама тај економски ефекат највише значити, међутим, то је само један сегмент значајан за њих. Оно што је битнији циљ социјалног предузећа јесте ресоцијализација ових жена. Оне су постале активне у друштву, имају свој приход, али коначно и глас и став – наводи наш саговорник.

Поносне на органско поврће које гаје

Жене већином стижу из околних села, неколико их је из Лебана, али су оснивачи предузећа инсистирали да посао добију жене којима до сада нико није пружио шансу. Многе су дошле из удаљених планинских села која изумиру.

– Европска унија нам је омогућила да уопште кренемо да радимо. Пре пет и по година, тадашње Удружење жена „Ружа” конкурисало је код ЕУ (Европски прогрес) с идејом да се оснује предузеће. Они су препознали наш пројекат као нешто што вреди, парама које смо од њих добили реновирали смо простор који смо закупили, купили најосновнију потребну опрему, кренули с два шпорета. Данас имамо производњу на шест до осам шпорета, имамо своју хладњачу, чија је куповина такође финансирана средствима ЕУ, реконструисали смо и доградили простор у којем предузеће ради – набраја Стошић.

Колико је била важна донација коју је ЕУ дала за реализацију пројекта, толико је била важна и њихова помоћ у промоцији предузећа.

Директор предузећа каже и да су, иако је пројекат реализован а уговорна обавеза истекла, с представницима ЕУ и даље у контакту. Често их посећују делегације.

– Имали смо срећу да је пројекат био успешан и да је опстао. Они нас промовишу као успешно предузеће, а и ми њих исто тако промовишемо: указујемо како је таква помоћ добродошла – наводи наш саговорник.

Стошић открива и како је дошло до саме идеје:

– Као економиста, радио сам на разним пословима у општинској управи у Лебану, у развојној агенцији у Лесковцу и у овој области нисам имао неко посебно искуство, када ми се обратила Слободанка Павловић, која је још 2010. основала Удружење жена „Ружа”. Оно је окупљало жене које никада нису имале стално запослење, а трудиле су се да нешто зараде. Слободанкина упорност била је фасцинантна, те сам прешао да радим у удружење. У почетку смо се, као слична удружења жена, фокусирали на кућну радиност, посете сајмовима хране, где су жене могле да продају неке своје производе, али то је било кратког даха, а и број таквих сајмова није велики, што није пружало сигурност и континуитет.

Међутим, преломни тренутак био је све ближи.

– Схватили смо да постоји нешто с југа Србије, што ми радимо најбоље. То је домаћа зимница, односно ајвар. Имали смо добар рецепт, квалитетну и здраву сировину. Написали смо пројекат и рекли „хајде да пробамо”. Пројекат је одобрен, а средства ЕУ омогућила су нам не само да закупимо простор и обезбедимо услове за производњу хране, већ и да купимо сировину, тегле и остали репроматеријал. Прве производе жена понудили смо кругу наших пријатеља, да нас промовишу. Убрзо смо имали необичну потешкоћу – навалу купаца. Био је то проблем јер нисмо имали новац за куповину репроматеријала, али људи су нам дали сировину и пристајали да нас сачекају с плаћањем. Схватили су значај који овакво предузеће може да има у малим општинама као што је Лебане – прича наш саговорник.

Битнији од плате је осећај да су корисне и самосталне

Тако су кренули и постали пример добре праксе, па Слободанку и Предрага позивају с многих страна да чују њихова искуства.

– Све мање општине имају потребу за најмање једним социјалним предузећем, или више таквих. Наравно, треба само паметно изабрати делатност. Од социјалног предузећа држава има много користи. Већина жена које сада раде код нас раније су биле кориснице социјалне помоћи или других видова новчане подршке из општинског или државног буџета. Њиховим запошљавањем ми смо их скинули с тих спискова, а с друге стране, кроз уплату пореза и доприноса наше предузеће пуни буџет. То је двострука корист за државу. Оно што је много битније је да се те жене укључују у друштво, ресоцијализују, нису више проблем заједнице и друштва, већ су сада оне те које решавају те проблеме – уверен је Стошић.

Муке с кредитима

Стиче се утисак да је све око оснивања и ширења социјалног предузећа било лако, као бајка...

– Није баш све бајка. Прво, ми смо јединствено предузеће у Србији, чији су оснивачи Удружење жена „Ружа” и општина Лебане. Таква структура нас онемогућава да користимо било који подстицај који даје држава. Делује невероватно, али је тако. Немамо право ни на средства од Службе за национално запошљавање јер ми имамо јавни капитал. Не можемо да конкуришемо код Фонда за развој нити да, рецимо, од пословних банака тражимо кредит, јер нам је потребна сагласност оба оснивача, а локалне самоуправе не могу да дају сагласност за подизање кредита – набраја наш саговорник.

Ово се показује као проблем када треба обезбедити обртна средства да се у септембру, октобру или новембру откупе сировине за производњу у наредној години.

– Али, с друге стране, колико год да нам је тешко, када ујутру дођемо на посао и заједно с овим женама, уз кафу, договарамо шта ћемо радити или причамо о неком проблему, њихови осмеси и енергија нам дају снагу да истрајемо. Кад су дошле да раде у предузећу, неке од њих дословно нису причале ни са ким, а сада су то насмејане жене – каже Предраг Стошић.

Током лета и на крају сезоне у јеку припреме зимнице буде до 35 запослених жена

Извоз од 250.000 евра

– Остварићемо извоз органских производа у вредности вишој од 250.000 евра и мислим да се налазимо међу прва четири извозника органских производа у Србији. Заиста, то је велики успех за овако мало предузеће и малу општину. Сви смо поносни на ове жене, које су направиле 140.000 теглица органских производа – наводи Стошић.

Највише својих производа предузеће „Раданска ружа” извози у Аустрију, Немачку и Швајцарску. 

Норме нема, све се стиже

– За пет и по година пословања, сем трудничког одсуства, нисмо имали ниједан дан пријављеног боловања. Довољно је да се жена која не може да дође на посао јави да је спречена, уместо ње дође друга и посао буде завршен. И то је ствар договора и солидарности, које смо развили у предузећу. Такође, никада нисмо увели норму иако смо производно предузеће, нити смо имали проблем с кашњењем у испоруци. Никада ниједној жени није било тешко да ради и дуже, чак и суботом и недељом, када стигне добра наруџбина – каже наш саговорник.

Хајде да се ишчупамо

Још један догађај показао је оснивачима колико овакво предузеће значи женама. Стошић каже како су пре две године имали проблем с једним купцем у вези с наплатом. Наручене производе су испоручили, фактура је била у вредности од 3,6 милиона динара, али никако нису могли да је наплате.

– На тај износ смо платили и ПДВ, и губитак је изашао више од четири милиона динара. То је за нас огроман новац, а нисмо могли да га наплатимо. Организовали смо састанак са свим запосленим женама. Пошто је било усред сезоне, било нас је много. Искрено смо им казали да имамо две опције: да прогласимо банкрот или да пробамо да радимо и да се „ишчупамо”. Тек онда сам схватио колико ово предузеће њима значи, када су све једногласно рекле: настављамо да радимо, а плате кад буду. Једна је чак рекла: „не могу они нас да опљачкају онолико колико ми можемо да произведемо” – препричава он ове тешке дане за фирму.

Прошло је од тада две године и – ишчупали су се. Баш када смо разговарали са Стошићем, стигао му је позив од Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, где се води истрага, да дође и да изјаву, па нада постоји да ће се макар и закаснело овај случај решити.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

подршка
Сјајна прича, све честитке вредним женама! Штета је што на амбалажи не користе српски језик/ћирилицу, ја просто не могу да купим домаћи производ с таквом етикетом, није ми - домаћи. Могу да праве исту етикету са српским натписима, и за извоз на неком другом језику.
Branko Mijatovic
Bravo... Samo napred! Divna prica. Mozda neka internet prodavnica, moze da jos poveca prodaju..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.