Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опело Г7 за пореске рајеве

Историјским договором Г7, мултинационалне компаније требало би да плаћају порез и државама где стварају добит
(ЕПА ЕФЕ - А. Х.)

У водећим глобалним „пореским рајевима” – од Бермуда и Кајманских острва, преко Холандије, Швајцарске и Луксембурга, до Хонгконга, Сингапура и УАЕ – изгубили су протеклог викенда, први пут после много деценија, безбрижан сан. Несаница је истовремено спопала и људе у неким од водећих мултинационалних фирми света чија седишта су регистрована у дотичним „рајевима”.

Наиме, одлуком министара финансија Г7 (Канада, Француска, Немачка, Италија, Јапан, Велика Британија и САД) протеклог викенда лукавој игри „лоптања” баснословним профитима преко финансијских уточишта на дискретним адресама одсвиран је крај.

Министри финансија Г7 постигли су историјски договор о минималној стопи пореза на добит „највећих и најпрофитабилнијих мултинационалних предузећа”, наводи се у саопштењу, након дводневног састанка у Лондону.

„Министри финансија Г7 постигли су након вишегодишњих дискусија историјски споразум о реформи глобалног опорезивања како би га прилагодили глобалном дигиталном добу и, што је од кључне важности, да обезбедимо да одговарајуће фирме плаћају одговарајуће порезе на правом месту”, истакао је након скупа Риши Сунак, министар финансија Велике Британије, тренутно председавајуће Г7.

Договор представника чланица Г7 јесте да глобална пореска стопа за мултинационалне мегакомпаније не може бити нижа од 15 одсто (амерички предлог био је 21 одсто). Истовремено, Г7 се усагласио да би државе требало да имају право да опорезују известан део профита највећих светских компанија на локацијама на којима и остварују ту добит. Излишно је рећи да су активисти глобалне борбе за пореску правду оштро критиковали лондонски договор као „слабашан заокрет”, преноси „Фајненшел тајмс”.

У међувремену, ова западна иницијатива без преседана (већина мултинационалних компанија данашњице управо тамо је регистрована) остала је недоречена у вези с низом кључних детаља. Наиме, које би се све светске фирме могле сврстати међу „највеће и најпрофитабилније” (многе не приказују најтранспарентније опсег својих прихода остварених на бројним глобалним локацијама). Такође, како би се дотичне фирме могле заштити од дуплог опорезивања уколико се државе, односно локације где згрћу паре, не сложе око тога ко све може да их опорезује?

Било како било, договор Г7 о новим варијантама глобалног опорезивања привредних мегапрофитера у овом тренутку вишеструко је изнуђен. С једне стране, фантастична нова задуживања држава, на Западу посебно, услед пандемије короне, и симултани вртоглави приходи дигиталних и других глобалних компанија, нагнали су Г7 да се поближе загледа у пословно-пореску политику појединих фирми с више готовине од БДП-а доброг броја чланица УН.

С друге стране, Запад, посебно у време Доналда Трампа, није изашао пред свет с привредном иницијативом глобалног значаја. Предлози таквог калибра углавном су последњих година долазили из Азије, предвођене Кином и Русијом.

Долазак Џозефа Бајдена на чело САД почео је изгледа да мења динамику односа Запада унутар сопствених редова, а истовремено и према остатку света. Иницијатива о новим глобалним стопама опорезивања најбогатијих фирми потекла је од Џозефа Бајдена и Џенет Јелен, нове америчке министарке финансија.

Према речима Јеленове, „споразум даје изузетан замах за постизање глобалног договора којим би се окончала трка ка што мањем опорезивању предузећа и обезбедила правичност за средњу класу и радне људе у САД и широм света”.

Другим речима, Америка је у овом тренутку подстакла дебату о новом глобалном пореском поретку. Званични Париз истовремено упозорава да је „ствар тек на почетку”, како је оценио Бруно ле Мер, француски министар финансија.

„Наредних месеци борићемо се да осигурамо да минимална стопа корпоративних пореза буде што виша”, најавио је Ле Мер.

Уприличен уочи самита лидера Г7 (11–13. јуна у Корнволу у Великој Британији), историјски договор о минималној пореској стопи мегафирми изаћи ће на испит прихватљивости у јулу, на самиту Г20 у Венецији. Колико је предлог о разрезивању једнообразне минималне стопе мултинационалним компанијама прихватљив за државе које су обилно приходовале од статуса незахтевних јатака моћних компанија, показаће исход преговора 139 држава које под покровитељством ОЕЦД-а дебатују о истој теми. А то је – како укротити финансијски неприкосновене светске фирме да пореским давањима унапреде средине у којима увећавају своје богатство.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Coca
Mogu da se dogovore oko zakonodavstva na svojim teritorijama. Emiratima na primer ne mogu da nametnu visoke poreze, osim ako ne upotrebe vojnu silu. Međutim političari su na platnim spiskovima korporacija, one im plaćaju izborne troškove, pa zato ovo može da bude samo spin.
Srki
Listom svaka ostrvska država, od Kariba, preko Malte, Kipra, Hong Konga za koji se vezuje termin poreski rajje mesto gde britanija ima veliki uticaj. SAD, sa državom Delaver na čelu, je verovatno najveći poreski raj koji postoji na svetu, gde su registrovane mnoge kompanije koje vrede milijarde, i milioni drugih kompanija. I da li neko misli da SAD i Britanija, odakle i potuče najveći broj najbogatijih kompanija, zaista donose promenu u oporezivanju? Ne mogu da poverujem u to.
tja
Amerikanci su razmatrali mogucnost, specijalno kad je Irska u pitanju, da ce oni sve americke firme koje su pobegle u Irsku oporezovati onoliko koliko bi bile oporezovane i u Americi minus porez koji su platili u Irskoj. U tom slucaju takve firme namaju nikakvog interesa da odlaze u Irsku. Sta je rezultat ove inicijative, ne znam.
Miki
Izgleda suvise dobro da bi bilo istinito kaze jedna poslovica. Bajdenovi preci su Irci (cime on voli da se hvalise) a ako ovo iole zazivi Irska ode na dobos. Cela prica o uspehu Irske kao keltskog ekonomskog tigra se bazira na Americkim kompanijama koje imaju predstavnistva u Irskoj zbog pristup EU trzistu a pogotovu im nije na odmet da Irska uzput ima najnizi korporativni porez u celoj EU. Bese pre par godina slucaj Apla kojem je EU nalozila da plati veci porez Irskoj a Irska se ne slaze.
Славко Лазовски
Две поуке: 1. Мора да престане трка ка што нижих пореских стопа и 2. Када немаш средњу класу, порески систем је неуспешан, јер је он ураѓен по њој.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.