Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Танго научите у ноћном животу Буенос Ајреса

Концерт „У част Пјацоле”, поводом сто година од његовог рођења, биће одржан вечерас у Коларчевој задужбини, а на програму су и дела Аргентинца Марсела Нисинмана
Музичари који наступају на концерту „У част Пјацоле” (Фото Коларац), Марсело Нисинман (Фото Mariya Nesterovska)

Марсело Нисинман, аргентински композитор и солиста на бандонеону, ствара и интерпретира музику с новим, различитим, оригиналним валерима, који се ослањају на традицију Буенос Ајреса. Имаћемо прилику и ми да је чујемо вечерас у 19 часова у Великој дворани Коларца, на концерту „У част Пјацоле”, којим ће бити обележено сто година од рођења „краља танга”, у циклусу „Коларац – твој свет музике”. На програму су позната Пјацолина дела, али и нове композиције Марсела Нисинмана. На сцени ће му се придружити „танго тим”, који чини уметнички и брачни пар – наша челисткиња Маја Богдановић и виолиниста Данијел Роуланд из Холандије – а бићемо у прилици да чујемо и Наташу Кудрицку, украјинску пијанисткињу, Зорана Марковића, контрабасисту и Алберта Мезирку, италијанског гитаристу.

– Веома сам срећан што у Београду гостујем с овим фантастичним ансамблом. Моја очекивања су разнолика, многи елементи морају да се сложе за овај концерт. Музичари које ћете слушати вечерас свирају већ годинама заједно, развијајући различите репертоаре, не само танго већ и барокну, класичну музику. Због тога је за мене задовољство свирати с њима. Имамо веома јак и моћан програм, са много контраста. Представићемо многа дела која ћемо снимити за нови албум у Холандији – каже музичар из Аргентине за „Политику”. Он је после завршених студија бандонеона у Буенос Ајресу и композиције у Базелу остварио низ значајних солистичких сарадњи са бројним оркестрима широм света, а као композитор учествовао на највећим европским фестивалима. Његов рад обухвата и пројекте са бројним светским уметницима.

С обзиром на то да се концерт одржава поводом века од рођења „краља танга”, наш саговорник истиче:

– Пјацола за мене представља продужење, континуитет традиционалног танга, који је у Аргентини цветао пре и током Другог светског рата, можда чак и током Првог светског рата. Пјацола је развио језик који представља то послератно стање, пре свега у Буенос Ајресу. Ако бисте желели да замислите како је изгледао овај град током шездесетих и седамдесетих година прошлог века, можете пустити музику Пјацоле и осетити како је било. Жао ми је што нисам могао да га упознам. Ако бих морао да издвојим неко његово дело као посебно, то би била фантастична и предивна композиција „Екстасис”, из 1962. године, која се не свира често. Веома сам срећан што ће Данијел Роуланд и Маја Богдановић свирати моје дело које сам написао специјално за њих, за виолину и виолончело, под називом „The nightmares of death”. Оно није мрачно, како би неко по називу помислио, већ је забавно.

На опаску да представља једног од најбољих бандонеониста и како је то постигао, Нисинман одговара:

– Хвала на комплименту. Бандонеон је тежак и фантастичан инструмент, пре свега због две клавијатуре, које заправо представљају четири, јер када савијате руке ка унутра то је један звук, а када развлачите онда други. То је веома хаотично и без реда, и може створити техничку заврзламу. Други проблем је што је направити легато, једну фразу и репетицију – уметност, нема много резонанције у овом инструменту и ако престанете у било ком тренутку да гурате, развлачите или притискате, звук ће само нестати, као код оргуља. Тако да постоје сличности у извођењу легата код оргуља и бандонеона.

Питање колико је научио о инструменту и музици у Јужној Америци, а колико у Европи наш саговорник сматра занимљивим и излаже своја запажања:

У Аргентини сам научио дијалекат танга, то је као језик, морате учити, слушати и свирати стално. Танго научите у ноћном животу Буенос Ајреса. У Европи, поготово у Швајцарској, где живим, ситуација је другачија и ту сам морао да научим нови језик и начин комуницирања музиком, пре свега између музичара. Покушавао сам да кодирам све оно што знам о тангу и напишем то њиховим језиком, језиком класичне музике. Учим константно из културе Швајцарске и онда могу то да стапам са стварима које знам из Буенос Ајреса.

Иако је питање о томе како види будућност незахвално, Марсело Нисинман покушава да сагледа нову ситуацију овако:

– Чудна су времена, тако да могу само да споменем планове у блиској будућности. Одмах после Србије путујем у Шведску, у Стокхолм, где ће бити премијера нових композиција, које сам написао за виолончело и камерни оркестар. После тога идем у Португал, па се враћам у Швајцарску. За мене прошли период није био статичан јер стално компонујем. Музика је оно што волим, али волим и разне друге ствари, да путујем, на пример. За мене је бити усред Уругваја, Патагоније, Аргентине, Италије, Европе или било где, уз одличну храну, оно што ме чини срећним. Знам да је и овде у Србији, и у Београду тако.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Трајче Трајчев
Чудно је да ниједан члан Белтанга није укључен. У Србији имамо једног од најбољих танго оркестара.
Sasa Trajkovic
Танго музика која се мисли, осећа , плеше... као специфичан музички израз "жанр" изникао не са Бечких дворова већ на улицама и кафанама Буенос Арјеса дакле право из народа.... музика која се плеше. Аргентина мистична земља топлих и искрених емоција али и бурне историје чудног и егзотичног подневља и дивних људи спој хармонике и гитаре али пре свега страст између мушкарца и жене спој Ероса и Танатоса... Комплимент дивно је како композитор негује ту страст према Тангу и како је преноси публици.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.