Забрињавајући дефицит ентузијазма

Указом председника Француске Емануела Макрона новинарка Љубица Гојгић недавно је именована витезом националног реда Легије части. У образложењу се наводи да се ово високо одликовање додељује за рад „са професионалношћу и интегритетом, у корист демократских вредности, посебно у области мишљења и медија којима је привржена и Француска”.

Као новинар, Љубица Гојгић каже да је почаствована овим високим признањем за професионални рад, а као унука солунца дубоко дирнута одликовањем.

Љубица Гојгић је уредник и водитељ емисије „Прави угао”, која се од 2015. године емитује на програму РТВ Војводина.

– Веома сам се обрадовала и стварно сам почаствована том одлуком да се ово значајно признање додели мени – каже наша саговорница.

– Велики су подстицај и речи француског амбасадора Фалконија, које су дошле као образложење, где се наводи да је моја готово тридесет година дуга каријера допринела борби за слободу медија и изражавања. Радује ме додатно огромна подршка колега, али и дивних људи који су се јавили да честитају, јер кажу да прате мој рад. Некако смо се заједно радовали лепом поводу.

Колико су се за ових двадесет девет година новинарског рада оствариле ваше идеје и снови? Када сте били у праву, а то вам нису „признали”?

– Сан да будем новинарка је остварен. Као велики бонус уз ту јединствену професију дошле су прилике да упознам, разговарам или постанем пријатељ с многим изузетним људима с којима се моји путеви вероватно не би укрстили да сам се бавила нечим другим. Догодила су се и разочарања. Новинарство каквим сам „инфицирана” у малој редакцији Радио Индекса, у Македонској улици, прилично се разликује од онога чему сведочим данас и не можемо, нажалост, да се похвалимо да смо отишли напред. Примећујем забрињавајући дефицит ентузијазма, знања и храбрости, и опасна одступања од кључних начела наше професије – истинитог и објективног информисања у корист грађана. Ипак, ентузијазама и даље има више него разочарања.

Да ли сте тренутно задовољни својим третманом на јавном сервису Војводине?

– Већ шест година уређујем и водим емисију „Прави угао” на РТВ Војводине, водећи се истим критеријумима којима сам се водила на свакој степеници своје каријере. Кроз емисију недељно прође најмање четири, а понекад и до осам гостију. Позивима за гостовање одазивају се готово сви, а свакако сви релевантни, што је у нашем медијском свету реткост која се мора приметити.

А оним што сте постигли у последњих пет година радећи емисију „Прави угао”?

– Увек може више и боље, али нисам незадовољна. Направили смо емисију на војвођанском јавном сервису коју цитирају друге колеге, али и моје комшије с Каленићеве пијаце, што није мала ствар у великој понуди телевизијских канала и садржаја.

С којом новинарском жељом сте ушли у ову сезону?

– Да парафразирам народну песму: Стићи, (не)утећи и на страшном месту постајати.

Назив ваше емисије „Прави угао” може да се схвати симболично?

– Да, тачно. Да бисте заузели прави став морате ствари да погледате из свих углова.

У чему је проблем с политичарима, у томе што много говоре а мало кажу, што ништа неће да открију или...?

– Чини ми се да је проблем у недостатку питања, а не у одговорима.

Стиче се утисак да свако може да каже шта жели. Да ли је то демократија?

– Немам утисак да се довољно чујемо и да свако може да каже шта жели. Мислим да много више говоре они који мало тога имају да кажу, а да други,  чије би мишљење било корисно, остају у сенци својом или туђом вољом.

Имате ли објашњење како су на медијску сцену, у први план, стигле теме као што су насиље, криминал, политичке и личне дисквалификације,  недостатак толеранције, помањкање међусобног поштовања...?

– Медији су огледало друштва и времена у коме живимо. Појаве које помињете јесу део наше стварности и нема друге него да се њима бавите. Одговорност медија могла би се тражити у форсирању насиља у јавном простору, без обзира на то да ли оно долази из света криминала или политике, без ограде и објашњења. То је последица јурњаве за рејтинзима и тиражима, за јефтином сензацијом која доноси лаку зараду или доноси корист „инвеститорима” у медије.

Како би изгледао један, брзо насликан, сасвим приватни аутопортрет Љубице Гојгић?

– Са три невешта потеза најбоље би ми испао смајли.

Богата биографија

Љубица Гојгић рођена је у (Титовом) Ужицу. Дипломирала је на Факултету за медије и комуникације. Од 1992. године ради као новинарка и уредница Радио Индекса, НИН-а, Демократије, РТВ Б92, где се најдуже задржала – четрнаест година. Била је извештач из Хага. Усавршавала се у Паризу и Питсбургу. Од 2014. гостује као предавач новинарске школе Удружења новинара Србије, а од 2016. предаје на Факултету за медије и комуникације у Београду.