Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Громови много опаснији од УВ зрачења

Не постоје строга правила где ће гром ударити – чешћи су у вишим планинским пределима и пре ће погодити усамљену кућу у селу него зграду у велеграду, а велике су шансе да погоди усамљено дрво, човека на њиви, ливади, у реци
(ЕПА ЕФЕ - Г.Л.)

Републички хидрометеорoлошки завод (РХМЗ) најавио је да ће данас и сутра бити висок индекс УВ зрачења у већем делу Србије. На скали од 11 подељака, у Лозници, Смедеревској Паланци, Великом Градишту, Сјеници, Копаонику и Ћуприји биће на осмом подељку. Иако ове вредности спадају у категорију високог и врло високог индекса УВ зрачења, места за панику нема, каже за „Политику” Драган Михић, руководилац Групе за мониторинг климе и анализе при РХМЗ.

– Реч је о уобичајеним вредностима за ово доба године, такав индекс се јавља крајем јуна и почетком јула, а његовом слабљењу може да допринесе облачност. Када је индекс УВ зрачења висок, савет је да се људи клоне сунца између 11 и 15 часова. Онима који су због природе посла или из неких других разлога изложени сунцу саветује се да покрију кожу дужом гардеробом, користе креме за сунчање, шешире са широким ободом, као и наочаре са УВ филтером, будући да рожњача може да страда од јаког УВ зрачења – истиче Драган Михић и подсећа да је, због јачања имунолошког система, подједнако важно и излагање сунцу, али рано ујутру или у каснијим поподневним сатима.

Шта је заправо индекс УВ зрачења? Стручњаци упозоравају да индекс није исто што и само УВ зрачење, као и да њихове јачине нису међусобно зависне. Индекс је измишљен да би се људима представило колико је заправо УВ зрачење, а он зависи од географске ширине места, надморске висине, годишњег доба, дела дана, влажности и температуре ваздуха, па и саме вредности УВ зрачења. Стручњаци кажу да је ситуација у последње две године таква да је УВ индекс висок, a УВ зрачење слабо.

– На нашим просторима индекс УВ зрачења није нарочито висок, знатно је виши у близини екватора – додаје Михић.

Од индекса УВ зрачења далеко опаснији су громови, а такође су летња појава. Они, упозорава метеоролог Недељко Тодоровић из Републичког хидрометеоролошког завода, у Србији годишње однесу око 15 живота, више од било које друге временске непогоде.

– Земља мора да се празни од електрицитета. Када се то не би десило, она би експлодирала. Отуда громови, али и кишни облаци. У сваком сату на Земљи се догоди око 10.000 громова. Лети су они јачи на северној хемисфери, а најчешће се појављују по подне (око 17 часова) и увече (око 22 сата). Док су зимски готово безопасни, за бригу су они који се јављају од краја априла до почетка октобра. Тачније, најопаснији су крајем јуна и почетком јула – каже за наш лист Тодоровић.

Наш саговорник истиче да не постоје строга правила где ће гром ударити – чешћи су у вишим планинским пределима, пре ће погодити усамљену кућу у селу него зграду у велеграду, велике су шансе да погоди усамљено дрво, човека на њиви, ливади, у реци... Међутим, нема строге законитости, а црне хронике сведоче чак и о страдању људи од струјног удара из утичнице као последице удара грома.

– Грмљавински облаци се створе за пет до десет минута. Зато људи на њиви не треба да чекају да чују прву грмљавину како би прекинули с радом и потражили склониште. Чекајући последњи моменат, журећи рецимо да покупе сено пре кише, људи највише страдају. Спас никако не треба тражити испод усамљеног дрвета, ту је опасност још већа, али грм може бити од помоћи. Зато је најважнија превентива, а она је у доба технологије једноставна: довољно је да се погледа прогноза на сајту РХМЗ или нека од апликација – упозорава наш саговорник.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
@Boris Муња је пражњење електрицитета између облака, а гром је пражњење између земље и облака. @Predrag Сад знате, јер вам је објаснио метеоролог појмове из области електротехнике. Громови и муње настају због разлике у електричном потенцијалу, а први пут и ја чујем да би Земља експлодирала да нема громова. Можда је рођен нови Тесла.
Boris
Valjda munja, a ne grom.
Predrag
Nisam znao da bi zemlja eksplodirala kada se ne bi praznila od elektriciteta putem gromova.
Zoran
Da li znate da je 5 puta veca sansa da vas udari grom nego da dobijete na lotou? To matematicari izracunali.
dr
Nekada nista od ovoga nije bilo opasno. Zivelo se bezbrizno i bez straha.
Zoran
Sada imamo i narandzasti alarm za vreme. :)

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.