Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Председник Америке обећава да неће надзирати новинаре

Влада је у потрази за узбуњивачима у својим редовима пратила кога су звали поједини репортери, али сад најављује да прекида с том праксом
Влада Доналда Трампа добила je судски налог да види листу позива новинара „Њујорк тајмса”, „Вашингтон поста” и Си-Ен-Ена (ЕПА ЕФЕ – Е.С.Л.

Да би „уловила” узбуњиваче у својим редовима, америчка влада је годинама тражила и добијала судскe налогe да види с ким су се поједини новинари чули и дописивали, али је администрација Џозефа Бајдена недавно саопштила да је готово с том праксом.

Министарство правде објавило је да више неће приступати подацима који су откривали с ким су аутори извесних текстова и телевизијских прилога комуницирали да би добили поверљиве информације из институција, преноси Јавни национални радио. Влада је у тим случајевима сазнавала које су бројеве телефона новинари позивали и коме су слали мејлове, из чега је утврђивала ко је био извор.

До заокрета долази неколико дана после вести да је влада бившег председника Доналда Трампа добила судски налог да види листу позива репортера „Њујорк тајмса”, „Вашингтон поста” и Си-Ен-Ена, који су извештавали о такозваној руској афери. Тадашње Западно крило покушавало је да уђе у траг службеницима и званичницима који су медијима достављали детаље из истраге о томе да ли је Трампов изборни штаб сарађивао са Москвом 2016.

И после смене власти у јануару, Министарство правде је бранило оно што се дешавало за време Трампа, али и за време ранијих председника, као на пример кад је администрација Барака Обаме дошла до кореспонденције новинара агенције АП. Бајден је прошлог месеца ову праксу назвао „једноставно погрешном”, после чега је и министарство коначно изменило став.

У редакцијама поздрављају одлуку министарства, али траже и чвршће гаранције да држава више неће ометати право на слободу изражавања. Из новинарских организација упозоравају да би требало променити и закон, јер би овако већ следећа администрација могла да ствари врати на старо. Ишчекује се да Бајден потврди и да држава више неће тражити од новинара да на суду откривају извор који им је дотурио информације, нити да сведоче на суђењима против узбуњивача. Иако влада ретко инсистира на томе да новинари открију име узбуњивача, Бушова и Обамина администрација годинама су вукле тадашњег новинара „Њујорк тајмса” Џејмса Рајзена по судовима да би га приморале да каже ко му је био извор у Централноj обавештајној агенцији. Рајзен се позивао на медијске слободе и одбијао да сарађује, због чега му је држава чак претила и затвором, али је Обамина влада на крају ипак одустала од даљег гоњења.

Обећањe владе да више неће надзирати позиве и преписку у редакцијама не значи и да држава престаје да трага за људима из својих редова који су поверљиве податке поделили с медијима. Узбуњивачи попут Челси Менинг, некадашње војне аналитичарке која је депеше Стејт департмента и Пентагона доставила „Викиликсу”, и Едварда Сноудена, бившег упосленика Националне безбедносне агенције који је новинарима дотурио доказе о масовном надзору, и даље ће бити извођени пред суд.

Из Бајденове администрације готово да још није процурила ниједна значајнија информација која би нанела штету Белој кући, док су запослени у институцијама, посебно у обавештајним службама, за време Трампа стално звали новинаре и нудили им негативне информације о председнику, подсећа информативни сајт „Хил”.

Државни апарат је далеко наклоњенији Бајдену него Трампу, мада се очекује да ће медијима бити достављане тајне и за време ове, као и за време сваке друге администрације. До првог Трамповог импичмента (поступка за председникову смену) је и дошло кад су медији, позивајући се на изворе у службама, обелоданили да је шеф Западног крила тражио од Кијева да покрене истрагу против Бајденовог сина Хантера и његових украјинских послова.

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sloba car
Sad ona Dunja Mijatović i ova Tanja Fajon imaju sada samo da kontrolišu srpske medije, jer je njihova borba za slobodu medija u Americi trijumfalno okončana dolaskom Bajdena na vlast. A neki amerikanci, posebno međunardni pregovarači, su naivno mislili da u SAD oduvek postoji sloboda medija. Ne, za nju se trebalo izboriti.
баба
Prenaduvano je i arogantno pisati i govoriti ,,predsednik Amerike" - treba predsednik SAD (SAD su jedna od 35 država Amerika), a pogrešno predsednik Sjedinjenih Država" (kojih - Meksika?).
Boža
Živela zapadna demokratija.
Бојан
Верујем да им је још дао и часну пионирску. Наравно да ће их надзирати као што надзиру све што могу. Причали су исто тако да не надзиру интернет па се показало да су дебело лагали.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.