Субота, 24.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како се каже за жене у родно сензитивном језику – борци или боркиње

Медијска пажња се поклања сукобљеним мишљењима двеју „страна” искључиво поводом питања родно осетљивог језика као термина који се користи за именовање занимања у женском роду – што је погрешно тумачење овог појма, сматра професорка Валентина Бошковић Марковић
Валентина Бошковић Марковић (Фото лична архива)

Када је др Валентина Бошковић Марковић, професорка енглеског језика на Универзитету „Сингидунум” у Београду, пре шест година спровела истраживање у жељи да сазна да ли њени студенти користе родно сензитиван језик, чак 97 одсто њих одговорило је да никад није чуло за појам родно осетљив језик. Шест година касније више од половине њих не само да је чуло за овај појам већ је умело и да га објасни. Како у разговору за наш лист истиче др Валентина Бошковић Марковић, охрабрује и податак да је у односу на 2015. годину употреба погрдних назива за именовање жена значајно смањења – садашњи академци не само да не користе термине као што су „половњача” и „торокуша”, већ врло често и не знају њихово значење. Занимљиво је и то што су пре само шест година службеницу МУП-а студенти називали „пандурком”, док је ове године преко 90 одсто њих занимању полицајац у женском роду дало облик „полицајка”.

На констатацију да је јавност прилично подељена када је реч о употреби родно осетљивог језика, иако је недавно ступио на снагу Закон о родној равноправности који, између осталог, уводи обавезу писања занимања у женском роду, наша саговорница оцењује да је медијска интерпретација овог закона значајно допринела подели јавности.

– Медијска пажња константно се поклања сукобљеним мишљењима двеју „страна” искључиво поводом питања родно осетљивог језика као термина који се користи за именовање занимања у облику женског рода – што је погрешно тумачење овог појма. Наиме, родно осетљив језик се у литератури дефинише као језик који се користи ради постизања родне равноправности односно због повећања видљивости жена у језику. Постоје и други начини којима се постиже родна осетљивост, а то су избегавање дискриминаторног говора, односно термина попут „уседелица”, „спонзоруша” и „алапача”, али и избегавање родних стереотипа, које препознајемо у изразима упућени мушкарцима типа „плачеш као девојчица”... Родна равноправност се негује и тако што се у медијима не промовише само физички изглед жена већ на њихове способности. Укратко, верујем да би реакције јавности биле мање бурне када бисмо сви знали прецизну дефиницију појма родно осетљив језик, односно када бисмо прочитали закон и мање времена трошили на расправу, а више на едукацију – закључује наша саговорница, која је недавно издала монографију „Жене у језику: борци или боркиње?”.

Иако многи противници употребе родно сензитивног језика тврде да писање занимања у женском роду неће решити силне проблеме жена у реалном животу – почевши од чињенице да сваке године око 30 жена страда у породичном насиљу, преко тога да се жене теже запошљавају, лакше добијају отказ и имају у просеку 11 одсто мању плату од мушкараца – др Валентина Бошковић Марковић истиче да је питање женске (не)равноправности вишеслојно.

– Мислим да не можемо бити искључиви, нити можемо увек бирати којим ће се редоследом и на које начине дешавати промене у друштву. Свако од нас може увидети да родно осетљив језик у закону није представљен као једини алат за успостављање родне равноправности, већ као једно од средстава за побољшање положаја жена у језику, а самим тим и у друштву. Такође, достизање родне равноправности у друштву подстаћи ће и већу видљивост жена у језику. Важан је и утицај родне идеологије јер у зависности од тога да ли негујемо традиционалну или егалитарну родну идеологију, ми избегавамо, односно користимо родно осетљив језик – истиче наша саговорница.

А на питање који су њени „за” и „против” аргументи коришћења родно сензитивног језика, наша саговорница каже:

– Важно је дефинисати на коју употребу се мисли јер је оно о чему закон пише службена употреба језика. Лично сам увек за употребу родну осетљивог језика у свакодневном говору и мислим да она данас није спорна – неки аспекти родно осетљивог језика одавно су ушли у наш дискурс, док на некима, као што је избегавање употребе родно дискриминаторног говора, треба да се ради. Ако говоримо у службеној употреби, онда постоје теорије према којима је неопходно да се родно осетљив језик уведе у државне институције које се баве образовањем јер те институције имају врло моћну улогу у стварању родних идеологија, а исто важи и за медије. Према другим теоријама, наметнута употреба родно осетљивог језика може бити контрапродуктивна.

Др Бошковић Марковић истиче да сви аспекти родно осетљивог језика могу утицати на већу видљивост жена у јавном животу и сматра да би требало да будемо захвални што српски језик нуди могућност избора – то би требало да искористимо на начин који је нама најпримеренији. Законодавства земаља у нашем региону прописују доследну употребу и мушког и женског рода у означавању занимања, а у Црној Гори, примера ради, постоје и казнене одредбе. Пример из Словеније говори да је Закон о родној равноправности утицао на промене у језичкој употреби јер је крајем осамдесетих година само четири одсто огласа за посао било у женском роду, да би тај проценат скочио на 35-40 одсто у 2010. години, наводи професорка.

Коментари53
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Suisse
Aha, dobro je da sam saznao da je Zakon o rodnoj ravnopravnovsti donet da bi zene bile vidljive u jeziku. Onda ga tako i nazovite: Zakon o vidljivosti zena u jeziku, a ne da budem u zabludi da kad bi me neko nazvao kukavicom, bez uspeha bih podneo tuzbu za narusavanje rodne ravnopranosti... I, ne mogu da se ne zapitam, da li bi ovaj zakon bio donet (u korist muskaraca) da je, kojim slucajem, u srpskom jeziku neutralni gramaticki rod - zenski.
Виталиј Лукић
"Свако од нас може увидети да родно осетљив језик у закону није представљен као једини алат за успостављање родне равноправности, већ као једно од средстава за побољшање положаја жена у језику, а самим тим и у друштву." Овај цитат, уважена професорко ,довољно говори о Вашим компетенцијама, кад је о српском језику реч. Бавите се енглески језиком, што вам је професија, а српски оставите србистима. ПОЛОЖАЈ ЖЕНА У ЈЕЗИКУ.... рече ова стручњакиња.
Milan
Gospodja Valentina kaže: "Родна равноправност се негује и тако што се у медијима не промовише само физички изглед жена..." A kako da protumačim želju žena da FIZIČKIM IZGLEDOM privuče poglede i PROMOVIŠE sebe. Šminkom, kratkim suknjama, napućenim usnama, dekolteima ... itd. Ima li gospodja Valentina odgovor ili zbog rodne ravnopravnosti trebaju biti obučene kao u Severnoj Koreji.
Milos Djordjevic
Nazovite to - kontaminiranim senzitivnim jezikom. Ugrozen i potvrdjen od nauke jer je priblizno sve ali i precizno. Ne moze sve biti precizno ali kompijuteru moze, coveku ne.
Miloš
@Milos i @Saša Mikić zemlja koja drži do sebe ne bi nikada uvela služenje vojnog roka za žene, gde bi iste učestvovale u rovovskim borbama. To je zaista besmisleno. A Milunka, da Milunka nije postojala, da nije krenula da traži svog brata, niko je danas ne bi pominjao, jer eto našla se jedna ženska osoba koja je silom prilika držala pušku u ruci. Uostalom, vojska postoji samo da bi se muškarci doveli u red, od raskalašnog i nestašnog života, i da bi se naučili sili. Poštovanju i primeni iste.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.