​Отвара се стална поставка у Конаку кнеза Милоша

У обновљеном Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, депандансу Историјског музеја Србије, данас у 11 сати отвара се стална поставка, која ће од 13 сати бити доступна и свим заинтересованим посетиоцима, уз обавезно коришћење заштитних маски. Аутори изложбе су Владимир Мереник, Катарина Митровић и Драгана Видовић.

Како најављују из музеја, ова поставка у некадашњем двору кнеза Милоша настоји да прикаже борбе за коначно ослобођење од вишевековне османске власти, обновљене у новом сјају у Првом, а настављене у Другом српском устанку. Затим напоре и искушења њихових покретача и вождова, родоначелника нововековних српских династија, Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, и значај и заслуге његових наследника из династије Обреновић у другој половини 19. века, када је након стицања самосталности обновљена краљевина 1882. и настављено јачање модерне српске државе.

Детаљније објашњавајући шта ће моћи да се види, из музеја поручују да ће у приземљу, након уводног описа положаја и начина живота Срба и другог немуслиманског становништва у Османском царству, бити приказан Први српски устанак, као и догађаји и међународне околности које су му претходиле. Спрат је посвећен догађајима Другог српског устанка и предводнику устаника Милошу Обреновићу, творцу модерне српске државе, његовом учвршћивању на власти, добијању аутономије и сукобима са уставобранитељском опозицијом. У просторијама на спрату такође су презентовани његова супруга кнегиња Љубица и владарски наследници из династије: кнез Михаило, краљ Милан и краљ Александар Обреновић, чијим убиством 1903. у Мајском преврату ова важна династија силази с историјске сцене. На спрату се налази и оријентална соба за разговор и одмор, тзв. диванхана, и реконструкција првобитног ентеријера собе кнеза Милоша Обреновића.

Ова изложба пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Танаска Рајића, поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других. Међу њима се својим значајем и естетиком издвајају Карађорђева застава и изванредни примерци његовог личног наоружања и опреме (јатаган белосапац, пиштољ кремењак, тзв. леденица, фишеклија са приказима Светог Ђорђа и Светог Димитрија), долама кнеза Милоша и одећа кнеза Михаила Обреновића у којој је убијен у атентату у Кошутњаку 1868. године.

Угођај употпуњују оригинална платна познатих сликара попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера.

Подсетимо, ово здање подигао је кнез Милош 1831. године у Топчидеру, тадашњој периферији Београда. Својом структуром, неокласицистичким елементима на фасадама и унутрашњом декорацијом у стилу „турског барока” грађевина спада у репрезентативне резиденције какве су се у то време подизале широм Османског царства. Типично за богате приватне резиденције, и Конак кнеза Милоша је главном фасадом окренут ка врту, тј. Топчидерском парку, који, као први плански уређен парк у Србији, у другој половини 19. века постаје омиљено београдско излетиште.

Испред конака, заштићеног културног добра од изузетног значаја, налази се чувено стабло платана, споменик природе, које је засађено у време Обреновића. Стабло платана, по лепоти и димензијама спада међу најлепша и највећа у Европи и представља један од најзначајнијих историјских и хортикултурних споменика Београда.