Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дигитални печалбари

Према неким проценама, у Србији је тренутно више од 20.000 дигиталних миграната којима су страни клијенти примарни извор прихода
Pixabay

Дигитална технологија – или скраћено digitech– олакшава живот људима који су у једној земљи а раде посао за канцеларије у другој земљи. У својој књизи „The Globotics Upheaval: Globalization, Robotics and the Future of Work” (2019) Ричард Болдвин ову новину назива „телемиграцијом” (дигиталном миграцијом), а то је заправо међународно даљинско пословање. Овај нови облик глобализације карактеришу међународне слободне платформе попут Upwork.com, напредна телекомуникациона технологија и машинско превођење. Нове информационе и комуникационе технологије начиниле су револуцију у свакодневном животу у 21. веку. Оне омогућавају људима да се повежу с пријатељима и породицама - као и с колегама и супервизорима на послу - у било ком тренутку. Међутим, оне олакшавају и задирање плаћеног рада у просторе и време који су обично резервисани за лични живот. Одвајање плаћеног рада од традиционалних канцеларијских простора је био пресудан фактор у овом развоју. Данас је канцеларијски посао и, шире, рад на знању,  подржан интернетом, а могућ је, практично, на било којој локацији и у било које време.

Рад на даљину за иностраног послодавца, чија је фирма у другој држави, назива се и „телемиграција” или дигитална миграција (Telemigration), а речено старим српским изразом то је дигитално печалбарење.

Регистровано је осам димензија новог начина рада, и то: аутономија у раду, флексибилност у погледу времена и места рада, примерено понашање руководства, једноставнија хијерархијска организација и приступ информацијама на свим местима, с чешћом комуникацијом (и одоздо према горе и одозго надоле), одговорност за резултате, а не за радно време, размена знања са колегама, онлајн сарадња са колегама и друге развојне могућности (Eurofound & ILO, 2017). Реч је о веома динамичним променама без преседана.

Уредивши ствари тако да је даљинско пословање могуће, компаније већ уочавају да је исплативо користити странце – слободњаке, бар за неке задатке. Наравно, коришћење страних талената на даљину можда није толико добро као коришћење домаћих, али страна радна снага често је много јефтинија.

Ту су и машине за превођење. Радикално су побољшане. Кључни пробој био је када су, од 2016. Уједињене нације, Канадски парламент, Европски парламент и Европска комисија објавиле на мрежи милионе реченица преведених на тај начин. Ово је учинило вештачку интелигенцију генијалном на „Гуглу”, „Твитеру”, „Фејсбуку”, „Амазону” и „Мајкрософту”. Милиони талентованих, јефтиних слободњака искључених из „телемиграција” због њиховог недостатка језичких вештина, ускоро ће моћи да комуницирају путем технологије превођења, и то „довољно добрим” енглеским, француским или било којим другим широко распрострањеним говорним језиком. Нове технологије им омогућавају да то изгледа као да су колеге или клијенти из различитих земаља у истој соби.

Тренутно цео свет пролази и кроз џиновски експеримент у образовању на даљину. Више од 1,57 милијарди ученика у 191 земљи погођено је затварањем школа и универзитета због пандемије ковида 19. Онлајн образовање, које се покреће прекограничним дигиталним услугама, попут виртуелних учионица и портала за домаће задатке, омогућило је да се учење настави у многим земљама. То показује огроман потенцијал дигиталног образовања не само као краткорочни задатак, већ и као дугорочно решење. Пружање висококвалитетне обуке и образовања преко граница, дигиталним путем, могло би подићи квалитет глобалне радне снаге. Да би ове образовне могућности биле доступне свима, потребно је хитно премостити дигиталну поделу. Око 830 милиона ученика у свету нема приступ рачунару, а више од 40 одсто нема приступ интернету.

Анализа доступних чињеница показује да ће разлике у платама и недостатак талената неизбежно учинити да се компаније у услужном сектору окрену страним мрежним радницима. И у Србији постоји једна, брзо растућа категорија „миграната” – такозвани телемигранти или дигитални мигранти. Живе овде, али за стране клијенте раде путем интернета, често користећи мрежне платформе попут „Апворка”. Према неким проценама, у Србији је тренутно више од 20.000 дигиталних миграната којима су страни клијенти примарни извор прихода (Арандаренко, 2020).

Постоје најмање три главне дугорочне последице широко распрострањеног рада на даљину. Пре свега, постоје ефекти по животну средину: више рада на даљину значи незнатно смањење путовања аутомобилом, али и авионом итд. Међутим, то се надокнађује повећаним интернет прометом, који није еколошки неутралан. Друго, увођење рада на даљину за раднике у одређеним професијама може повећати њихову могућност обављања посла за иностраног клијента. Рад на даљину би могао довести и до трансформације градова и промене динамике територијалних неједнакости. Треће, рад на даљину може отворити нову фазу глобализације и изложити најквалификованија радна места конкуренцији за дигиталне мигранте.

Ове трансформације се квалитативно не разликују од ранијих – људи су принуђени да мењају посао због технологије, а то је стара прича. Кључна разлика је у томе што се то можда догађа брже него у прошлим временима (Нелсон, 2019). Пандемија ковида 19 представљала је ударни талас за предузећа да се лате алтернативних начина рада.

Економиста, професор универзитета у пензији

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Principi stvarnog prava koje regulse svojinu na pokretnim i nepokretnim stvarima se moze ''analogno'' primeniti na ''intelektualne proizvode''. Lica i proizvodi se mogu relatirati u ''jedan prema jedan'' odnosu. Kod autorskog prava i takozvane industriske svojine je to vrlo jasno. Za odnose izmedju lica (fizickih i pravnih) koje je uredjeno u obligacionom pravu je isto tako lako utvrditi ko su lica obligacionog odnosa pomocu njihovih imena i adresa. Sloboda kretanja, kapitala, roba i lica.
Tasa
Imao sam komsiju u Londonu Kanadjanin programer jos pre 10 godina je bio "digitalni nomad". Radi odakle mu se cefne. U Londonu je bio par godina zbog dobre nocne scene i mogucnosti da ne placa velik porez (kao Kanadjanin). London je napustio da bi upoznao budizam u Tajvanu posle mi se javi iz Vijetnama pa Japana. Hocu da kazem nasi mladi digitalci ako ih mnogo globe porezom kod kuce mogu uraditi slicno.
Zoran
Ja sam bio digitalni nomad 1997. godine, pa sam lepo zbrisao napolje. Sitna para, jer on tebe bira bas zato sto su male plate u zemlji gde zivis.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.