недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Повереник: Прекршајне казне за ћутање администрације

Милан Мариновић (фото Бета/Милош Мишков)

Нацрт измена Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја предвиђа изрицање казни запосленима у органу јавне власти који не поступе по захтеву лица за слободан приступ информацијама од јавног значаја, односно уопште не одговоре на тај захтев.

Овлашћено лице да давање тражене информације у органу јавне власти ће морати да одговара због тоталног игнорисања тражиоца информација, познато и као „ћутање администрације”, прецизирао је Повереник за информације од јавног значаја Милан Мариновић, који је учествовао у изради овог Нацрта.

Указао је да сада постоји рок од 15 дана у ком је орган дужан да поступи по захтеву, али да за непоступање нема казни, већ Повереник доноси решење којим налаже да се поступи итд.

„Сада смо предложили да се за то пропише новчана казна у виду прекршајног налога у фиксном новчаном, износу од 30.000 динара, која ће се изрицати одговорном лицу у органу власти због непоступања, без обзира да ли ту информацију може да да или може да је ускрати”, рекао је новинарима Мариновић пред дискусију „Будућност права на приступ информацијама у Србији” коју су организовали „Партнери за демократске промене Србија” у име Коалиције за слободу приступа информацијама.

Према правилима о платном налогу, казна се може платити у року од 8 дана у износу од 15.000, а плаћа је из својих личних прихода, особа која буде задужена за поступање по захтеву.

Мариновић сматра да је ово решење добро, јер увођењем ове казне, администрација неће више моћи да ћути.

„Мислим да је то била највећа срамота органа власти да не поштују тражиоце информација, а то су у 80 одсто случајева грађани појединци, па тек онда новинари, организације и други. Не смете игнорисати своје грађане”, нагласио је Повереник, преноси Танјуг.

Он сматра да ће и проблеми који се јављају у пракси и те како бити отклоњени, и мада су се, како каже, наизглед појавили нови - закон треба читати као целину.

Када је у питању одредба која се односи на „тајност”, и која је највише узбуркала јавност, каже да то није био предлог Повереника, те да тим решењем „уместо једног зареза стављена тачка, чиме је уклоњен тест сразмерности и тест интереса”.

Међутим, другим одредбама су, како указује, наметнуте обавезе органима власти, који се позивају на тајност - да када не желе да дају информацију и одбијају захтев, тако и другим органима власти, којима није поднет захтев, али су успоставили тајност над документом који садржи тражену информацију, да спроведу тест интереса, пре него што одбију давање информације.

Повереник овај тест, према предложеним решењима, спроводи у поступку по жалби.

Ако Повереник у сваком појединачном случају утврди да информација иако је проглашена тајном треба да буде учињена доступном јавности, он ће донети решење и орган који је успоставио тајност биће дужан да је опозове, напоменуо је Мариновић.

Додао је да је Поверенику дато овлашћење и обавеза да, када му стигне жалба у вези захтеване информације која није учињена доступном из разлога тајности, утврди све чињенице, изврши увид у сва документа и све информације, да провери разлоге тајности и да процени да ли они претежу над интересом јавности да зна или не.

„Уведена је и обавеза органу власти који је означио неки документ или информацију тајном, да сваки пут када стигне захтев за слободан приступ таквој информацији, преиспита да ли и даље она треба да буде тајна, и ако одлучи да захтев одбије - у свом решењу да образложење због чега је та информација проглашена тајном”, истакао је Мариновић.

Он је напоменуо да је Нацртом предвиђено враћање решења које је било укинуто 2017. године, да Повереник може да изрекне новчану казну органу јавне власти - не одговорном лицу или руководиоцу.

Ова казна се изриче због непоступања по Поверениковом решењу, на пример министарству, некој агенцији, јавном предузећу, локалној самоуправи, независно од прекршајног налога који се изриче физичном лицу.

Немања Ненадић из Транспарентости Србија указао је да је овај закон требало донети још пре 10 година и подсетио да је тада постојао предлог закона који је влада послала у скупштинску процедуру.

Као добра решења у Нацрту види то што ће се проширити круг органа власти и на носиоце јавних овлашћења који су физичка лица, попут јавних бележника, као и што ће већи број органа власти имати обавезу да изради информаторе о раду.

„Постоје и многе лоше ствари у овом Нацрту које сужавају обим права, као што је увођење нових основа за ограничење. Нацрт предвиђа девет таквих основа, а сада их има пет”, навео је Ненадић за Танјуг.

Такође, како је додао, спорно је и то што се Народна банка Србије изузима из круга органа на чије не/поступање може да се уложи жалба Поверенику.

Он сматра да неки проблеми који су препознати у пракси, нису адекватно решени овим предложеним изменама те, као и да предложени систем за извршење неће бити довољно ефикасан, те да било би потребно да се уреди и поступање Владе када треба да обезбеди извршавање Повереникових решења.

„Такође сматрамо да је нужно да се прошири круг предлагача Повереника, јер су то сада само посланички клубови, а нема разлога да те предлоге не дају и друга лица, као што су правни факултети, специјализоване организације и слично”, напоменуо је Ненадић.

Он је додао да се у пракси као велики проблем показало и то да, када се траже информације од владе и других органа за које не постоји право жалбе Поверенику, као правни лек постоји само управни спор, који је, каже, изузетно неефикасан и траје годинама.

 

Коментари0
de272
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља