Понедељак, 26.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Братско загађивање

Кина својим бизнисом почиње да мења колико политички и правни систем, толико и човекову околину по Србији.

У време кад Запад покушава да окупи глобалну коалицију против кинеског аутократског режима и његовог економског експанзионизма, председник Србије хвали „челично пријатељство” с Пекингом, а кинеског лидера Си Ђинпинга назива „не само добрим пријатељем, већ братом”.

„Не желим да критикујем Кину, која је веома пријатељска земља”, изјавио је недавно Александар Вучић обилазећи градилиште ауто-пута, једног од многих пројеката који се финансирају кинеским зајмовима.

Србија је, као и друге земље западног Балкана, гладна капитала, па се друга највећа економија света и њени пребогати инвестициони фондови доживљавају као спасилац националне привреде притиснуте незапосленошћу и застарелом индустријом.

Народна Република попунила је вакуум створен нереаговањем Европске уније, која је заокупљена сопственим кризама. Србија је препозната као кључни партнер кинеске Иницијативе „Појас и пут”. Не само због повољне топографије на рути пута од грчких лука ка централној и источној Европи, већ и зато што српска влада не поставља питања која преиспитују кинески модел „узми-или-остави”.

Управо то Србију поставља на колизиони курс с ЕУ, која је под притиском САД заоштрила односе с Пекингом. Предузимају се мере заштите од кинеске нефер конкуренције, обустављају се напори за ратификацију великог инвестиционог споразума, а Кини су заведене санкције због кршења људских права.

Откако је Вучић преузео власт, везе с Кином реализују се кроз инвестиције у тешку индустрију, као што су челичане или топионице бакра, термоелектране, ауто-путеви, железница, мостови. Инвестиције су пропраћане великим кинеским зајмовима, куповинама кинеског оружја и технологија „Хуавеја” за праћење, од којих Србија мора да одустане по слову уговора који је Вучић потписао с Доналдом Трампом.

Српска фудбалска Суперлига преименована је у Линглонг Суперлигу по кинеској компанији за производњу ауто-гума у Зрењанину, која уз инвестицију од 800 милиона евра има амбицију да буде један од највећих снабдевача европске аутомобилске индустрије. Брза пруга Београд–Будимпешта, која се гради зајмовима из Кине и Русије, даће Србији директну везу с једним од највећих светских тржишта: Европском унијом.

Која је цена коју Србија плаћа да буде на Новом путу свиле?

Према званичним изворима, кинеске инвестиције су последњих година достигле 10 милијарди евра, али критичари сматрају да Кинези уопште не инвестирају – већ само позајмљују новац за пројекте. Притом кинеске банке наплаћују више каматне стопе од оних које би тражила Европска банка за обнову и развој.

Послови се, на инсистирање Пекинга, склапају без претходних тендера, а у њиховој реализацији, уместо српских, запошљавају се кинески радници, који без проблема добијају радне визе. Земљиште и пратећу инфраструктуру Србија обезбеђује бесплатно. Како пројекти добијају посебан статус, инвеститори су ослобођени и плаћања пореза на преименовање пољопривредног земљишта у грађевинско. Пословне одлуке по правилу остају ван домашаја јавности, чиме се омогућава да пројекти искоче из оквира правног система Србије.

Док ЕУ смањује „пукотине” у прописима пословања с Кином, кинеске бизнис активности у Србији повећавају број „рупа у закону”, што доприноси урушавању правног система. Више нових закона и прописа Кинезима олакшава „инвестирање” испод радара, као што је Закон о јавним набавкама, који је ослабио регулативу, отежао приступ информацијама од јавног значаја и заштиту људске околине. Други је закон о „посебним процедурама”, који, наводно због хитности, омогућава избегавање процедура јавних набавки.

Такво „стратешко партнерство” у пројекту од посебног значаја за Србију „Кинеска компанија за градњу комуникација” (ЦЦЦЦ) искористила је у послу градње 30 километара ауто-пута у централној Србији, вредном 450 милиона евра.

„Немамо увид у то како се новац троши, пошто су кинеске компаније билатералним међувладиним споразумима заштићене као поларни медведи”, каже опозициона политичарка Мариника Тепић.

Грађани Србије, не на једној локацији, директне су жртве устаљене праксе кинеских компанија да избегавају прописе и загађују околину. Какве ће бити импликације фабрике „Линглонг” на јавно здравље, околину и безбедност запослених, нико не жели да каже.

Још тежа је ситуација у челичани у Смедереву и ваљаоници бакра у Бору. Загађење у овим градовима готово редовно је на нивоу вишем од дозвољеног, због чега су грађани више пута јавно протестовали.

Више посланика Европског парламента захтева детаљно преиспитивање растућег утицаја Кине у Србији, укључујући „непромишљене пројекте с потенцијално разорним последицама”, али влада у Београду клони се да на било који начин узнемири инвеститоре и одбија да пружи релевантне информације.

Сигурне у подршку Вучића и његових сарадника, кинеске компаније игноришу упозорења невладиних организација и грађана и своје операције настављају под велом тајности. „Инвеститор може да жели шта хоће и да примењује своју тактику. Овде је више проблем питање шта раде државни органи и да ли су обавили свој део посла на заштити јавног интереса”, сматра Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија.

Државни органи који Кинезима допуштају да раде шта хоће сносе кривицу барем колико и „кинеска браћа”, коју Вучић не жели да критикује због „фантастичних” пројеката које остварују по Србији.

Када се свему дода ефекат 2,5 милиона кинеских вакцина које су кључно допринеле да Србија на том плану буде успешнија од многих у ЕУ, онда је јасније зашто је један високоцентрализовани, аутократски и репресивни режим, какав је кинески, толико обожаван у врховима српске власти.

Шири се бојазан да је Србија пилот-пројекат на кинеском путу ка Европи и да је добила новог Великог брата.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари57
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rio tinto
Anglo-australijska kompanija bi, ako uspe, nadoknadila i premasila sva dosadasnja zagadjenja. Zato njihov ministar Volas dolazi, zato su se opsetili saveznistva u drugom ratu, hvataju nas na sentiment kao indijance, na poginule heroje poput L. Radic. Kazu "zelimo Srbiju za glavnim stolom" dok im se ne potpise sta treba. Sa druge strane, naravno pritisci, rezolucija o Srebrenici u cg A autor piskara li piskara za njihov racun. Cuvajmo se ostrvljana i kad sa darovima dolaze, a g. Jaksic ih hvali
Zavrza
Liberalni socijalizam, to je ono što manje-više eksplicitno zagovara ovo dete komunizma.
Despotović
Okreni, obrni: Srbima više odgovara unija sa atoritarnim i despotskim režimima nego nebuloza članstva u EU. Demokratija je u Srbiji već poodavno postala pogrdna reč, a protiv toga joj veoma pomaže jednoumlje. Pa kud puklo da puklo!
Леон Давидович
@Despotović А где то има права демократија? Једноумље само у различитим облицима свуда влада. Када на пример Брисел донесе одлуку да неком треба увести санкције ето свих чланица као у хору то подрже независно од тога да ли је то праведно или не или да ли је то интерес њихове земље и народа или не.
Stari realista
Gospodine Jaksicu objasnite nam zasto su Vasi sponzori Ameri i EU najveci trgovinski partneri te iste Kine.
Gvido Prikaza
Uz duzno postovanje prema autoru teksta, rekao bih da mu je pogled zamućen a sećanja kratkotrajna. Daje EU banka za razvoj kredite ali pod kojim uslovima? Kamate su manje, ali izvodjaci moraju biti iz EU i to se perfidno u ugovoru namesti da firma koja konkurise mora da ima obrt preko ....E , a to su firme "tašna i mašna" koje "okreću novac" i koje angazuju Srpske radnike i firme i izrabljuju ih nemilice. Ko je gradio, a ko radio na gradnji mosta u Beskoj, mosta na Adi, most Gazela...?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.