Понедељак, 26.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Случај „Млинар” – како није почео рат у Хрватској

Јован Рашковић је због напада на Млинара прекинуо све односе с Хрватским сабором и тиме појачао сумњу Срба у хрватске институције и хрватски народ, пошто нису ни хтели да траже никакав облик компромиса за решавање српског питања у Хрватској који би укључивао постојање хрватске државе у њеним границама

Пажњу ми је привукао текст под насловом „Заборављени случај ’Млинар’: Како је почео рат у Хрватској”, објављен 23. маја ове године у загребачком „Вечерњем листу”, из најмање три разлога: догађај се десио у Бенковцу, познајем скоро све актере овог догађаја, укључујући истражног судију и вештаке, и у тексту се спомиње и моје име.

Из поменутог текста дознајем да је његов аутор млади хрватски историчар Лука Кнез, са звањем магистра, да је овој теми посветио свој дипломски рад и књигу под насловом „Случај ’Млинар’ – обавештајна служба и великосрпска агресија”, уз објашњење да је прикупљање материјала трајало пуне три године, а „главни проблем био је недостатак извора и података који би могли пружити нешто ширу позадину напада на Млинара”.

Главни нагласци из Кнезовог текста (истраживања) могу се свести на неколико констатација: Иза случаја „Млинар”, који се десио увече 19. маја 1990. у једној мрачној бенковачкој улици, налазе се обавештајне организације вођене руком Слободана Милошевића, упоређујући га са инсценираним нападом у Тонкиншком заливу 1964. године, који је послужио САД за уплитање у Вијетнамски рат и с инцидентом у Глајвицу, након којег је Хитлер добио оправдање за напад на Пољску. Млинар је детаље договорио са Здравком Зечевићем, првим побуњеничким председником Скупштине општине Бенковац и каснијим председником Владе РСК, који је био врло близак обавештајним структурама КОС-а.

Здравкова жена Љубица, медицинска сестра, уз локалну анестезију Млинару је направила оштре површинске ране на пределу длана, леве стране врата и десне стране абдомена, тако да му не угрозе живот, а да истодобно изгледају „застрашујуће”. Након медицинског захвата Млинар је завршио у задарској болници, где су лекари закључили да је реч о површинским ранама које не угрожавају живот, због чега су се, уз оправдање да се Млинар „не осећа сигурно” с хрватским лекарима, у операцију укључили Радомир Кужет и Саво Штрбац, такође агенти КОС-а и оснивачи Документационо-информативног центра „Веритас”, који су Млинара пребацили у книнску болницу.

До обрта је дошло управо у Книну, јер су кнински лекари закључили да Млинар има потрес мозга, што се само по себи може третирати као тежа телесна повреда. Јован Рашковић је због напада на Млинара прекинуо све односе с Хрватским сабором и тиме појачао сумњу Срба у хрватске институције и хрватски народ, пошто нису ни хтели да траже никакав облик компромиса за решавање српског питања у Хрватској, који би укључивао постојање хрватске државе у њеним границама. Изрежирани напад на Млинара био је само увод у све оно што ће уследити: спровођење балван-револуције, оснивање САО Крајине, те вођење агресивног и освајачког рата.

Ових дана чуо сам се и с главним актером ове приче Мирославом Млинаром. Послао ми је гомилу докумената који демантују закључак аутора да је напад на њега инсцениран, из које издвајам чланак „Шта је показало вештачење”, објављен 26. маја 1990. у задарском „Народном листу”:

„Не узимајући у обзир питања страха, произлази да је М. М. задобио потрес мозга, убодну рану на врату, огуљотине коже главе и екстремитета, као и крвне подливе коже главе, прсног коша и надлактице, што свака за себе и збиром представља лаку тјелесну повреду”, извадак је из писаног налаза и мишљења угледне екипе судскомедицинских вештака из Загреба (доц. др Јосип Шкавић, доц. др Карла Поспишил Завршки, проф. др Никола Губарев, проф. др Изидор Комаров), предвођених председником Завода за судску медицину при Медицинском факултету у Загребу проф. др Душаном Зечевићем. „Према досадашњим резултатима истраге, посебно спроведеног судскомедицинског вештачења, произлази да су М. М., из засад непознатих мотива, нанесене повреде, што значи да су одбачене све уличне приче о евентуалном саморањавању”, речи су задарског истражног судије Владимира Миколчевића, Хрвата по националности, објављених у истом тексту.

Млинар ми је појаснио да га је тим медицинских стручњака прегледао два пута у сплитској болници на Фирулама, у коју је одвожен из книнске болнице управо да би га прегледали медицински ауторитети који нису имали везе с крајишким Србима и „балван револуцијом” (која ће почети три месеца касније), и на тај начин допринели смиривању хрватско-српских тензија које је изазвао овај случај. Мотив напада види у чињеници да је у то време, као двадесеттрогодишњак, био активан члан Рашковићеве Српске демократске странке, те председник бенковачког и регионалног одбора, члан главног одбора и потпредседник те странке, да је ометао Туђманов предизборни скуп у Бенковцу одржан у марту исте године и да је непосредно пред напад имао више медијских наступа у којима је нападао Туђмана и његов ХДЗ.

Убеђен је да је један од тројице нападача на њега био Ивица Кнез из Шопота, у то време познат у Бенковцу као „несташан дечко”, који је виђен и међу Туђмановим телохранитељима на поменутом митингу ХДЗ-а у Бенковцу.

Ових дана сам се чуо и с Радомиром Кужетом и Љубицом Зечевић. Обоје тврде оно што сам и до сада знао – да немају непосредних сазнања о нападу на Млинара. Истина је да је Кужет као адвокат заступао Млинара у овом случају и да је Љубица медицинска сестра и супруга сада покојног Здравка Зечевића. Кажу ми да им се није обраћао аутор уводног текста, као што није контактирао ни с Млинаром ни са мном.

Ни ја немам никакве везе са случајем „Млинар”. У то време сам био судија Окружног суда у Задру и на тој функцији сам остао до краја октобра те 1990. Истина је да смо Кужет и ја оснивачи ДИЦ „Веритас”, који је основан крајем 1993. Пре одласка у адвокате, обојица смо били судије па нисмо ни могли бити сарадници КОС-а, из простог разлога што је КОС радио за нас.

Мој утисак је да је аутор улудо потрошио три године „истраживачког рада” јер су му резултати о случају „Млинар” углавном преузети из тадашњег (и садашњег) хрватског службеног наратива.

Ако су им овакви историчари и историографија о догађајима за које постоји гомила валидних доказа и већина још живих актера, каква ли им је је тек „истина” о догађајима из даље прошлости за које нема ни (оволико) валидних доказа ни живих сведока?

Документационо-информативни центар „Веритас”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dan Dusan Milicevic
Krajisnici su Slusali Beograd i rezultat je da su sve izgubili!!!
Анка
Увијек су Србија и Хрватска ломиле копља на српском народу у Хрватској и БиХ. Кога да слуша један мали народ кад са свих страна му пријети опасност? Лако је бити Србин у Србији и Хрват у Хрватској, па износити мишљење и осуђивати оне који ништа нису криви. Јадни су они јунаци који се бусају у прса и газе по онима који већ леже. Али то је ваша срамота и гријех, а мени је само жао мојих Срба, дивних вриједних људи, који красе карактером и љепотом цијели Балкан.
Ivan
Da Dragane, dobili bi više, srpske kotareve i kulturnu autonomiju. Ali nekima to nije bilo dovoljno pa su htjeli više a na kraju ih je otpuhala oluja.
Прикажи још одговора
Itek
Ako uzmemo kao istinu da ga je netko napao nije nedvojbeno utvrđeno tko je to biti nego se radi o dojmu žrtve. I nije ustanovljeno da je na nacionalnoj osnovi. A radi toga se dizala revolucija. E Krajišnici, što ste si skuhali to ste i pojeli
Анка
Крајишници су потомци оних које сте ви најбруталнији начин поубијали у Јасеновцу. Исто би се и њима десило да су остали на својој дједовини. Дакле, ви сте “кухали” а ваша дјеца ће да једу горку чорбу. Жао ми је због тога, али, али……..
Gvido Prikaza
volim čuti priče naše braće o agresiji srba na njihove domovine i zahvalim bogu što nas razdvoji od te familije. Ako nečiji potomak - deseto koleno živi na odredjenom geografskom prostoru i neko mu kaže da je agresor na svom kućnom pragu to govori da narator ima tešku devijaciju ili uma ili morala. O junacima dezerterima koji tobože nisu hteli pucati na svoj narod ali su rado pucali na bratstvo i jedinstvo braću ciji ocevi su ih spasla cuvanja koza i timarenja konja ne treba reči trošiti
Прикажи још одговора
Драган П.
Да ли постоји и каква је веза између "младог историчара" Луке Кнеза и нападача Ивице Кнеза, имају исто презиме? Све време читања текста мислио сам да ће то бити поента на крају.
Милан
Господин Штрбац као и обично бриљира. Захваљујући његовом ерудитском сведочењу у случају генерала Младића везано за оптужбе за ратне злочине у данашњој ХР, све тачке овог дела оптужнице су биле оборене. О значају његових текстова фино говоре и коментари из суседства.
sarkazam
@Милан - Mladić mije suđeno za zločine u HR jer je tužilaštvo zbog straha da ne umre za vrijeme suđenja smanjilo optužnicu na najmanju mjeru koja bi im garantirala max. kaznu tako da gospodin Štrbac nema sa tim nikakve veze. Što se tiće njegovih svjedočenja na drugim suđenjima nije se proslavio.
Filip Cosopt
Ništa novo u tekstovima gospodina Štrbca, i dalje svoju ljubav prema Srbima iskazuje na pogrešan način.
Бојан
И Срби у Хрватској су све видели својим очима, ако не верујете мени питајте њих. Ја сам служио војни рок у Хрватској годину дана пре рата, мржња је уједала за очи. Разумем ваша страдања али су она произашла из политике коју сте прихватили. Не кривим хрватски народ јер је и он жртва манипулације моћних светских сила. Сви народи су једнако добри једино могу да падну под утицај лоших идеологија.
janošOS
@Бојан; Mi sa prostora Hrvatske, nismo morali slušati Tuđmanovu ratnu propagandu. Rat se odvijao na prostorima gdje živimo. Propanda nam nije trebala, dobro smo ga osjetili (ne ponovio se).
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.