Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Необични путеви игумана Данила

Игуман Данило (Принтскрин „Јутјуб”)

Недавно је, у 69. години, преминуо архимандрит Данило, игуман манастира Плужац крај Осечине. Занимљива је прича о овом необичном духовнику, који је у току свог 48 година дугог монашког века службовао, углавном као игуман, у 11 манастира у осам земаља – Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Грчкој, САД, Канади, Аустралији и Србији – на три континента: Европи, Америци и Аустралији.

Први манастир у којем се обрео 1973. године, као двадесетогодишњи младић приспео из родног села Клења у Мачви, био је Крка у Далмацији, недалеко од Книна. Овде је завршио богословску школу и замонашио се добивши по великом старозаветном пророку име Данило. Потом је као млади монах 1976. године постављен за старешину српског манастира Драговић у близини Сиња, који је пре тога годинама таворио, запуштен и пуст, такорећи без верника. Задивљујуће је како је овај вредни монах у доста кратком року, уз помоћ малобројних мештана најближег српског села Кољана, успео да обнови, среди и оживи овај храм, у који су почели све више да долазе верници из многих околних села. А кад је 1984. године недалеко од Гламоча саграђен манастир Веселиње, за његовог игумана владика далматински поставио је Данила, па је тако, што је реткост, истовремено био игуман у два манастира, међусобно удаљена око 160 километара. Била је то нимало лака обавеза коју је Данило пуне три године испуњавао на најбољи начин.

Онда је, после 12 година проведених у Далмацији, решио да оде на Свету Гору и заувек остане у Хиландару, што му је био животни сан. Иако га је манастирско братство срдачно прихватило морао је после месец дана да напусти Свету Гору, пошто није имао одобрење свог епископа за даљи боравак. Разочаран због неразумевања за његове жеље, уместо повратка у Далмацију, Данило одлази у САД, у познати српски манастир Нова Грачаница у Чикагу, одакле после две године путује у далеку Аустралију, у место Илајн, стотинак километара удаљено од Мелбурна, у којем је врло цењени српски манастир Свети Сава. За време двогодишњег боравка у овој земљи често посећује наше исељенике и у Сиднеју, Мелбурну и неким другим градовима, да би због истека важности боравишне визе кренуо поново у Америку, овог пута у манастир Марчу крај Кливленда, у држави Охајо.

По истеку две године одавде на позив канадског владике Георгија одлази у Канаду да помогне у уређењу и опремању новоподигнутог српског манастира у граду Милтону. Међутим, кад је манастир отворен, уместо да Данила постави за игумана, како је очекивано, епископ Георгије на то место доводи сасвим другу особу. То га је веома погодило, па у разочарању напушта и Канаду и САД и долази у Црну Гору, где га митрополит Амфилохије поставља за игумана манастира Косијерево недалеко од Никшића, у којем ће провести следећих 11 година. Све до 2006. године, када с новопостављеним аустралијско-новозеландским епископом Иринејом Добријевићем по други пут одлази на Пети континент. Тамо постаје игуман манастира Нови Каленић у Канбери, одакле након две године прелази у манастир Талонг на средомеђи између Канбере и Сиднеја, који по истеку боравишне визе напушта и најзад стиже у родну Србију.

Овде га ваљевски владика Милутин 2012. године поставља за игумана тек саграђеног храма у селу Плужац у близини Осечине, у којем ће провести последњих девет година живота. За то време успева да реализује комплетно осликавање унутрашњости храма, постављање врло лепог полилеја, импозантну камену ограду око дворишта, обезбеди пијаћу воду из близу сто метара дубоког артеског бунара, опреми манастирски конак савременим санитарним уређајима и уведе подно грејање, да свечану салу украси иконама и сликама с темама из наше историје, опреми библиотеку с неколико стотина вредних књига и да на јутјуб каналу постави снимке око 200 врло поучних својих беседа које је после литургије држао присутним верницима.

Имао је игуман Данило још доста планова, али га је прошле године у ово доба оборила у постељу опака болест с којом је после десетомесечне борбе изгубио битку. Преминуо је 12. априла ове године и два дана касније, после опела које је служило тридесетак свештеника, сахрањен је поред свог манастира, на месту које је сам пред крај живота одабрао. На последње путовање унеповрат, омиљеног игумана испратили су многобројни мештани Плужца, као и бројни његови поштоваоци из родне Мачве, затим Јадра, Подгорине, Црне Горе и Херцеговине, Београда и других места широм Србије.

Света Јокић,
Београд

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Slava Bogu
Neka mu je miran pocinak. I hvala mu za ovozemaljski trud.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.