недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко је више задужио Крагујевац

Крагујевац данас само банкама дугује 24 милиона евра, а још се вуку и стари дугови градских предузећа за комуналије
Крагујевац (Википедија)

Крагујевац – Четврти по величини град у земљи у овом тренутку само банкама дугује 24 милиона евра (21,35 милиона је главница, камате износе 2,65 милиона евра). Шта је с осталим дуговањима јавног сектора, комуналних предузећа чији је оснивач локална самоуправа – колике су те обавезе?

Бивши градоначелник Радомир Николић 2017. године изјавио је да укупан дуг града износи 107 милиона евра. Рекао је то на конференцији за новинаре сазваној поводом упозоравајућег извештаја Фискалног савета Републике Србије који је тада скренуо пажњу на скривена, а енормна дуговања локалних предузећа у целој земљи, с тим што је Крагујевац био апострофиран као град с најозбиљнијим проблемима у том сектору.

Можда је зато Ивица Самаиловић, председник одборничке групе „Заједно за Шумадију – здрава Србија” на недавној скупштинској седници завапио с говорнице како је Крагујевац „најзадуженији град на Балкану”. „Крпили смо ваше рупе”, одговорио му је актуелни градоначелник Никола Дашић, подсећајући да се Крагујевац нашао пред банкротом управо у време власти у којој је Самаиловић био један од главних сарадника Верољуба Стевановића, првог човека града од 2004. до 2014. године.

Једно су политичке расправе у скупштини, где свако може да говори шта му се прохте без последица, а друго су егзактни финансијски биланси. Шта је са разликом између банкарског дуга од 24 милиона евра и кумулативног дуга града од 107 милиона евра? Да ли је Крагујевац од 2017. године до данас успео да се ратосиља те разлике од 83 милиона евра? Наравно да није, с тим што је са повериоцима направљен уговор о репрограму, па се обавезе измирују на рате и на време. То ипак говори да је град данас у нешто повољнијем финансијском положају него пре три-четири године.

Центар индустријализације Србије - тополивница (Википедија)

Према речима Ненада Станишића, градског већника за финансије, дуг Крагујевца данас износи 47 одсто укупних годишњих буџетских прихода, што је за свега три процента ниже од дозвољеног законског максимума. До овог резултата није се, међутим, стигло тако што су дугови јавног сектора измирени, већ зато што су повећани буџетски приходи. Буџет Крагујевца је 2017. износио 7,8 милијарди динара, а 2020. године је пројектован на 9,9 милијарди, с реализацијом од 86, 5 процената.

Када је Николић 2017. говорио о дугу града, он је тада рекао да ће Крагујевац стати на ноге тек за десет година, и то само ако се деси „инвестиционо чудо”. Можда се „чудо” није десило, али су улагања од те године заиста била велика, пре свега захваљујући држави која је у централни град Шумадије довела неколико великих компанија и инвестирала десетине милиона евра у инфраструктуру. Долазак кинеске компаније „Јанфенг” и немачког „Сименса”, као и развој домаће привреде, оличене пре свега у Братиславу Милановићу, који је формирао велики „Мајнд парк”, омогућили су убрзани успон металске индустрије, по којој је Крагујевац био препознатљив и у доба СФРЈ. А са отварањем радних места увећани су и буџетски приходи.

Пре двадесет година, с почетком транзиције коју су обележили социјални немири због масовног отпуштања „Заставиних” радника, Крагујевац је добио непопуларан надимак – Долина глади.

У наредним годинама финансијски је ситуација колико-толико санирана, и тада уз помоћ државе, која је 2008. довела италијански „Фијат”. Парадоксално звучи, али је тачна тврдња бившег градоначелника Николића да се Крагујевац управо тада суочио с новим проблемима, пре свега због превеликих апетита власти Верољуба Стевановића, која се немилице задуживала, притом не успевајући да измири обавезе које су расле из године у годину. Дуговало се породиљама, просветарима, Црвеном крсту, нису исплаћивана социјална давања, а једно по једно комунално предузеће падало је у дубиозу.

Зато и не треба да чуди што је млади Николић октобра 2014, када је превратом у скупштини преузео власт, изјавио да му није јасно да ли на чело Крагујевца долази као градоначелник или стечајни управник. У недавној изјави за „Политику”, Николићев наследник Дашић је поручио да се у његовом мандату Крагујевац неће додатно задуживати. И да хоће – не може. Закон му не дозвољава.

 

 

 

 

Коментари8
1db50
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hranislav
Nerealno mali budzeti lokalnih samouprava.Neki novi zakon o decentralizaciji bi mozda vise doneo gradovima i opstinama na lokalu.Jedino Bg i NS imaju iole solidan budzet.Ostatak Srbije premalo.
Dunja Markovic
У време власти Верољуба Стевановића, завладали су непотизам и корупција је доведена до нивоа где су запослени на апсолутно сваком спрату Скупштине града били или рођаци или кумови или чланови Верољубове партије. Чак су доведене и нове чистачице, а тамо где је имало 2 или 3 столице, убацивано је по још 3 столице тако да су нови ''радници'' делили један сто а около стола по 5 или 6 столица. Било, неповратило се. Али остадоше сви да раде, никога нису отпустили, cви су ''потребни'' и ''неопходни''
VesaD
..gledalo se samo na milijarde..na milione kao siću niko nije gledao..
Nebojsa
Nema opstanka gradova bez male privrede i poljoprivrede veliki investitori dodju i odu a domcini su tu i posle naslednici Bez te filozofije nema opstanka
Stojko
pa oni!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља