Недеља, 28.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Да ли је шамар Макрону пулс земље

Овај „изоловани догађај”, како га је Макрон описао, избацио је у први план ултрадесничарске групе, које на овај начин скрећу пажњу на себе, а француски медији их сматрају све опаснијим упркос малом броју следбеника
Инцидент који је забринуо земљу: Емануел Макрон (ЕПА ЕФЕ – Ф.Д.)

Образ француског председника још бриди након шамара којим га је дочекао младић на југу Француске, који је Макрон посетио у склопу турнеје како би „опипао пулс земље након пандемије”. Ни јавност не престаје да бруји о овом инциденту. Није неуобичајено да државне челнике током посета, поготову у склопу предизборне кампање, гађају јајима, парадајзом, узвикују погрдне речи, па чак и потежу пиштољ, као што су својевремено на Жака Ширака. Али ошамарити председника – више је од издвојеног инцидента, како га је дефинисао Емануел Макрон кад је саопштио да ће ипак наставити да обилази грађане, и то у сусрет регионалним изборима.

Ударац Демијена Тарела отвореним дланом по образу председника више је од баналног чина. По једнима симболизује распад француског друштва, за друге је одраз екстремног насиља које трује тамошњу политику. Чују се и они који сматрају да је Макрон сада добро осетио пулс земље који жели да опипа на турнеји. Коментара читалаца западних сајтова испод текстова на ову тему је било разних – од комичних до подругљивих и бизарних. Неки су качили линкове који воде ка текстовима о Макроновој недавној посети Руанди, где је затражио опроштај због улоге Француске у геноциду кад је убијено 800.000 Тутса и Хута, уз коментар: „Добро је прошао, у односу на Тутсе у Руанди”. Објављивани су ставови грађана који мисле да шамар мало боли у односу на оно шта својом политиком ради муслиманском делу француског друштва или у односу на поделе које уноси кокетирајући с екстремном десницом.

Ипак, у осуди немилог инцидента сложна је како француска, тако и међународна политичка заједница. Чак је и Макронова љута противница, десничарка Марин ле Пен, која вероватно одобрава Тарелов поклич „доле макронизам”, осудила шамар сложивши се да је насиље неспојиво с демократским друштвом.

А да ли је Тарелов шамар индикатор расположења француског друштва према актуелном председнику?

Макрон је рекао да не смеју устукнути пред насиљем, посебно над јавним службеницима, закључивши да не треба губити превише времена на ово. Он ће наставити да обилази регије, док су његови нападачи у притвору. Напад на званичника у Француској предвиђа максималну казну од три године затвора и 45.000 евра. Младић који је ударио шамар председнику нема полицијски досије. За њега кажу да је аполитичан и да води клуб љубитеља средњовековног мачевања.

Ухапшен је и његов пријатељ који је снимио инцидент. Полиција тврди да је у његовој кући пронашла заставе које симболизују комунисте и руску револуцију, оружје, тачније мач, бодеж и колекционарску пушку за коју има дозволу, као и примерак књиге Адолфа Хитлера „Мајн кампф”. Поделе је изазвала и ова вест, јер се дискутовало о томе како треба тумачити то што неко држи на полици „Мајн кампф”, има бодеж или је заинтересован за монархистичке личности и средњовековну француску историју, што је случај с Тарелом.

Полемише се и о бојном покличу француске војске који је узвикнуо када је ошамарио Макрона, познатом међу поштоваоцима монархије. Његови пријатељи верују да је имитирао глумца Жана Реноа, који у комедији „Посетиоци” из 1993. узвикује средњовековни бојни поклич. Занимљиво је и да су Тарел и „сниматељ” уочи напада стајали уз младића који је за локалне медије рекао да су дошли да виде драгог им Макрона јер постоји нешто што би желели да му кажу, а немају прилику, додавши да „Француска пропада”.

Ипак, председник тврди да његова популарност расте, на шта указују и поједине анкете, које откривају да је он у последњих месец дана добио додатних седам процената подршке, тачније, да је 50 одсто грађана о њему позитивно говорило. Сондаже јавног мњења кажу да расте подршка и левици, иако је раније истицано да се „десничарска дива”, Ле Пенова, вратила уз велике овације, што ће је на председничким изборима следећег априла чинити већом претњом него лани.

Овај „изоловани догађај”, како га је Макрон описао, избацио је у први план и десницу, али у негативном контектсту, у смислу да ултрадесничарске групе на овај начин скрећу пажњу на себе и да су кроз шамар истакли вековни ројалистички вапај. Тамошњи медији их сматрају све опаснијим, упркос малом броју следбеника. И даље се води истрага о наводној завери мале групе спреманој још 2018. против Макрона, чији су чланови били расути широм земље.

Осим тога, пажњу је недавно привукло и отворено писмо којим су активни војници упозорили председника да држава ризикује да уђе у грађански рат и то свега неколико седмица након што је сличну тезу изнела група генерала у десничарском часопису, говорећи о томе како он не предузима ништа док исламизам осваја Француску.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
Retki su tekstovi koji realnije pisu o ozbiljnosti sveukupne krize Zapada.Sasvim je realno ocekivati dolazak Nove 1848.godine kada ce mnogo radikalnije narodi ustati protiv vlastitih politickih elita.Sadasnje mladje generacije sigurno nece prihvatiti "putovanje" za Staljingrad.
Prekobarac
@ Milan: 1848. Je bila pobuna mlade borzuazije i sredne klase protiv monarhija u Evropi sto je nesto drugo od vaseg komentara. Danas se mladi radikalizuju protiv globalizacije na kome pociva neolibarilizam a podeljni su u dve grupe: Ultra-levu I Ultra-desnu. Oni predstavljaju izazov "sadasnjoj demokratiji" gde 2% drustva poseduje 90% bogastva. Obe grupe se bore jedna protiv druge sto omogucava vlastima da ih lako kontrolisu. "Otvoreno drustvo" sa G. Sorosom upravlja sa njima i svojom NVO grupom

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.