Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Електрична енергија у Србији за сада неће поскупети због таксе на угљен-диоксид

ЕПС је конкурентан са ценом производње струје из термоелектрана, јер наша земља није у ЕУ и не мора да плаћа таксу од 55 евра по тони за емисију штетних гасова
Такса на емисију угљен-диоксида са 55 поскупљује на 130 евра по тони (Фото Р. Крстинић)

Док се у Србији последњих месец дана води озбиљна полемика о томе да ли нам и даље треба угаљ из „Колубаре” и „Костолца” из кога добијамо готово 70 одсто електричне енергије, или је ипак боље затворити термоблокове у корист зелене агенде коју намеће Европска унија, најновији годишњи извештај Међународне агенције за енергију потврђује да ће потрошња угља у свету ове године порасти за 4,5 одсто од чега три четвртне вуче електроенергетски сектор. Ово је пораст који далеко премашује онај из 2019. године и то као последица снажног опоравака индустрије угља после ковида.

Казну за ово повећање платиће крајњи потрошачи и то кроз таксу на угљен-диоксид која би до 2030. године могла да порасте са садашњих 55 на 130 евра по тони, што ће бити и највероватнији крај производње струје из угља. На питање да ли је то и судбина Србије, иако ове таксе још нису почеле да се зарачунавају у цену електричне енергије, магистар Жељко Марковић, консултант у „Дилоиту”, каже за „Политику” да Србија нема обавезу плаћања таксе на емисије угљен-диоксида све док не приступи Европској унији.

– Увођење ове наплате представља велики притисак на електроенергетски систем и има знатне последице по економију земаља региона. ЕПС је као произвођач и трговац на регионалном тржишту електричне енергије у овом тренутку са ценом производње из термоелектрана конкурентан, јер Србија није у Европској унији, па цена струје није оптерећена таксом за емисије. Тренутна цена емисије креће се око 55 евра по тони угљен-диоксида, па имајући у виду да се за производњу једног мегават-часа из најновијих електрана на лигнит, као што је „Костолац Б-3”, емитује око 0,88 тона угљен-диоксида, а из старијих и преко тоне, јасно је да би садашња цена мегават-часа била додатно оптерећена са 50 до 60 евра. Произвођачи електричне енергије из угља, који долазе из земаља ЕУ имају тај додатни намет, па самим тим њихова производња није конкурентна у односу на нашу. Стога је јасно зашто то за ЕУ представља негативан утицај на тржиште и нарушавање конкуренције – објашњава Марковић.

Произвођачи струје из угља, који долазе из земаља ЕУ имају додатни намет, па самим тим њихова производња није конкурентна у односу на нашу. Стога је јасно зашто то за ЕУ представља негативан утицај на тржиште и нарушавање конкуренције

Ово питање је за ЕУ, наглашава наш саговорник (не само према Србији, већ и према осталим земљама које нису чланице), важно из више разлога. Пре свега због чињенице да се скоро половина укупне производње струје у овим земљама добија у старим и неефикасним термоелектранама које сагоревају лигнит и угаљ, упркос свим негативним ефектима које та производња доноси (повећани трошкови, погоршање квалитета ваздуха и негативни ефекти на јавно здравље). Ова производња је наизглед јефтина због неадекватне политике којом се прикривају стварни трошкови емисије угљеника, док са друге стране смањују конкуренцију и коче развој производње из обновљивих извора и прелазак на тржиште електричне енергије са ниским уделом угљеника.

– Извоз струје произведене из лигнита и угља из земаља чланица у ЕУ подрива европску климатску политику док са друге стране конкурентност у цени електричне енергије додатно подстиче употребу угља и лигнита у земљама региона које нису у ЕУ. Имајући у виду све већу интеграцију тржишта, ЕУ ће сигурно разматрати увођење неких мера против нелојалне конкуренције, чиме ће штитити своје произвођаче струје из фосилних горива, који имају обавезу плаћања емисија – наводи Марковић.

Једна од тих мера би могла бити управо увођење пореза на емисије за прекограничну трговину електричном енергијом. ЕУ би наметнула прекогранични порез на емисију угљен-диоксида на извоз струје из земаља региона у земље ЕУ.

Пројекције које су рађене показују да такав порез не само да повећава трошкове за крајње купце, већ́ не успева да елиминише употребу фосилних горива у производњи електричне енергије и не утиче на успостављање трендова знатног и брзог смањења емисије угљен-диоксида у земљама региона западног Балкана, каже Марковић. Не сме се ни пренебрегнути чињеница да су се све земље западног Балкана обавезале да ће радити на развоју и примени стратегија за побољшање квалитета ваздуха, градити капацитете из обновљивих извора енергије, како би се повећало њихово учешће у производном миксу струје, да ће укинути субвенције за угаљ и, што је најважније, сарађивати са ЕУ да Европа постане климатски неутралан континент до 2050. године, закључује Марковић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joca Dobric
Na veliku zalost i STRUJA je napravila kratak spoj sa politikom i politizacijom , i brzo tece kroz politicke poglede i interese , umje sto da se ostavi poznavaocima i strucnjacima da rjesavaju i unapreduju ovaj vazan energetski ekonomski znacaj,i ovo potv duje apsolutizam direktizam jednoumlje pogresne politike i prepisivanja pogresnih ideja odluka i rjesenja ,, Ele. Enrg.je Stra teska Stvar ozbiljna vazna i tako je treba posmatrati i unapredivati ,,
JOLE NOKOLIC-TAMNAVAC
Nelaje kera sela radi nego sebe radi,nevodi se polemika oko uglja zadnjih mesec dana nego prava halabuka EPSa i interesnih grupa o prestanku rada kopova za ugalj ukoliko prestane rad termoelektrana.Kao prvo rad elektrana nece prestati jos najmanje 20 godina, navodno novi blok koji se gradi od 1978 Kolubara B - nece se dogoditi jer bi to za srbiju bilo pogubno.Odakle vetar duva ?,sta ce epsu 650 direktora,dovolno je 12,7,onaj 13ti na jednoj nozi da sluzi drzavi.Zna se sve o cistoj tehnologiji...
VELJKO MILISAVLJEVIC
U prevodu na srpski nasa struja ce da ide u vropu i jos cemo da im placamo
Божидар Анђелковић
Па плаћаћемо и за штедне улоге у банкама. "Шта ћете, времена су таква", рече Бата Живојиновић у "Отписанима".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.