Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Казне су нас коштале милијарду евра

Министарство привреде имало је спорове вредне 54 милијарде динара, МУП око 7.000 спорова, а потенцијалне обавезе биле су око 160 милиона динара
Драган Јевремовић

Држава је на име казни и пенала платила више од 120 милијарди динара или око милијарду евра, од 2009. до данас. При томе, ови расходи имају тенденцију релативно снажног повећања с годинама и представљају растући ризик за јавне финансије, упозоравају из Фискалног савета.

Представници независног саветодавног владиног тела наводе да је за казне и пенале на крају 2010. исплаћено свега четири милијарде динара, а тај износ је нарастао на више од 20 милијарди динара у 2020. Такође упозоравају да би овакав тренд могао да се настави и у будућности.

– Иако би овај проблем могао да донесе велике трошкове буџету у средњем року, фискална стратегија га не адресира на прави начин. Стратегијом је планирано смањење издвајања за остале текуће расходе у средњем року (где спадају казне и пенали), што би се лако могло показати као претерано оптимистична прогноза. Казне и пенали се само начелно и без квантификације убрајају у ризике, што имајући у виду њихову висину и растући тренд није оправдано – наводи се у мишљењу на нацрт фискалне стратегије 2022–2024.

Чланови Фискалног савета се позивају на Државну ревизорску институцију, односно њен извештај о завршном рачуну за 2019., у коме је објављено да постоје 7.764 судска спора која се воде у делокругу 11 министарстава. Ови корисници се појављују као тужиоци или тужена страна, а потенцијалне обавезе су на крају 2019. биле најмање 59 милијарди динара или око 500 милиона евра, а потраживања 3,5 милијарди динара.

У Државној ревизорској институцији кажу за „Политику” да наведене вредности имају третман потенцијалних обавеза и потраживања због чињенице да у извештајном периоду спорови нису окончани и могу бити веће или мање вредности у зависности од пресуде надлежног суда.

Оно што се може прочитати у извештају ДРИ јесте да је само МУП у том тренутку имао око 7.000 спорова, а потенцијалне обвезе су биле око 160 милиона динара. Затим следи Министарство рада са 472 спора, али нема наведеног износа. Међутим, убедљиво највеће трошкове прави Министарство привреде, које има 197 спорова и обавезе од чак 54 милијарде динара. Министарство грађевинарства, је те године водило 87 процеса вредних око три милијарде динара. На списку су и Министарство финансија са два спора, Министарство одбране, Министарство просвете и друга.

На наше питање о којим процесима је конкретно реч, одговорено је да се подаци добијени у поступку ревизије могу користити само при изради извештаја и да је неопходно да детаљне информације затражимо од корисника буџета које су навели у извештају, као тужиоца или тужене стране.

Међутим, представници Фискалног савета анализирајући извештај ДРИ указују да иако у овом извештају то није експлицитно наведено, наслућује се да је реч о споровима пред домаћим судовима (не и међународним), што значи да укупне потенцијалне обавезе вероватно могу бити и драстично веће него што ова евиденција показује.

– Стратегија препознаје проблем вртоглавог раста ових расхода, истичући да је само по основу судских пресуда у протеклих десет година Република Србија исплатила више од милијарду евра. С друге стране, овај документ не садржи никакве политике које је влада предузела да ове трошкове заузда – упозоравају из Фискалног савета. Према њиховој оцени влада би требало да инсистира на обједињавању свих судских спорова који се воде против наше земље, њиховој систематизацији и објављивању у стратешки важним документима као што је Фискална стратегија. То би подразумевало да сви ресори у чијем делокругу су протеклих година доминантно вођени процеси (пре свега Министарство привреде, грађевинарства, правде, унутрашњих послова, одбране и финансија) попишу актуелне спорове, процене трошкове и алоцирају их на године које следе.

У другом кораку та евиденција би требало да се систематизује и централизује, како би креатори економске политике имали јасан увид у све потенцијалне обавезе по овом основу.

– У трећем кораку, потребно је увести праксу да се та евиденција јавно објављује. Након што се сви побројани оперативни предуслови испуне, биће могуће доношење адекватних мера да се спречи даљи раст ових расхода у годинама које следе. Већа отвореност у оваквом приказивању, с једне стране, повећала би одговорност државних органа да убудуће прихватају само обавезе које могу (и треба) да изврше, а с друге, унапредила би кредибилитет средњорочних фискалних пројекција (за неке спорове већ сад се зна да ће одштета морати да се плати, што би требало и буџетирати) – наводе из Фискалног савета.

У Министарству финансија нисмо добили одговор на критике и сугестије представника Фискалног савета.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailović
Ko je tuženi, ko plaća kazne i štete, onaj ko ih čini, bilo zbog loših zakona ili politike, a ovoliki broj sporova državnih organa pokazuje da smo sve dalje od demokratije, ljudskih sloboda i prava, pravne sigurnosti građana i funkcionisanja pravne države. Izgleda da funkcioniše pozitivno samo u izbornim kampanjama i bajkama. Sve te štete treba da plaćaju nosioci državnih funkcija, oni koji ih čine, ne narod. Dosta je više nekompetentnosti, kupljenih diploma, kumovskog javašluka i politike.
Natalija Stojanovic
Што не наведете који су разлози да се оволики новац из државне касе преилије у приватне руке.Основни разлог је непоштовање Закона и којекаквих прописа које доносе државни органи.Кривицу искњучиво носе носиоци рада у државним институцијама (влада, министри,итд.сви они који имају паво да донесу неки пропис).Покушајте да нађете њихова имена,нека се зна.
Lori
I za ovo mi placamo porez. Sta rade sa nasim parama.
električar
Није ми јасно како до сада нико "из државе" није одговарао за толике казне и камате ... Како може "држава" да не исплаћује правоснажне судске пресуде против предузећа која су била у надлежности "државе" ... Па, ко то треба да исплати ? Ако се зна да ће "држава" изгубити "парницу" у Стразбуру, а зна се, зашто онда сама не доноси одлуке по којима би се ове исплате извршавале, а тиме уштедели и судски трокови у међународним судовима, као и део камате ?! Неко би морао да одговара због тога, лично !
Sremci
Gde to ima da jedan penziner opljačkan sa min panezijom posle više od 40 god uplaćenog radnog staža,nastavi dalje da radi još10 god i da plaća doprinose za PIO svih tih nakndnih 10 god i kada traži povećanje penzije,Penzija mu je ne veća Nego Manja.Kome pripadaju ti nakadno uplaćeni doprnosi.Ko je tu Krimanalac.Penzioner što još nakandno radio i uplaćivao još doprinosa i dobio kaznu da mu penzija bude manja ili Vlast nezasita kriminalom.Kojem Kriminalcu prpadaju ti novci za PIO višeuplaćeni

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.