Вучић има јасан став о КиМ и неће га променити

У Руској Федерацији се данас, 12. јуна, обележава државни празник – Дан Русије. Овај датум је везан за доношење Декларације о државном суверенитету Русије 1990. године. У интервјуу за „Политику” амбасадор РФ Александар Боцан-Харченко наглашава да је тај догађај означио почетак савремене етапе историје Русије као демократске, правне, вишепартијске и многонационалне државе, опредељене за јачање економије, раст животног стандарда њених грађана, очување културног идентитета и традиционалних вредности, као и избалансиране спољне политике засноване на међународном праву.

„Од тада је Русија прошла дугачак и компликован, али успешан пут. Драго ми је да тим путем, раме уз раме, иду земље Евроазијске уније, БРИКС-а и многи други партнери, укључујући и Србију. Наша тржишта добро савлађују потешкоће проузроковане пандемијом ковида 19, појављују се нове области билатералне сарадње, као што је почетак производње руске вакцине ’спутњик в’ на ’Торлаку’, чијем пуштању у рад су присуствовали председници Владимир Путин и Александар Вучић”, каже Боцан-Харченко и додаје да је главни задатак у наредним годинама подизање руско-српских стратешких односа на виши ниво.

Сведоци смо покушаја наметања новог високог представника у БиХ супротно процедури и закону који захтева једногласност, а РФ није дала свој глас. Како процењујете да ће се даље одвијати ситуација?

Као човек који је годинама учествовао у заседањима Савета за имплементацију мира у БиХ наглашавам да је основно правило по којем ова институција мора да ради консензус, дакле, сагласност свих. Наши партнери су почели да крше ово правило још пре неколико година. Валентин Инцко говори као да постоји одлука руководећег одбора, а то је лаж јер РФ није дала сагласност. Процедура је таква да када постоји сагласност свих, СБ УН одлучује на молбу руководећег одбора и тек је онда могуће именовање. Мислим да су ово покушаји да се види како је могуће извести именовање без одлуке СБ УН, рецимо, да Инцко само информише СБ УН, што је противно међународном праву.

Подсетио бих на речи нашег министра спољних послова Сергеја Лаврова који у оваквим случајевима каже да колективни Запад користи правила уместо међународног права и тражи да се међународни односи одвијају на основу тих правила која стварају у току игре. Могу да кажем из личног искуства, још од када сам био амбасадор у БиХ, да канцеларија високог представника нема никакву улогу и никакав значај за Републику Српску. То је званичан став и српског члана Председништва БиХ Милорада Додика, који годинама тражи затварање те канцеларије, а РФ подржава тај захтев. Земља мора да се развија нормално.

Зашто Запад толико инсистира да се та функција одржи?

Они траже централизацију која би довела до још једног заоштравања. Сада желе да изведу још један покушај уставне реформе, да одузму моћ и овлашћења РС, а та централизација би омогућила да БиХ постане чланица НАТО-а. Рачунају да ће нови високи представник, уз њихову подршку, имати снагу и искористити Бонска овлашћења, која Инцко објективно није користио годинама. Ако Запад не одустане од овог нелегитимног покушаја, упркос томе што је РФ против, онда ће ова ситуација довести до додатне напетости. Али не могу да кажем да ће се десити нешто ванредно – они ће сматрати да је високи представник постављен, РС ће сматрати да је он нелегитиман и да не постоји и неће бити никакве сарадње с њим.

Шта су по вашем мишљењу значили сви ови „нон-пејпери” о Космету?

Има више претпоставки, једна од њих је да су у питању подметања, друга је да су испитиване реакције. У сваком случају пратећи реакције Београда и Приштине не бих рекао да се нешто необично десило. Било је много трућања о томе и ништа није рекао само онај ко је био лењ. Што се Београда тиче и става председника Србије, могу да кажем да он има јасан став који се не мења и који је формиран на основу националних интереса Србије. Сва та испитивања су дечја игрица и неће утицати да га он промени. То сам закључио на основу званичних изјава које је дао током разговора с Мирославом Лајчаком и Метјуом Палмером.

Председник је рекао да је спреман на компромис, а ми сада не знамо шта се заправо нуди и шта може бити компромис. Да ли ви знате шта се нуди?

Не. Када бих знао, ја бих рекао свима. Шта је на столу? Ја бих рекао – ништа. Сада се отворено тражи да Београд призна Косово. То није никакав предлог за компромис, јер они то траже од 1999. године, Београд је то већ одбио и они би то требало да схвате озбиљно. Не разумем зашто се сваки пут то понавља, као да понављање може довести до промене става. Компромисно решење је могуће пронаћи само током озбиљних и суштинских разговора. Компромис се може постићи око хуманитарних питања и питања о нормализацији живота. РФ је, имајући у виду став Београда, у Генералној скупштини УН подржала разговоре под покровитељством ЕУ о нормализацији живота. Не можемо рећи да је тај дијалог прошао без икаквих резултата: постигнут је договор о Заједници српских општина. Али је проблем што не може да се спроведе оно што је договорено.

Албин Курти и није за преговоре, него тражи признање...

Проблем јесте у томе што нема о чему да се преговара када се Београду поставља ултиматум који је председник Вучић више пута одбио. Став Београда је позитиван, постоји жеља за преговорима без обзира на тешку ситуацију која понекад изгледа као безизлазна. Ја не могу да кажем да постоје претпоставке за оптимизам и не разумем на шта се ослањају предвиђања да је решење могуће до краја године.

Како ви видите могућност да се оживи Резолуција 1244 и спречи њено заобилажење у решавању косовскометохијског питања?

Имам кратак одговор: Резолуција 1244 мора да се оживи код наших западних партнера. Ми радимо по Резолуцији 1244, јер је она основни документ решавања питања КиМ. На крају крајева, она је део међународног права као и свака Резолуција СБ УН. Морам још једном да подсетим на закључак Лаврова да постоји међународно право, а не нека правила која се уводе због себичних интереса.

Амерички посредници који не подржавају српске интересе активно учествују у посредничкој улози ЕУ. Зашто ту нема Русије, која је претходно била учесник?

Што се тиче америчких учесника, конкретно реч је о Палмеру, он је допутовао и пропутовао раме уз раме с Лајчаком. Урадили су оно што су желели. Наш став, који је познат и више пута изнет, јесте да би званичан захтев Београда руководство РФ размотрило у оквиру пријатељских, братских односа са Србијом. Став Србије поводом КиМ за нас је најважнији у дефинисању нашег става и наше активности у СБ УН. Што се тиче нашег учешћа, не бих се сложио с вама: учешће Русије постоји јер ми сада не бисмо оволико причали о КиМ. Русија је као стална чланица СБ УН потпуно укључена у питање КиМ.

Јесу ли и у којој мери угрожени руски интереси на овом простору с обзиром на одредбе Вашингтонског споразума које се односе на енергетску диверсификацију?

После тог споразума је дошло до опипљивог напретка у реализацији руско-српских енергетских пројеката и ми имамо резултате на терену. Радимо оно што су договорила двојица наших председника, укључујући и сарадњу у области енергетике. Све иде својим током и нема никакве штете, примедби нити препрека. Имамо најбољу могућу сарадњу са српском страном, као и пре тога. На крају, морам да нагласим да је диверсификација и став Русије, али смо одлучно против политизације овог питања. Наши западни партнери заправо не желе диверсификацију и користе тај појам имајући у виду свој политички циљ.

​У Белорусији је спречен покушај обојене револуције

Фронт према Русији се шири на Белорусију и Чешку. Како ће Москва реаговати на те бројне неуралгичне тачке?

У праву сте да има много покушаја притисака, подвала и провокација. Русија одговара дипломатски. Уводе се и једностране „санкције” ЕУ и САД смишљене како би нанеле штету привреди и грађанима Русије. Али у томе не успевају. Притом, Русија не учествује у трци у наоружању него је изабрала најбољу варијанту која омогућава економски развој и редован живот становништва. Ипак, наше одбрамбене могућности су сада на изванредном нивоу, поседујемо и неке које НАТО уопште нема.

У Белорусији се десио покушај обојене револуције и мешање са стране, и све то личи на Украјину 2014. Било је ту спољног финансирања, подршке протестима и медијима, такозваној опозицији, али Белорусија је способна да примени одговарајуће мере и ситуација је сада стабилна. Међутим, упркос одлучном одговору, види се да државе које су то и започеле нису одустале од својих намера. Белорусија је наш савезник и Русија ће је подржавати у свакој ситуацији.