Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дивећи се Прохору Пчињском морамо се сетити светиња на КиМ

Славенко Терзић (Фото А. Васиљевић)

КЛЕНИКЕ - Дивећи се данас сјају обновљеног манастира Прохора Пчињског, не можемо да се не сетимо стотине других српских манастира и цркава широм старе Србије, у срцу ове земље - на Косову и Метохији, казао је данас академик Славенко Терзић.

Он је у беседи поводом обележавања 950 година од оснивања манастира Прохор Пчињски и 700 година од упокојења краља Милутина, који је обновио тај манастир у 14. веку, рекао да се морамо запитати какав је наш однос данас према старој Србији.

Терзић је додао да му се чини да цела стара Србија нама данас значи мање него што је то била за научнике, књижевнике, државнике и нашем народу у временима када смо били под туђом влашћу.

„Старосрпске и косовске теме, косовски завет, били су у средишту стваралаштва целокупне српске интелигенције 19. и 20. века”, казао је Терзић.

Истиче да је етничка структура старе Србије и наше јужне покрајине измењена систематским терором и злочинима под окриљем османских султана и наглашава да до 18. века нема Албанаца на КиМ у већим компактним целинама.

„Они се насељавају на ове просторе током 18. и 19 века највећим делом са севера Албаније и постају ударна десница Османског царства у продору на српске земље и даље према хришћанској Европи”, каже Терзић.

Истиче да су у заблуди идеолози „велике Албаније” ако мисле да ће чишћењем свих српских трагова на КиМ изградити срећан и спокојан живот свог народа и деце у будућности.„Скоро два века траје прогон Срба из своје постојбине. Косовска мисао је срж наше националне идеје”, поручује Терзић.

Каже и да су се на овом месту старе Србије, у манастиру, наши преци окупљали девети и по векова, да би славили светог Прохора Пчињског који је одувек у овим крајевима имао снажан култ.

Појашњава да су на празник Прохора Пчињског све радње у Врању биле затворене, а да када је Врање пало под турску власт ретко ко је из хришћанског света изостао да не оде на сабор.

„Пчињ је као мали Јерусалим у који свако једном у животу мора отићи. Манастир је био током векова разаран, пустошен, скрнављан, обнављан, зато су ретка сведочанства и расута су по свету, а све почиње од сина Јована и Ане који је решио по пунолетству да остави земаљске чари и да се посвети Богу. Подвизавао се средином 11. века пуне 32 године, храна му беше растиње и трава, а молитвом је хранио своју душу”, испричао је Терзић.

Како каже, манастир је вековима био велики духовни и књижевни центар српског народа, почетком 19. века у њему ради манастирска школа, преноси Танјуг.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар Н. Сремац
Поштовани господине Терзићу ваш текст освежава сећање на наше средњевековље које је задњих година 20. века пало у заборав. Многи су били спремни да дигну руке а у томе је предњачила црвена буржоазија која нас је тровала причама о бољој будућности. И док су они грабили* у будућност, нама је отимана славна и света прошлост и једнога тренутка смо се почели питати ко смо и шта смо. Хвала вам што сте нас овако благословено потсетили !
M
Tako je.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.