Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крчи се џунгла сплавова на рекама

Плутајући објекти не би требало да се нађу у близини рени бунара, конструкција мостова и места која су у надлежности војске. – Одредиће се где смеју да се налазе, које зоне ће им бити забрањене и колико високи и широки ће моћи да буду
Власници сплавова имају рок од две године да се прилагоде новим правилима (Фотографије Раде Крстинић)

Чести пожари и потонућа сплавова, њихово постављање без дозволе, габарити који заклањају поглед на град и руже приобаље, крађе струје, воде... све би то на београдским обалама требало да се разреши у наредне две године. Толико је град вољан да власницима сплавова да времена да се прилагоде новој одлуци о постављању плутајућих објеката на водном земљишту, коју је усвојила локална скупштина. Тај акт је само први корак у рашчишћавању џунгле сплавова на рекама. Одлуком су предвиђене зоне где ће моћи да се постављају, које делатности у тим зонама могу да се обављају, како би сплавови требало да изгледају, колико високи и широки могу да буду, колико треба да су удаљени једни од других...

– Овом одлуком желимо да кренемо у решавање вишедеценијског проблема пловних објеката у београдској акваторији. Очекују се измене и допуне Закона о водама, које би требало да донесу детаљније прописе, да се зна где и шта би требало да се налази – рекао је Марко Стојчић, главни градски урбаниста.

Разграничено ће бити где је зона у којој могу бити угоститељски објекти, затим зона где се смеју налазити понтони за различите манифестације, где је простор за спорт и рекреацију, где су привезишта за чамце, где не сме да буде плутајућих објеката, на којим местима могу да буду постављени уз одређена ограничења и где ће бити одлагани уклоњени сплавови.

– Плутајући објекти никако не би смели да буду у зонама где су рени бунари, близу конструкције мостова, на местима која су у надлежности војске и на неким локацијама уз савски насип – наглашава Стојчић.

Скупштинска одлука не наређује да сви сплавови убудуће буду идентични, али успоставља смернице за то како би требало да изгледају у појединим зонама.

– Многи су таквих габарита да се од њих с обале не виде неки од споменика културе, попут „Београдске тврђаве”. Сплавови у зони одакле се виде овако важни културни објекти требало би да имају један или два спрата, односно да висином не премашују насип. За оне који имају више нивоа предвиђено је да се налазе у некој другој зони која ће за њих бити предвиђена. Инсистирам и на архитектонском изгледу, јер многи од њих не припадају овом простору. Власници оваквих сплавова би убудуће морали да имају одређени пројекат који ће одобрити надлежне институције – објашњава Стојчић.

Осим висине, каже, повешће се рачуна и о ширини, дужини и такозваном противпожарном размаку између сплавова, који је посебно важан за безбедност.

– Водили смо рачуна о одређеним приговорима и замеркама суграђана, информацијама које смо добијали и од комуналне милиције и полиције, али су нам своје предлоге и идеје изложили и власници плутајућих објеката – наглашава Стојчић.

Многи од власника тих објеката немају никакве дозволе нити плаћају потребне таксе. Због тога је ово корак ка томе да се напокон уведе ред, и да власници сплавова плаћају одређене накнаде и граду.

Када је реч о буци са сплавова на коју се жале становници и старог дела града и Новог Београда, то питање ће бити решавано путем закона.

– Предвиђено је да се уради правилник који би регулисао какву заштиту од буке морају да имају, између осталих, и сплавови. Буку на њима контролисаће комунална милиција, која ће бити опремљена посебним уређајима за мерење јачине звука. Они ће моћи да опомену власника ако је прекорачио дозвољени ниво буке, али и да одузму њен извор – указује Стојчић.

Он очекује да ће се ускоро решити и проблем отпадних вода које се са плутајућих објеката испуштају директно у реку.

– Постоји неколико идеја како да то решимо. Прва је да за такве воде постоји резервоар на обали, друга да се оне празне са реке помоћу посебног пловила, а трећа да сплавови обезбеде пречистаче који би отпадну воду пре изливања претварали у техничку. За сада се разматра сваки од ових предлога, бирамо најефикаснији како би се спречило загађење река до коначног решења и изградње постројења за пречишћавање отпадних вода – напомиње Стојчић.

Око 300 плутајућих објеката

На такозваном водном земљишту могу се поставити плутајући објекти за јавне сврхе (понтон за манифестације, превоз путника, сале), за привредне сврхе (угоститељски и продајни објекти), за спорт и разоноду (сплав кућице и понтони за спорт и разоноду) и привезишта за чамце. Град, према неким проценама, има око 200 километара обале. Како су рекли у Секретаријату за привреду, на простору Саве од Ушћа па до Mоста на Ади са десне стране и од Ушћа па до Улице др Ивана Рибара са леве стране реке и на Дунаву од Аде Хује до Кеја ослобођења у Земуну (Клуб ресторан „Радецки”), према извештају „Београдвода” из 2019. године, има 320 плутајућих објеката.

Ко не чисти око сплава – 100.000 динара

Корисници сплавова обавезни су да их одржавају у исправном и уредном стању, да редовно уклањају наносе и отпатке око и између сплава и обале, да одржавају одговарајућу дубину при сваком водостају, да изворе светлости на њима поставе тако да својим положајем не угрожавају безбедност пловидбе… У случају да ово не поштују, предвиђена је казна од 100.000 динара.

Ако власници поставе објекат без потребних одобрења, новчана казна износи 150.000 динара. Толика санкција предвиђена је и за јавно предузеће које прикључи сплав на одговарајућу мрежу а да за то није издато одобрење.

Туче, пуцњаве, убиства...

Сплавове се често доводе у везу са ноћним проводом, лудим журкама, али и са бројним инцидентима – пуцњавама, убиствима, тучама, пожарима, потонућима... Многи се сећају убиства радника обезбеђења Ивана Цветковића, у јулу 2012. на сплаву „Блејвоч”, затим када су радници обезбеђења испред сплава „Саунд” у јулу 2013. на смрт претукли Федора Фримермана, убиства у аутомобилу Велибора Дуњића у мају 2014. испред слава „Џимис”, пуцњаве са рањенима испред „Кућице” 2019, брода „Сава” 2019, сплава „Шејк енд шејк” 2016. године...

Памти се и када је ватра прогутала сплав „Цунами” у јануару 2020. и „Фристајлер” 2017. и када је потонула „Пијана лађа” 2018, „Сувенир” 2017, као и када је на отварању потонуо сплав „Мала Колубара” на коме је било око 100 гостију, који су на време евакуисани...

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

милоје
Све сплавове из центра уклонити. Од Аде до Дорћола, преко сајмишта до Земуна. Оставити приземне бродове који су ту увек постојали попут оних у земуну и ту оставити могућност да буду ресторани. Никако клубови. Дакле бродови а не сплавови. Сплавове клубове ако неко хоће нек сели ван града. Ова бахатост да се не види калемегдан од ругоба лимено металних је срамотна што је подржана. Дакле бродови ДА, сплавови НЕ! Подредите реке бродовима и људима породичним а не бахатима.
Zoran
Koliko vidim "splavarenje" je veoma popularno u BG.
alisa
Sta je sa kanalizacijom?
Божа
Од вајкада је стизала Савом из правца Хрватске.
Кароте за патке
"...да редовно уклањају наносе и отпатке око и између сплава и обале, да одржавају одговарајућу дубину при сваком водостају..." Што се тиче уклањања наноса поред обале, ако их власници сплаовова уклоне тако што их баце у воду ближе речној матици, онда нема никакве користи од овог прописа. А водостаји на рекама прилично варирају, некад је немогуће прићи сплаву с копна, а камоли одржавати дубину испод плутајућег објекта. Осим тога, не верујем да ће било какво рашчишћавање имати ваљан резултат.
Божа
Само још постављати сплавове на којима пише “Ерос Центри”.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.