Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кипру и Малти прете казне ЕУ због „златних пасоша”

Бивши кипарски председник Врховног суда Мирон Николатос каже да је истрага утврдила да трећина страних инвеститора који су добили држављанство није испунила услове
Протест у Никозији због „златних пасоша” у октобру 2020. (Фото EPA-EFE/Katia Christodoulou)

Кипар и Малта могли би да заврше на суду због законски проблематичног и нетранспарентног програма продаје „златних пасоша” богатим странцима, током којег су зарадили милијарде евра.

Само два дана након што је званична истрага утврдила да је кипарска влада небројено пута прекршила сопствени закон, дајући држављанство за готово 7.000 људи у периоду од 2007. до 2020. године, Европска комисија је упозорила Никозију и Валету да могу бити новчано кажњене уколико у року од два месеца не одговоре на захтеве уније. „Европска влада” је још у октобру прошле године против ове две чланице ЕУ покренула прекршајне поступке због коруптивне праксе давања држављанства, углавном тајкунима из Русије, Азије и арапских земаља, у замену за инвестиције.

„Иако је Кипар укинуо спорни систем и престао да прима нове пријаве 1. новембра 2020. године, наставља се обрада захтева који су на чекању”, наводи се у саопштењу комисије, преноси Ројтерс.

Европска комисија је пре неколико дана издала и додатно званично писмо – обавештење Малти, у којем наглашава своју забринутост од прошле године, дајући острву два месеца да одговори. Уколико малтешка влада не одговори у овом року, у следећем кораку Брисел би дао образложено мишљење и читава ствар би завршила на суду.

„Иако претходни систем издавања држављанства инвеститорима више није на снази, Малта је успоставила нови систем крајем 2020. године”, објашњавају у комисији.

Као одговор на потез комисије, малтешка влада је чврсто заузела став да је држављанство ствар о којој државе чланице самостално морају одлучивати и да тако треба и да остане. Власти у Валети истичу да подржавају конструктивни дијалог с Бриселом и да ће у наредном периоду потпуније одговорити на примедбе европских званичника. Од 2014. године програм давања „држављанства путем улагања” донео је Малти 1,5 милијарди долара. Током 13 година продаје „златних пасоша” у државну благајну Кипра слило се чак осам милијарди евра.

Упркос упозорењима државног тужиоца током 2015. и 2016, кипарска влада је наставила да најмање још четири године незаконито издаје пасоше родбини богатих инвеститора.

Бивши председник Врховног суда Мирон Николатос каже да је, од 6.779 издатих „златних пасоша”, 53 одсто ових путних исправа које омогућавају несметан рад и безвизно кретање широм Европске уније издато члановима породица инвеститора, па чак и руководиоцима фирми који нису у родбинским везама.

Након што је државном тужиоцу Јоргу Савидесу предао финални извештај независне комисије на 780 страница, Николатос је за АП рекао да трећина страних инвеститора који су добили држављанство није испунила све критеријуме. Истрага је утврдила да осам одсто њих није задовољило основни критеријум за пасош – да уложе 2,5 милиона евра у кипарску привреду, док 12 процената није испунило услове који омогућавају добијање сталног пребивалишта у овој земљи источног Медитерана.

На основу истраге четворочлана комисија је препоручила властима у Никозији да размотре могућност одузимања држављанства у чак 85 одсто случајева, за које се сумња да су подносиоци захтева за добијање држављанства починили кривична дела у покушају да се домогну пасоша. Николатос, ипак, упозорава да би процес одузимања држављанства рођацима инвеститора и руководиоцима компанија који нису криви могао да буде компликован због правних норми у кипарском и закону ЕУ.

Кипарски државни тужилац Савидес поручио је да ће у складу с препорукама извештаја испитати могућност за одузимање држављанства, извести прекршиоце закона на суд и предузети дисциплинске мере.

Због контроверзне шеме „златних пасоша” тужилаштво је прошлог месеца пред судом у Ларнаки покренуло прве кривичне процесе против петоро натурализованих грађана и четири правна лица. Због деликатности читавог поступка правосудни органи нису открили имена особа и називе фирми против којих је поднето чак 37 тужби.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Grcka daje najlakse boravisnu vizu, 250K evra kupite nekretninu i dobijete stalni boravak i putovanje po EU. Moze i vise nekretnina ali sve ukupno bar ta cifra. Malta dere u odnosu na Grke. Cudi me da Grke ne proizivaju.
Иван Грозни
Боравишна виза и држављанство нису исто. Као што је већ неко написао, основни проблем на Малти и Кипру је давање држављанства руској и осталој мафији.
M
EU to radi da bi uvela sankcije Rusima bez obzira sto su gradjani drugih drzava.
Trpe
Evropska komisija se interesuje za Maltu i Kipar a Bugarska je izdala deset puta vise pasosa i nju niko ne spominje verovatno zbog toga sto je cena pasosa mala ?
Kao uvek
Ne znam odakle Vi znate koliko takvih pasoša je koja od pomenutih država izdala. Ali ti pasoši su tema ne "samo" zbog Malte i Kipra koji su ih masovno prodavali, naprimer ruskoj mafiji.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.