Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Српски добротвори из Америке помажу младима у отаџбини

Фондацију „Студеница” основали су угледни појединци из дијаспоре и до данас је додељено више од 2.000 стипендија у укупној вредности од неколико милиона долара
Мирјана Самарџија, Душица Протић, Мирослав Мајк Ђорђевић и алумни Фондације „Студеница” (слева надесно) (Фото приватна архива)

Специјално за „Политику”
Њу Џерзи – Готово да нема никога ко није чуо за Фондацију „Ана и Владе Дивац”. Али, мало је оних који знају да око 40 српских студената годишње прима стипендију Фондације „Студеница”. Овај фонд су основали угледни појединци из српске дијаспоре у Америци како би помогли интелектуални и економски напредак свог народа и развој друштва у Србији. До данас је додељено више од 2.000 стипендија у укупној вредности од неколико милиона долара. Фондација је створена на основу визије Мирослава Мајка Ђорђевића, који је био један од оснивача „Студенице”.

Пензионисани амерички адвокат Душица Протић, која иза себе има импресивну правну каријеру, у разговору за „Политику” открива пројекте српских, у јавности мање познатих, доброчинитеља који живе у САД. Њена волонтерска каријера такође је богата. Чланица је Управног одбора Фондације „Студеница”, једна од четири волонтера-адвоката у Комитету за законски ризик и поштовање Српске православне цркве (СПЦ) и чланица Источног епархијског савета СПЦ у САД. Такође, она је један од два првобитна оснивача линкедин групе „Српска америчка пословна мрежа” (САПнет), која има више од 9.000 чланова из целог света. Иста група успешно окупља Србе и преко „Фејсбука”.

Почетком деведесетих година 20. века, њена породица придружила се Конгресу српског уједињења (КСУ). Душица је формирала одељење у Њујорку, и постала директор извршног одбора КСУ у САД као волонтер. Упркос захтевној адвокатској каријери која је Душицу довела до престижне позиције главног саветника на америчкој берзи, она је заједно с многобројним добровољцима у Њујорку улагала небројене сате прикупљајући средства, шаљући контејнере с лековима, опремом и одећом као помоћ нашим људима у бившој Југославији. Организовала је протесте, састанке с конгресменима, сенаторима...

Наша саговорница прича како су она и њен отац током рата убедили представнике неколико болница у САД да донирају опрему и лекове, док је принцеза Катарина наговорила сер Ричарда Бренсона да пошаље авион како би се та медицинска опрема пребацила до Лондона, па онда камионима превезла на подручја Балкана где је била најпотребнија.

Али то није све. Душица и још једна чланица КСУ успеле су да спрече иницијативу Одбора за образовање у Њујорку, који је желео да наставном програму јавних школа дода причу да су Срби силовали 50.000 жена као инструмент рата. Оне су у овом подухвату успеле захваљујући коришћењу материјала које је Мирјана Самарџија, председница КСУ, претходно прикупила како би зауставила резолуције с истим садржајем, прво у Сенату државе Калифорније, а затим и у Конгресу САД.

Када се рат завршио и КСУ престао с радом, неки од бивших чланова наставили су рад на два фронта. Фондација „Студеница” формирана је као изданак КСУ од стране пет богатих породица у САД, које су донирале неколико милиона долара за стипендирање српских универзитетских студената из Србије или у њој. Циљ је био да се студенти из Србије који студирају у САД врате и помогну региону, али број оних који су се вратили је мали. Зато сада стипендије додељују само студентима за студије у Србији и региону.

Други изданак КСУ је група на „Линкедину” „Serbian American Professional Networking” (САПнет). Ову групу су пре тринаест година основале Душица и директор КСУ Ивана Церовић с циљем стварања бесплатне платформе за окупљање, повезивање и помагање Срба у дијаспори и матици. Поред размене информација и међусобног помагања, волонтери такође организују бесплатна окупљања у многим градовима. Ови догађаји одржавани су пре пандемије ковида 19 у градовима широм САД, у Канади, али и у Београду.

„Недавно смо на САПнет-у објавили да је расписан конкурс за ’Живадиновић-стипендију’. Двоје професора хемије српског порекла, оставили су своје имање након смрти у старатељство СПЦ у САД у циљу додељивања стипендија за постдипломске студије из хемије или сродне области. Наш члан Драган Вујовић добио је ову стипендију од 20.000 долара за студије медицине у Њујорку на престижном ’Маунт Синају’. Такође, један од наших чланова доставио нам је текст из часописа ’Тамо далеко’, у којем је писало да студент музике из Србије, освајач престижне стипендије Музичког конзерваторијума у Сан Франциску, можда мора да одустане од стипендије због недостатка средстава за живот у САД. Ми смо успели да за њега прикупимо више од 20.000 долара, с тим што је једна од наших чланица, Анка Ерне, донирала више од 10.000 долара”, прича Душица и објашњава да је Анка донирала и више од три милиона долара фондацији Владе Дивца, као и да сама финансира прихватилиште за животиње у Младеновцу „Склониште за спасавање паса”. „Ако неко у Србији жели да удоми пса или мачку, посетите њихов веб-сајт”, моли Душица.

Она објашњава да САПнет помаже у проналажењу послова на два начина – објављивањем слободних радних места у фирмама у којима раде чланови САПнет-а и пружањем платформе за кандидате који траже посао како би дошли у контакт с нашим људима који већ раде у фирмама за које су кандидати заинтересовани и добили савет од њих.

„Никада нисам чула да је неко у групи одбио да помогне”, каже Душица, и додаје: „Објављујемо и чланке о темама које погађају све Србе без обзира на то где живе и промовишемо достигнућа Срба, што доприноси стварању позитивне слике о нашим људима и Србији. Наше активности укључују и пружање платформе политичким кандидатима српског порекла како би се представили нашим људима у САД. Током 2020, САПнет група је истицала значај учествовања Срба у попису становништва у САД и њихово изјашњавање као припадника српског народа.”

Истиче да не само појединци, него и установе, фирме и Влада Србије, могу пронаћи експерте у дијаспори преко групе САПнет и добити помоћ.

„Поносна сам што сам 2018. захваљујући контактима на берзи, где сам некад радила, а на молбу конзулата, успела да закажем састанак председници владе Ани Брнабић са председницом њујоршке берзе. Сматрала сам да је то важно за Србију”, прича Душица. „Ово је само један пример како дијаспора и група САПнет могу да помогну матици.”

У исто време, како каже, изузетно важна сврха групе САПнет је да Срби у дијаспори увиде предности очувања Српства и повезаности Срба у САД и широм света.

„Ако помогну другим Србима у дијаспори и што више Срба просперира, та помоћ ће се десетоструко вратити њима и њиховој деци. Бити део наше српске етничке групе, задржати везу с нашим коренима, културом, религијом и једни с другима огромна је предност и то је оно што ова група представља и нуди. Изгубили смо многе генерације у дијаспори. Не смемо дозволити да се то понови”, објашњава Душица.

На питање шта је мотивише да се ангажује у свим овим активностима, она одговара да то није новац.

„Све моје позиције су биле добровољне; увек сам донирала и плаћала своје трошкове. Током свих година волонтирања увек сам одбијала да имам приступ непрофитним и црквеним банкарским рачунима или новцу. Линкедин група чак нема ни банковни рачун. Фондовима задужбина ’Студеница’ и ’Живадиновић’ и другим новцем СПЦ у САД управљају престижне америчке инвестиционе банке”, каже она и додаје да део онога што је мотивише да помаже јесте алтруизам и љубав према свом народу.

„Такође, помажући другима, помажем себи. На пример, мој син је пронашао ментора српског порекла на САПнет-у кад је започео постдипломске студије. Он је сада 25-годишњи инжењер. Желим да остане повезан са својим коренима, са другим Србима овде и у Србији, да задржи Српство, и да буде поносан што је Србин. И тако би требало да се осећа сваки Србин”, поручује Душица.

А славни Сава Поповић Текелија давно је разлоге свог доброчинства објаснио на овај начин: „Из једне једине љубови миломе ми роду”.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljiljana ljiljana
Zorane, $3,7 milijardi dolara ide na privatne racune na koje pojedinci uplacuju familiji ili za sopstvene troskove. Taj novac nije dat drzavi da ona raspolaze sa njim kako hoce. Problem je sto su ljudi koji rade u inostranstvu razmazili clanove svoje familije koji se stalno izgovaraju kako ne mogu da nadju posao jer ga dobiju samo oni koji imaju partijsku knjizicu. Ista prica traje od 1967 kad se krenulo u pecalbu. Pomoc od nase dijaspore je kreirala neradni i prosjacki mentalitet na Balkanu.
Славиша Вукосављевић
Србија је вечна док су јој деца верна. Хвала Душице.
Zoran
Amerika daje zelenu kartu ako investirate u kuce ili nesto drugo od 500K do milion dolara. A vi dobijate od nasih napolju 3.7 milijardi evra svake godine. Morate vi da propadnete, kafici puni, leti kad je neki vazniji sportski dogadja, prozori otvoeeni mozes da slusas uzdisaje ljudi unutra koji gledaju sport. Nema vama spasa.
Zoran
3.7 mlijardi evra zvanicno se unese u Srbiju svake godine. Svako od vas dobije posredno oko 500 evra godisnje. Mi smo rekli detetu da posto hoce da ostane u Srbiji posle faksa morace da oseti sta je pravi standard i zivot. Do sada je imalo skoro zapadni standard u Srbiji, sada idu davanja osetno dole, manje para ce imati nego u vreme studiranja. Kakve veze to ima sa ovim tekstom? I te kakve.
Ђорђе Иванишевић
Имам срећу и привилегију да ову дивну особу, госпођу Протић, познајем више година и све најлепше могу да кажем о сарадњи са њом а сада још и више када видим колико је скромна јер ниједном није спименула свој изузетан допринос српском народу у његовим најтежим тренуцима. Такве особе су изузетно ретке и драгоцене. Хвала јој на томе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.