Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Академијом обележена 22. годишњица битке на Кошарама

Војничке капе, чизме и сандуци за муницију – сценографија на вечерашњој академији (Фото Танјуг)

Поводом обележавања 22. годишњице битке на Кошарама вечерас је организована комеморативна академија, а министарка Дарија Кисић Тепавчевић поручила је да је време тишине о храбрим јунацима прошлост и да нас сећање на 108 страдалих јунака води напред уздигнутог чела.

Комеморативној академији, на којој је изведен пригодан културно-уметнички програм, присуствовали су и председник Народне скупштине Србије Ивица Дачић, начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић, као и министри Томислав Момировић, Марија Обрадовић, Небојша Стефановић, ратни командант а  сада пуковник у пензији Душко Шљиванчанин, командант ратног Приштинског корпуса Владимир Лазаревић, као и отац настрадалог Предрага Леовца Мило Леовац.

Кисић Тепавчевић је захвалила свим борцима са Кошара због тога што, како каже, због њих речи јунаштво, част и отаџбина данас имају виши смисао.

„Клањамо се вашем подвигу, вашој храбрости, вашој жртви. 'Нема назад, иза је Србија' – одјекују и данас речи које су вас водиле”, навела је министарка, пренео је Танјуг.

Подсетила је да је живот за отаџбину дало 108 храбрих војника и истиче да су иза њих остали недосањани снови, неостварене љубави, нерођена деца, понос и бол породица.

Додаје да ће Србија бити као мајка сваком борцу и њиховим породицама јер је то начин да им кажемо хвала.

Један од официра који се никада није штедео за друге, Предраг Леовац, тешко рањен вратио се 1999. године на Кошаре да би раздужио пушку и није се смирио док је није пронашао на Проклетијама где је рањен шест месеци пре тога.

Након што је пронашао пушку, није желео да се врати кући на шта је имао право, већ је уместо повратка кренуо да поврати гранични камен Ц4 и у том походу одбио да поведе младе војнике са собом говорећи: „Ја ову децу нећу да водим у смрт”.

Током повратка граничног камена, Леовац је у 24. години, настрадао.

Његов отац Мило Леовац говорећи на академији навео је да је тешко отварати старе ране, као и да постоје ожиљци који никада не зарастају.

„Време не лечи ране, већ нас само учи да живимо са боли која не јењава. Бол се не може умањити, нити ће туга икада уминути, али овакве манифестације и пажња која се посвећује успомени на оне којих више нема, значи више него што можете да замислите”, казао је Леовац.

Битка за Кошаре званично је почела 9. априла око четири сата ујутру.

Прво су прекинуте радио и телефонске линије, многобројни и надмоћнији непријатељ данима је нападао и опкољавао стратешка места уз подршку авијације која је гађала циљеве Војске Југославије користећи у својим нападима и забрањене касетне бомбе.

У то време, 53. гранични батаљон, бројао је само 130 војника на редовном одслужењу војног рока, а био је у тим моментима прва одбрана наше државе.

Успели су да издрже први и најснажнији удар на државу што је деловало немогуће и на тај начин успели су да одбране граничну линију и зауставе непријатеља.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иван Грозни
Нажалост, беспотребно жртвовање младих живота искоришћено је за стварање мита о томе како смо "победили" НАТО. Да је НАТО хтео, заузео би целу Србију. Њихови тенкови ушли би из Мађарске и Румуније и за дан или два били у Београду. Да је НАТО хтео, разарања у Србији била би много већа. Замислимо Београд без мостова и срушене термоелектране. Основни циљ НАТО био је истеривање српске државе са Ким, у чему су на крају и успели.
Vladimir
Kao i !941, taj rat je bio sulud i nepotreban. Vodjen pod devizom : Deco, idemo u rat da se bijete. Neki cete da poginete a neki cemo da se vratimo !
kosovski božur
Da li su ovom prilikom položeni venci i cveće na Košarama?
Боро
Када ће бити покренута истрага о томе како је дошло до тога да целу државу брани 200 голобрадих младића док хиљаде и хиљаде одраслих резервиста седе по пластевима сена?
Đorđe
Vi niste saznali da su golobradi mladići bolji borci i vojnici od rezervista!? Zahvaljujući njima i ispomoći profesionalaca, održana je linija odbrane. Treba se pitati, zašto je tajan spisak pomilovanih dezertera, od kojih neki danas srbuju na veliko !?
role5173
Velika većina građana Srbije nije svesna toga šta su ti junaci učinili za ovu zemlju.Mogu bacati bombe,uranijum i šta još sve ne,ali tuđa čizma nije zgazila ovu svetu zemlju Srbiju.Zato,ovi div-junaci MORAJU imati sve privilegije ,najmanje na nivou prvoboraca 1941.,a njihove porodice sve što im treba.Malo je to za ovakvu Srbiju,može ona izdržati i veći izdatak,ali neka i neki budući borci znaju da neće prositi po ulicama porobljene Srbije.Jer,nikada se ne zna šta nam spremaju.Slava im!!!
Lazar
Svaka cast i zahvalnost palim herojima koji su na Kosarima branili otadzbinu. Pokajanje onima koji su Srbiju poveli u rat protiv najjace armije na svetu - u unapred izgubljen rat.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.