Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спасите Доњи Милановац

Урушени градски кеј дуже од године чека на санацију (С. Стојчић)

У својој дугој историји Доњи Милановац је доживео неколико сеоба. Од Пореча на истоименом острву, 1832. године, због тешких услова, а по наредби и декрету кнеза Милоша, пресељен је на копно и изграђен по првом урбанистичком плану у тек делом ослобођеној Србији. Синови Пореча, велики људи тог времена – капетан Тенка Стефановић, председник Правитељствујућег савета, и капетан Миша Анастасијевић – здушно су заједно са великим кнезом помагали да ова варошица, седиште Поречке нахије и Среза поречко-речког, израсте у велики слободни економски и геостратешки центар на Дунаву.

Тако је било све до 1971. године, кад је због изградње једног од највећих хидроенергетских језера потопљен, а с њим је неповратно отишло неколико стотина хектара плодног земљишта, насеља Добра, Доњи Милановац, Мосна, Голубиње, Текија. Изградњом ХЕ „Ђердап 1” нестао је читав један екосистем. Немали број људи преминуо је од жалости за својим кућама и имањем.

Саграђена су нова насеља. Доњи Милановац, и остала, увек везана за своју реку. Изграђене су и три фабрике као компензација за изгубљено земљиште, за улов моруне од којег су житељи живели и преживљавали. И није било лоше. Захваљујући изградњи хотела „Лепенски Вир”, носиоца туристичког потенцијала, и поменутим фабрикама, живело се, и то лепо. Снимани су филмови, жалило се због изгубљеног археолошког блага, али неолитско насеље „Лепенски Вир”, изникло из дубина реке, наставило је свој живот.

Све до распада бивше нам земље и несрећне и пљачкашке транзиције. Фабрике су нестајале по принципу домино ефекта, а људи одлазили трбухом за крухом. Некадашња нахија, срез, општина, данас је, због одлива становништва, на путу да изгуби и статус месне заједнице. Прошле године, 24. фебруара, пред почетак епидемије короне, услед олујног ветра урушени су градски кеј и марина. Житељи Доњег Милановца мислили су да ће и поред епидемиолошких мера санација бити завршена до ове године, када је требало свечано обележити пола века од пресељења и изградње новог насеља подно Главице, Мироч планине, у непосредној близини поречког залива. Али – ништа од тога.

Није ли овај крај, који је толико дао за електричну енергију, тиме што ХЕ „Ђердап” није извршила обавезу санације кажњен да трајно нестане? У име својих суграђана, апелујем на „Ђердап”, Електропривреду Србије и све надлежне државне структуре, од општинских до републичких, да изврше своју обавезу. Самим тим и да спасу један прелепи крај. Што пре, док не буде доцкан.

Синиша Стојчић,
Доњи Милановац

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Da Sinisa, ali sad imate internet po gradskim autobusima. :) Sta ko trazi to i dobije, samo niej svestan sta je trazio.
Zoran
Koliko znam, ovaj čovek godinama bije bitku za svoj rodni kraj. Kada bi progovorili i njegovi sunarodnici on bi prestao da bude Sizif.
Prodanovic Kokan
Ovaj tekst je napisao čovek koji je istinski zaljubljenik u svoje rodno mesto, čovek koji ne može mirno da posmatra propadanje grada, koji nosi u srcu... Mnogo je nas takvih, ali je jedan Sinisa koji te svoje osecaje ovako snažno pretoci u pisano... Svaka cast... Kapa dole.!
Profesor Ekoloskog inzinjerstva
Kao bivsi ucenik osnovne skole Vuk Karadjic u staron Donjem Milanovcu dozvolite mi da se obratim. Ekoloski rad u celoj Srbiji se svodi na sakupljanje kojekakvog otpada koje je po Srbiji zbog nekulture naroda razbacan svuda gde ko stigne. Srbija nema ekoloskih univerziteta kao ni strucnjaka. Ovi kvazi ekoloski ministri su uhlebljeni politicki kadrovi. Dotle polako ali sigurno Srbija sve vise i uspesnije tone u mulj, reka Pek, Topciderska reka eto i raj na zemlju Donji Milanovac. Tonemo sve vise.
Nikola
Postovani, na Bioloskom fakultetu u Beogradu od 1997. godine postoji smer Ekologija i zastita zivotne sredine. Kao prva generacija upisanih studenata zavrsio sam pomenuti fakultet i smer EZZS. Ima dosta strucnjaka iz ove oblasti, ali je zakonska i pravna regulativa neusaglasena. Problema je mnogo: ne zna se ko ima nadleznost nad vodama i vodotokovima u Srbiji, zanimanje ekolog zvanicno ne postoji (u NSZ ne postoji ni sifra pod kojom se podvodi ova profesija), nema akcionog ekoloskog plana, itd.
Sasa Trajkovic
У ери нове "зелене" агенде што је само еуфемизам за спречавање наводних "прљавих" технологија из Кине на западни Балкан иако наши политичари несхватају да прихватањем ове наводно "еколошке" инцијативе заправо Србија постаје колетерална штета сукоба великих нико у тој истој Србији невиди дивље депоније које ничу широм Србије ни еколошке катастрофе која као у случају Д. Милановца један крај са огромним туристичким потенцијалом жртвује због немара и неаужрности државе. Прикључујем се апелу...
Postovani Nikola
Spostovanjem Nikola Ekologija je veoma slozena nauka da bi mogla da se izucava kao podgrupa na bioloskom fakultetu. zako i tvrdim da u srbiji nema odgovorni univerzitet za proucavanje Ekologije. Ovo sto ste vi naveli je na nivou prosecne srednje skole cime se zamazuju oci kao eto imamo gde izucavamo Ekologiji jeee bravo. Nema tu ni E od ekologije. Njihove knjige nisu naucne nego srednjoskolske no bolje ista nego nista bez zelje za dalje objasnjenje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.