Субота, 24.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Пола века школства по мери слабовидих ђака

Прва осмолетка на Балкану основана за заштиту вида под називом „Драган Ковачевић” обележава 50 година постојања и рада
(Фотографије М. Симић-Миладиновић)

Прва скројена по мери деце с делимичним видом, а као таква јединствена на Балкану, осмолетка „Драган Ковачевић” обележава 50 година постојања и рада. У београдском језгру, Шафариковој улици с кућним бројем осам, овај храм знања симбол је прекретнице у школовању слабовидих ученика. Пре него што је школске 1970/71. године примила ђаке као новооснована кућа знања, ова школа спремала се да постане самостална више од деценију и по − од школске 1954/55. године, када су оформљена прва одељења за заштиту вида, на истој адреси, али под кровом редовне Основне школе „Радоје Домановић”.

И то захваљујући иницијативи и несебичном залагању зналаца офталмологије и тифлологије који су приметили да у заводима за слепу децу широм ондашње Југославије има малишана који Брајев тисак не читају додиром него остацима вида. Били су „присиљени да читају прстима као да су слепи, што је била лична трагедија ученика и родитеља који су то морали да гледају”, како је говорио Ђорђе Жутић, у то време директор Завода за слепу децу и омладину у Земуну.

За помоћ се обратио великану српске медицине, очном лекару проф. др Ивану Станковићу, по чијим је подацима у то време у нашој домовини било више од 25.000 деце „делимичног вида” за коју је погубно учење у уобичајеним школским условима и из књига неприлагођених остацима и поремећајима вида. Ова двојица стручњака међу најзаслужнијима су за отварање првих одељења за заштиту вида у срцу престонице у оквиру класичне осмолетке која се томе није баш обрадовала.

За слабовиде ђаке издвојила је мали кабинет на спрату, у њему седам клупа, један ормар и ниједно наставно средство. Први учитељи били су тифлолози Радмила и Ђорђе Жутић, иначе родитељи барда српског глумишта, Милоша Жутића. Од тада оно мало вида што је код ове деце било очувано више није било осуђено на страдање.

Наставни план и програм био је исти као и у редовној основној школи, само је начин извођења наставе био другачији да би се „што више знања и писмености постигло са што мање напрезања вида”, како је као пионир овог посла објашњавао Жутић. Градећи овдашњу педагошку праксу у раду са слабовидим ђацима, а по узору на такве школе у свету, он је указивао да оне јесу „скупље од других, али када је у питању вид деце, онда сва средства која се на то употребе не могу бити велика”. Тражио је да ђаци у Београду добију нарочито уређене учионице, с посебним клупама, великим зеленим таблама и малим таблама за сваког школарца, са светлом које се може подешавати према појединачним потребама ђака, повећала за увеличавање слова...

Тада и јавност у дневној штампи први пут чита о важности и дометима рада са слабовидом децом. Као незаборавни, у рукопису монографије која је поводом школског јубилеја у припреми, истичу се они први – „Ја могу да пишем! Ја могу да читам!” – раздрагани гласови малишана из чланка „Да им се спасе вид” са страница нашег листа из октобра 1955. године, док учитељ Жутић саветује ђаке речима: „Сине, немој да читаш без повећала, уморићеш очи.”

− Развојни пут ове јединствене школе није био лак. Визија основаца била је јасна, да створе образовање по мери деце оштећеног вида. Просечно је у одељењу било седам ученика, као што је и сада. Ђаци су на настави били пре подне. Мајке су их чекале у холу школе. Седеле су на ћилимима, штрикале и везле, док су деца на часовима, а затим их по подне водиле на вежбе у градску болницу. Почетком седамдесетих година прошлог века, када је слабовидих ученика било довољно за осам одељења од првог до осмог разреда, школа се осамосталила.

Понела је име Драгана Ковачевића, дечака курира и саборца партизана који се у току Другог светског рата није одвајао од свог стрица Саве Ковачевића, уз кога је и погинуо у бици на Сутјесци. Тридесетак година касније Вјера Ковачевић, Драганова сестра, даје прву донацију школи за опремање кабинета за ортоптику и плеоптику који је тадашњи Офталмолошки институт Клиничке болнице града Београда, као свој издвојени пункт, отворио у школи.

Сваке недеље систематске прегледе ученика ту је обављала проф. др Софија Бига. Био је то огроман корак напред у комплексној рехабилитацији слабовидих ученика и растерећење за родитеље и ђаке који више нису морали после наставе да иду у болницу на вежбе јер их у школи свакодневно држи дефектолог ортоптиста − прича Силвана Павловић, директорка ОШ „Драган Ковачевић”.

Данас у продуженом боравку ове куће знања ђаци остају до 17 дати, а од куће до школе многи путују организованим превозом који им је обезбедио град јер долазе из свих општина престонице. Више од деценије овде постоји и припремни предшколски програм за будуће ђаке оштећеног вида, који управо завршава 11 будућих првака. У овом тренутку „Драган Ковачевић” је друга кућа за више од 100 основаца од првог до осмог разреда.

Курир се вратио кући

Јубилеј ОШ „Драган Ковачевић” je обележен откривањем бисте овог дечака хероја на платоу испред осмолетке. Таква биста је пре 30 година украдена, а сада се враћа кући, како каже Силвана Павловић, директорка школе.

− Када су се створили услови за оснивање наше школе, ОШ „Радоје Домановић”, која је до тада била у Шафариковој улици, добила је нову зграду на Новом Београду, где се и данас налази. Испред ње је више биста пионира курира, међу којима сам давно случајно препознала нашег Драгана. По угледу на то спомен-обележје урађена је реплика која ће данас свечано бити откривена − открива директорка.

Драгоцена кућа знања


(ОШ „Драган Ковачевић”)

Осмолетка „Драган Ковачевић” првог директора добила је септембра 1972. године и била је то Станика Ковачевић, сада Дикић (на слици). Ту дужност је обављала до 1977. године, када постаје професор Дефектолошког факултета. До данас постигло се много научних новина за помоћ слабовидој деци, а када је 1975. године Београд добио Дефектолошки факултет (сада ФАСПЕР), мало је студената знало шта је то уопште, уверава ова професорка у пензији.

− Другачија је сада ситуација са специјалним школама због инклузије, за коју мислим да није најсрећније решење јер је сваки хендикеп за себе индивидуалан и тражи посебне и свеобухватне образовне и васпитне квалификације наставника. Слабовидост тражи посебну пажњу. Адекватну подршку ђаци не могу добити у неадекватно припремљеним условима. Треба чувати овакве школе, деци пружити услове за правилно образовање, васпитање и рехабилитацију − каже проф. др Станика Дикић, поносна што је на месту на коме је она некада радила као директор ове несвакидашње куће знања сада њена бивша студенткиња Силвана Павловић.

 

 

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Велики љубилеј и искрене честитке. Уместо да се као друштво бавимо суштинским проблемима нама се преко НВО намећу нека квази демократска питања родне равноправности или нонсенс звани "родно" осетљиви језик а следе и сличне феминистичке агенде професионалних феминисткиња из круга двојке, ПОСВЕТИМО се нашој деци јер они су наша будућност а посебно акцентујем децу са посебним потребама који су скрајнути на матргине друштва. Учинимо их видљивим и присутнијим у јавном животу.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.