Понедељак, 26.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кристијан Шмит у клинчу између Москве и Запада

За Америку је именовање високог представника „завршена ствар”, а за Русију намештење без „правне снаге”
Савет за спровођење мира у БиХ: руска страна тврди да се ПИК огрешио о правила (Фото ОХР)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Иако још трају превирања око легитимности именовања новог високог представника за БиХ, немачки медији објавили су да се Кристијан Шмит повлачи из Бундестага како би се од августа посветио новом послу у БиХ. Но, ситуација кад је реч о именовању наследника Валентина Инцка, који је поднео оставку, и даље је на непомирљивим позицијама. Именовање немачког дипломате западне земље сматрају завршеним послом, не обазирући се претерано на приговоре да Шмит у Савету за спровођење мира (ПИК) није добио сагласност Русије. Сем тога, и Република Српска одбија долазак новог шефа Канцеларије високог представника (ОХР) у БиХ, тврдећи да именовање није по правилима „Дејтона” ако за то није обезбеђена сагласност страна, међу којима је и РС, како то предвиђа Анекс десет Дејтонског споразума. Дилема да ли је у том послу могуће заобићи Савет безбедности УН највише је интригирала аналитичаре, али о томе се минулих дана чују различита тумачења, али су многи убеђени у то да ће, ако до именовања и дође, нови супервизор наступати с окруњеним легитимитетом.

Из амбасаде Русије у Сарајеву навели су да без изричитог консензуса у Савету безбедности УН ниједно „именовање” ПИК-а неће имати правну снагу. Из амбасаде су пре неки дан потврдили за сарајевске медије да ће инсистирати да се Савет безбедности УН изјасни о именовању новог високог представника у БиХ, упозоривши да ће од тога зависити продужетак мисије Еуфор у БиХ. Како су рекли, полазе од тога да одлука Управног одбора ПИК-а од 27. маја о именовању Шмита нема извршну снагу.

С друге стране, бивши високи представник Шварц Шилинг, такође Немац, изјавио је да је именовање Шмита за шефа ОХР-а важеће и без резолуције Савета безбедности, рекавши да ни приликом његовог именовања не позицију високог представника 2006. није била потребна резолуција УН. Шилинг за „Дојче веле” пише да је Шмит први високи представник који није именован једногласно у ПИК-у, али наводи како, с обзиром на то да до сада није постојала јасна процедура за именовање, Русија се не може позивати на процедуру која захтева одобрење Савета безбедности УН. Но, бивши високи представник Волфганг Петрич описао је избор Шмита као „погрешан потез” јер ће имати „смањен легитимитет”.

Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик испричао је недавно за београдске медије детаље разговора с америчким амбасадором у БиХ Ериком Нелсоном: „Сви бивши представници су прихваћени од стране Савета безбедности осим Шилинга, где је речено да је примљено к знању његово именовање и да се поздравља. Кад сам разговарао с америчким амбасадором (Ерик Нелсон), рекао сам му да је то за нас неприхватљиво, и да ћемо прихватити сваког легитимног изабраног представника. Он ми је рекао да је он за њих изабран. Ми његове одлуке, нећемо објављивати у нашем гласнику. Може да дође као туриста.”

Како би се ствари могле одвијати недавно је за „Политику” испричао и руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко, који је истакао да Русија није дала сагласност у ПИК-у за именовање новог супервизора за БиХ, те додао: „Не могу да кажем да ће се десити нешто ванредно – они ће сматрати да је високи представник постављен, Република Српска ће сматрати да је он нелегитиман и да не постоји и неће бити никакве сарадње с њим”, рекао је Боцан-Харченко.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Doći će on, takva je odluka sile. Niko drugi nego Nemac, jer očekuju zbog užasnih sećanja na Nemce, da će Srbi sagnuti glavu. Doći će da sprovede plan, sa poslušnicima iz dejton tvorevine. Pitam se jesu li svesni, da to što žele, za posledicu će imati stvaranje islamske države po islamskoj deklaraciji Alije Izetbegovića? To će im se odbiti o glavu. To im sada odgovara, ko za na koju godinu, možda se okome i na njih?
Леон Давидович
Зашто увек Европљанин мора бити високи представник? Зар то не би могаи бити и неко из других делова света?
Nostradamus
Odlicna tema za nase nacionaliste, koju treba koristiti stalno i tvrdoglavo biti protiv. Kada se desi da Smidt primeni bonska ovlastenja, onda slozno svi plakati i traziti od Rusa da nas zastite. A nasa braca ce po obicaju da propuste priliku da se isprse, sto ce nama dati sansu da izigravamo Kalimera. Ekonomija propada, dok se politicari igraju kao deca i gledaju kako ljudi odlaze u beli svet. Balkan je crna rupa zahvaljujuci nacionalizmu.
Славиша Гавриловић
Какве везе има именовање Шмита са национализмом. Ови што га натурају и који држе оружане снаге у БиХ признали су Републику БиХ 1992. године. Значи по њиховом тај ениттет је био способан 1992. године да буде независан, самосталан и суверен. Шта они онда раде 29 година у БиХ. Море, нека купе прње и они и они који нам са стране соле памет. Иш!
češnjak
Republika Srpska privlači četvrtinu direktnih stranih investicija u Bosnu i Hercegovinu. Njemačka je najveći strani investitor u Republiku Srpsku u prethodnoj godini.
Галилео Галилеи
Шмит је представник окупаторске силе,исте оне коју смо упознали 1914 ,1941 ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.