Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крај откупа хране на реч

Предлогом нових прописа купац и продавац пољопривредних производа мораће да потпишу уговор, што до сада није била обавеза
(Фото EPA-EFE/Tamas Soki)

Закон о регулисању тржишта пољопривредних производа, чије усвајање се ускоро очекује у парламенту, донеће значајне измене у пословању произвођача хране.

Влада је недавно усвојила предлог прописа усаглашених с оним у ЕУ. Према најавама из Министарства пољопривреде, закон би могао да почне да се примењује већ од наредне године. Када је реч о произвођачима и откупљивачима житарица, њих такође, као и остале, очекују нове обавезе.

Према речима Сунчице Савовић, директорке Удружења „Жита Србије”, у предлогу прописа постоје две основне ствари које су важне за овај сектор.

– Ресорно Министарство пољопривреде постало је искључиво надлежно за пољопривреду, чиме је повећана оперативност. Раније су одлуке морале да буду усаглашаване с министарствима трговине и финансија. Сматрамо да ће у том смислу бити побољшања – истакла је Савовићева и додала да ови прописи више регулишу тржиште млека и меса док је „тржиште ратарских производа и иначе било уређено”.

– Промена која је најзначајнија за овај део тржишта јесте да пољопривредни производи више неће моћи да буду откупљивани на реч. Приликом откупа од произвођача мораће да буду потписани уговори, што до сада није била обавеза – рекла је Савовићева.

Осим мера интервенције које ће држава моћи да спроводи уколико дође до поремећаја на тржишту хране, Министарство пољопривреде објавило је јуче и још неколико новина које се очекују.

Како се, између осталог, наводи, већина прописа који регулишу тржишне стандарде и квалитет пољопривредних производа, а који се тренутно примењују у Србији, није у потпуности усклађена с међународним прописима и стандардима, што отежава пласман наших производа на инострано тржиште.

– Усаглашавање домаћих прописа у овој области с међународним прописима и стандардима допринеће не само повећању извоза већ и регулисању ситуације на домаћем тржишту – изјавио је Бранислав Недимовић, министар пољопривреде.

Како је нагласио, вођење пољопривредне политике тражи одговарајућу обраду тржишних информација и њихову анализу. Систем тржишних информација пољопривреде Србије (СТИПС), као комплексан систем прикупљања информација о ценама пољопривредних производа и репроматеријала на националном нивоу, успешно је успостављен још 2004. године. Међутим, како каже, у домаћем законодавству не постоји свеобухватан пропис којим се утврђује и уређује начин функционисања СТИПС.

Овим законом биће прописано да учесници на тржишту имају обавезу да достављају информације, а методологија за прикупљање, обраду података и извештавање о ценама биће усклађена с европском методологијом, рекао је он.

Одговарајући на питање да ли се то односи и на кланичну индустрију, истиче да је, како би се успоставио систем праћења упоредивих тржишних цена трупова и живих животиња, потребно предвидети да се бележење цена односи на јасно дефинисану фазу стављања на тржиште.

– На пример, означавање трупова требало би спровести у тренутку разврставања у категорије, односно класе. Од обавезе класирања може се направити изузетак уколико обим клања у том објекту нема значајан утицај на тржиште, уколико је реч о сопственој производњи објекта за клање или код свињских трупова пореклом од аутохтоних раса. Дакле, овде говоримо о великим прерадним капацитетима – рекао је министар пољопривреде.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dusan1
Znači trgovac-piljar ako kupi robu na kvantašu mora da ima račun a ako sam direktno ode kod seljaka po robu onda je 'otkupljivač' pa treba da pravi i overava ugovor za gajbu paradajza ?
Живко(пиши ћирилицу)
Евидентно да онај ко је ово пласирао нема појма о закону о облигацијама(обавезама), јер када откупљивљач изда потврду о откупљеним пољ.производима(произвођачу), тада настаје уговорни однос.Још је у старој СФРЈ постојао уговор о кооперативном односу између произвођача(сељака) и откупљивача.Зато сматрам да ту нешто друго не ваља и да се жели прогурати нешто што ћемо тек видети....
Trangefrange
To kaze zakon da, ali sta je na terenu to je druga prica. Zito se i dalje daje uz nekakve potvrde, koje se ne mogu smatrati ugovorom i krajnje je vreme da se ovakvo stanje dovede u red.
D-ex
Ovo se zove zamazivanje očiju. Paritete treba država da utvrdi,pa kada raste cena imputa onda raste i cena tog poljoprivrednog proizvoda,bez obzira dali je u pitanju meso ili žitarice. Tako nas je onaj kvazi ministar Dušan Petrović "ubeđivao" da nam je bolje 1 din. po kg žitarica nego 12.000 po hektaru,računajući valjda da smo nepismeni,da bi onda hektar trebao da rodi 12 tona.
Petar Ruvarac
Da li to znači da će svaki od ugovora morati da se overi kod notara (papreno plaćanje usluga istih) ili recimo skraćenom procedurom online, npr. e-upravom
Боро
Добри ови Избори...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.