Послодавци од државе траже нову новчану помоћ или смањење пореза

Смањење пореза и доприноса или нова финансијска помоћ, барем за најугроженије привреднике и секторе пословања – два су захтева с којима ће до краја овог месеца пред државу изаћи Унија послодаваца Србије. Разлог за то је и даље отежано пословање привреде због пандемије.

Како истиче Срђан Дробњаковић, директор Уније послодаваца, новим мерама привредницима би се олакшало пословање и смањило укупно пореско оптерећење за пет до шест одсто јер ускоро крећу и преговори за минималну цену рада за 2022. годину.

– Свесни смо да буџет није неисцрпан и захвални смо и за досадашњу помоћ, али су услови пословања и даље тешки, а за јесен се најављује нови талас пандемије и у оваквим условима је тешко планирати. Раније је било речи и о томе да ће порез на пиће и храну да се смањи са 20 одсто на 10 процената, што би било веома значајно за угоститеље. Наиме, све земље у окружењу, Хрватска, Словенија и Аустрија, смањиле су тај порез на седам одсто. То не би превише оптеретило ни наш буџет – сматра Дробњаковић и подсећа да су привредници пре годину дана тражили смањење пореза и доприноса, али да држава није одговорила на тај захтев.

Да је селективна финансијска помоћ, и то само оним посебно угроженим делатностима, а коју је држава иначе раније пропустила да спроведе у дело, једина која може да дође у обзир, сматра економиста Саша Ђоговић.

– Може да се прича само о туризму, угоститељству и неким услужним делатностима јер једино путем селекције моћи ће да се дају већа средства угроженима, као и фирмама које су имале здраве темеље и раст пре ове кризе. Онима који су већ били у финансијским дубиозама и пре пандемије, без обзира на то што послују у угроженим делатностима, нова тура државне помоћи неће помоћи да се опораве. Зато је потребно да држава пре свега направи критеријум за дељење помоћи – напомиње Ђоговић.

Да ли су можда неопходне и додатне пореске олакшице да им се олакша пословање?

– Тиме могу да се баве локалне самоуправе, да их ослободе одређених парафискалних намета, на одређени временски период – додаје он.

Као велики проблем у целој причи Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку види чињеницу да држава већ две деценије одбија да уведе прогресивно опорезивање зарада.

– Сем тога имамо проблем и с парафискалним наметима јер их је превише. Зато би за државу било много боље да укине две трећине тих намета и уведе прогресивно опорезивање зарада. Можда би било добро да чак и за један до два одсто повећа ПДВ, као што су то урадиле многе државе око нас, али да сва остала оптерећења пословања укине. Тако би фирме могле да раде нормалније и имале би мање трошкове пословања – истиче Рајић и додаје да је помоћ државе појединим привредним гранама и даље потребна.

– Иако има помака у аутомобилској и металској индустрији, благи пораст производње приметан је и у текстилној, ипак, постоје гране где је раст испод нивоа из 2019. То само значи да ће целе ове године производна активност бити на нижем нивоу него пре пандемије, па ћемо тек у пролеће 2022. почети да се враћамо на предкризни ниво, под условом да се не погорша епидемијска ситуација – сматра Рајић.