Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Бајден се приближио руској „црвеној линији”

Украјина и Грузија могу бити примљене у НАТО, али нису постављени никакви временски оквири, што је наљутило Кијев, а Москву држи на опрезу
Бајден и Путин ће се састати у вили Гранж у Женеви (Фото Бета-АП)

НАТО је одлучио да подигне улог и америчком председнику Џозефу Бајдену усмери ветар у леђа уочи данашњег сусрета с Владимиром Путином доневши одлуку да Украјина и Грузија могу да постану чланице овог војног савеза. Ипак, датум и услови нису одређени.

Бајден је, међутим, рекао да Украјина још не испуњава критеријуме за чланство у НАТО-у, посебно напомињући потребу да се искорени корупција и испуне други услови. Амерички председник је нагласио да одлука не зависи само од њега и да Украјина мора да убеди и остале чланице. Ипак, Бајден је као потпредседник САД пратио питање Украјине и наставиће са слањем војне помоћи, што на крају значи да Украјина и не мора да буде у НАТО-у да би добијала подршку САД.

Путин није коментарисао ову одлуку савета НАТО-а, али је у интервјуу за Ен-Би-Си, који је објављен у понедељак, поводом проширења НАТО-а на исток рекао: „Изиграли сте нас за све паре”. Он је подсетио да је тадашњи председник Михаил Горбачов добио усмено обећање НАТО-а да у својој састав неће укључити државе бившег Варшавског пакта, и закључио да се ипак све мора „ставити на папир”.

Руски председник је прошле недеље оштро упозорио да би примање Украјине у НАТО био велики проблем за Русију, зато што би ракете испаљене са њене територије за мање од десет минута стигле до централне Русије. Тада је поставио питање које су „црвене линије” преко којих Русија не може да пређе. Уочи самита чланица НАТО-а генерални секретар Јенс Столтенберг је одговорио на његове речи поручивши да неће Русија одлучивати ко ће ући у НАТО а ко не.

Бајден је, међутим, повукао потез као у случају санкција против „Северног тока 2”. Потписао је санкције за руске бродове, али не и за руске менаџере и „Гаспром”, чиме је изашао у сусрет Немачкој и Русији. Ипак, Конгрес и Сенат могу усвојити одлуку да се санкције прошире и ставити је Бајдену на сто. Тако је и с овом одлуком о пријему Украјине у НАТО. Није лоше за Украјину да се још више потруди и испуни оне захтеве које Американци упорно понављају.

Такође, амерички председник није прешао руску „црвену линију”, иако јој се опасно приближио. Слање америчке војне помоћи се не обуставља, а увек има времена да се Кијеву за почетак да акциони план о придруживању. Очигледно је да је планирано да чланство Украјине не буде важна тема на самиту НАТО-а, а томе у прилог иде и чињеница да представник Украјине није ни позван.

Украјински председник Володимир Зеленски, наравно, није задовољан. Избори у Украјини одржавају се у септембру. Он је у последњих неколико месеци ургентно понављао да НАТО треба да прими Украјину како би обуздао Русију, чак је прошле недеље рекао да им треба једноставан одговор: „да” или „не”. Ни сада није добио јасан одговор, јер иако је одлука донета, није одређен временски оквир за наредне кораке у приближавању земље алијанси.

Иако је, судећи према првобитном саопштењу из његовог кабинета, у недавном телефонском разговору с Бајденом разговарао о добијању акционог плана за придруживање – то се на овом самиту није догодило. У Кијеву су незадовољни јер могу проћи године до уласка у савез. Шеф украјинске дипломатије Дмитриј Кулеба је касно у понедељак по објављивању ове вести из Брисела рекао да је његова земља спровела „довољно реформи” да би добила акциони план и да би то порицање било „цинично лицемерје”. Он сматра да треба искрено рећи да је главна препрека – неспремност да се таква порука пошаље Русији.

Амбасадори САД и Русије враћају се у Москву и Вашингтон

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјабков јуче је рекао да ће једна од одлука самита руског и америчког председника Владимира Путина и Џозефа Бајдена у Женеви бити повратак руског и америчког амбасадора у амбасаде у Вашингтону и Москви.

Коментари37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Нада Латиновић
Председник Зеленски, глумац по професији, рекла бих свесно гура Украјину у катастрофу, уверен да ће му САД и НАТО вратити Крим, који је руска територија одувек била и одлуком комунисте Украјинца Хрушчова дата Украјини. Нажалост, Украјина ће остати само талац за поткусуривање великих сила.
Aleksandar Adzic
A da li su nasi partneri iz USA i NATO razmatrali mogucnost da se (za promenu) Rusija priblizi NATO? Povratkom Ukrajine pod rusku krunu Rusija bi izasla na granicu sa Poljskom a posle trosatne bitke sa Gruzijom bi dosla na granicu sa Turskom. Ako NATO bas voli da bude blizu - neka im bude. Sta bi onda oni ucinili?
Рус
Америка ће се борити са Русијом до последњег Украјинца.
Solun
Ovde NATO izgleda kao VERMAHT. Samo što Rusiju vodi Rus a ne Gruzin.
Рђосав
- таi Грузин iе био бољи Рус од многих Руса. Као што iе Тито био бољи Србин од многих Срба.
slavko
Kada vidim kako se Britanci, Francuzi, Nemci, Poljaci, Ukrajinci, Španci, Holanđani i Grci bore protiv NATO možda vam i poverujem.
Леон Давидович
Свему томе допринела је издаја и рушење државе СССР. Грешке у историји тешко да се касније уопште могу исправити.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.