Четвртак, 05.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Планови за информатичку деценију Суботице

ИТ компаније удружиле су се у креирању заједничке стратегије како би Суботица постала нови информатички центар специфичног профила
(Фото: Н. Тумбас)

Суботица – До сада су рађене разне пројекције Суботице за наредну деценију, али први пут у тај посао упустили су се и информатичари. Мада ангажовани у области где влада велика и оштра конкуренција, у Суботици су уједињени и у заједнички кластер, а нови пројекат, проистекао из првих приватних контаката уобличен је у званичан назив „ИТ Суботица 2030” и окупио је неколико информатичких компанија.

Иницијатори су били Бранимир Гајић, један од оснивача компаније „Инфостуд”, и Џорџ Салфелт, оснивач компаније „Оксалити” (Auxality), с којом је из Шведске стигао у Суботицу.

У свету су информатички центри постали градови средње величине, који имају, попут Хајделберга у Немачкој или Левена у Белгији, испод 150.000 становника, или као Лунд у Шведској испод 100.000. То је и профил Суботице са 104.000 грађана. Осим тога, у Суботици и околини постоји око 50 средњих школа које имају неки информатички смер или одељење, а чланице ИТ кластера и учеснице овог пројекта су и Виша техничка школа струковних студија и Економски факултет, који као високошколске установе даље образују информатичаре.

Важно је и да овакви урбани информатички центри буду у радијусу од 100 километара од другог великог центра, а управо то је удаљеност до Новог Сада, а упола мање до суседног мађарског града Сегедина. Што се информатичких снага тиче, према ономе што су у име својих делатника представили Гајић и Салфелт, суботички ИТ кластер окупља 20 компанија, са укупно преко хиљаду запослених, око 500 висококвалитетних кадрова који зарађују преко хиљаду евра, а ту је и велики број фриленсера. Тренд у свету показује да стручњаци овог профила траже средине у којима имају боље услове за живот својих породица, удаљавају се од буке и ужурбаности великих градова, али им остају ипак довољно близу, остварујући непосреднији контакт с природом. Док инвестиције у информатичкој индустрији у ЕУ износе 800 евра по глави становника, код нас су десет пута мање. Дакле, постоји огроман простор за раст, а суботички информатичари их виде у изграђивању слике Суботице с препознатљивом информатичком експертизом, освајање онога што се назива „велика карта”, а то је рад с неком од великих компанија, развијање конгресног центра, уз обезбеђивање здравог животног окружења у атрактивном граду.

„Наш циљ је да у наредних 10 година Суботицу поставимо на мапу регионалних и националних ИТ центара, да направимо добру спрегу за младе, од образовања, пракси, рад и комплетног живота у Суботици. Наравно, да ће највећи ИТ центри бити у великим градовима, али и мали градови имају шансу да се позиционирају јер ИТ технологија омогућава да се квалитетни бизниси развијају, одржавају и у мањим местима. Експертиза мора да се развија у спрези с образовним институцијама”, каже Бранимир Гајић и додаје да Суботица може да има компететивне предности у областима као што су софтверско инжењерство, машинско учење и вештачка интелигенција.

Информатички послови могу да привуку велики број младих људи, за разлику од садашње ситуације када углавном одлазе на рад у иностранство, а један од оних који се кретао у супротном правцу управо је Џорџ Салфелт, који каже: „Нисмо случајно овде, био сам у Кини и Индији, где имате велики број радника у информатичком послу. Ми нисмо ту због таквог великог броја, ми смо ту да бисмо пронашли експерте, развијали их и остварили дугорочне планове. Многе велике компаније теже да своја одељења развоја, истраживања и експертизе сместе у хармонично и мирно окружење. То је оно што настојимо да изградимо овде у Суботици. Не претендујемо да се такмичимо с великим срединама, већ да будемо ниша која ће привући међународне компаније”, каже Салфелт.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.