Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови подстицају државе за туристички сектор

Субвенције за довођење страних гостију, али и за организоване групе домаћих туриста, требало би да помогну и туризму и агенцијама
Бања Ковиљача (Фото А. Васиљевић)

Нови подстицај туристичком сектору који доноси тек усвојена Уредба о субвенцијама за организовано довођење група гостију из земље и иностранства требало би да убрза опоравак туризма у Србији. Иако је, по мишљењу стручњака из ове области, уредба можда и мало закаснела, сваки је динар туризму после разорне кризе и више него добродошао.

У буџету за субвенције опредељено је пет милиона динара, а идеја је да се директним подстицајима помогне опоравак сектора који иначе има велики утицај на остале привредне гране. Према овој уредби, право на доделу субвенција имају туристичке агенције организатори туристичког путовања, регистроване у Србији, које имају лиценцу, и то по реализацији организованог довођења туристичких група домаћих или страних туриста (најмање 15 туриста). Према првим информацијама из туристичких агенција, овог пута су поједностављене процедуре за добијање субвенција за домаће госте, док се за странце услови нису мењали. Идеја на основу које су раније, пре кризе, издвајана средства за рецептивни туризам била је да се мотивишу страни гости да остају дуже јер су обично у Србији боравили две ноћи, а сада су се прилике промениле.

Страних гостију и даље нема јер су протоколи у земљама и даље неусаглашени, па је акценат више на организованом домаћем туризму, односно на организованим путовањима по земљи.

„Свака помоћ државе је добродошла и уколико процедуре буду поједностављене, верујем да ће та средства бити искориштена, међутим, ми морамо да радимо на томе да се развијају и организована путовања по Србији. Домаћи туристи једноставно агенције не користе за пун туристички производ у коме би имали обезбеђено све. Они, на пример, обично не мисле да је поребно ангажовати водича ако путују по Србији и најчешће се сами организују. Туристи не разумеју колика је разлика када вам дестинацију представи неко ко је за то специјализован. Врло мало је оних туриста који виде нешто ван програма или се сами организују за обилазак. Туризам је индустрија доживљаја и зато у целом свету постоје туристички производи”, каже Александар Сеничић, директор Јуте.

Он објашњава да мали број агенција организује таква путовања јер се углавном људи сами организују и преко агенција резервишу смештај и не рачунају да могу да добију пун производ. Ни хотели у Србији често агенције не препознају као партнере, него сами продају смештај. Додаје да је идеја државе да то заживи и да се туристичка услуга подигне на виши ниво.

Када је реч о странцима, за сада је и даље о томе тешко давати процене. Овог лета могу се очекивати гости из Израела, који углавном долазе у унапред организованим и договореним турама и тако је већ годинама. За сада спорадично има гостију из Русије и Кине, али је реч само о индивидуалним путовањима или мањим групама. Страног туризма какав смо познавали до почетка кризе и даље нема ни у најави. Једна од замерки на рачун државе јесте и то што се код нас и даље споро мењају протоколи за улазак страних држављана. И док с много земаља, махом туристичких, преговарамо о олакшавању процедура за наше грађане, и сами то не радимо. Тако, на пример, наши грађани у поједине земље могу да уђу с антигенским тестом, али по повратку у Србију морају да имају негативан ПЦР тест. Туристи који путују чартером у Турску, која је најлибералнија по питању протокола, не морају да имају тест за улазак, али им је неопходан за повратак у Србију.

Тако је и за чартере из Грчке или Египта. Питање је да ли можемо очекивати стране туристе уколико се услови за улазак у нашу земљу не доведу макар на ниво реципроцитета.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.