Четвртак, 29.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Право на тужбу

Анђелко Васиљевић

Сваки грађанин једне уређене демократске правне државе треба да има право на приступ суду ради остварења неких својих права за која сматра да су повређена. Да ли је неко право повређено или није, то, наравно, може да утврди само суд. Поставља се питање приоритета и начина остваривања права пред надлежним судовима у складу с ресурсима којима једна држава располаже у том погледу. Да ли су све тужбе у истом рангу и да ли се решавају по принципу временског редоследа предаје суду без обзира на садржину повређеног права? Да ли држава сме или може законом да утврди одређене критеријуме за груписање појединих права и њихово рангирање у погледу права на првенствени редослед заштите? Како објаснити масовне тужбе ради остварења минималне штете (и стављања целог правног система у погон) које су скоро истоврсног садржаја, а које су усмерене против банака? Може ли држава сервисирати све те тужбене захтеве полазећи од објективних могућности у људству и техници којима располаже судска власт?

Управо су те тужбе навеле државу да посегне за последњим изменама Закона о парничном поступку и другачијим начином решавања судских такса. У конкретном случају сукобила су се два права: право грађанина да тражи судску заштиту пред судом без претходног полагања судских такса, због неизвесности коначног исхода и плаћања истих на крају окончане парнице и обавезе државе да организује процесуирање свих приспелих тужби сходно редоследу приспећа у суд. Када држава није у објективној могућности да удовољи и праву грађанина на заштиту и својој обавези да организује суђења за све масовно поднете тужбе, управо онда и долази до оваквих сценарија.

Држава једноставно хоће да осујети покретање тзв. малих парница с великим судским трошковима па тражи полагање унапред судских такса за вођење спора. Како на најбољи начин разрешити ову енигму а да буду задовољни грађани, држава и банке које су мета ових судских поступака? За давање одговора и изналажење најоптималнијег решења мора се поћи од неких основних принципа и приоритета у односу грађанина, државе и рецимо банке. Први је принцип сразмерности између настале штете према грађанину и штете која по окончаном спору може настати за банку и државу. Решења морају бити таква да се у зависности од расположивих ресурса и значаја повређеног добра суђење мора организовати не само по критеријуму временског приспећа тужбе у суд, већ и по значају и вредности добара која су угрожена или повређена нечијим деликтним радњама.

Морају се законом устројити одређени критеријуми који би довели до одгушења судова, распоређивања парница и на друге месно надлежне судове и скраћивања доказних поступака у случајевима где су из самих прилога тужбе евидентне и јасне све чињенице на које треба само применити одговарајућу норму. Не може приоритет у пресуђењу имати тужба због погрешно обрачунате накнаде или камате за кредит од банке у износу од три хиљаде динара и тужба којом се тражи повраћај одузетих непокретности (куће, локала), где је вредност спора знатно већа, а објекат заштите изискује хитно решавање.

Други критеријум треба предвидети алтернативно за право на подношење тужбе: Онај тужилац који одмах положи судску таксу добија првенство у временском редоследу решавања по тужби, па би се заправо устројиле две групе предмета по временском редоследу предаје: једни с плаћеном судском таксом и други без плаћене судске таксе. Логично је да би ови други предмети требало да сачекају решавање по предметима из прве групе. Тиме би се избегле ситуације да се по садашњем нацрту тужба сматра повученом ако нису плаћене судске таксе. Такво решење не искључује право на заштиту права, али се због масовности и евентуалне немогућности поступања по свим тужбама ствара уређени и једнак начин остваривања права за све сходно могућностима судске власти.

Зато ће они тужиоци чија су права много већег значаја и вредности, а који су сигурни у извесност крајњег исхода парнице, на сваки начин изнаћи средства за судску таксу, а они чија су права минимално повређена ипак ће морати да сачекају поступање по њиховој тужби, јер је мотив за полагање судских такса знатно мањи.

Симо С. Стокић,

дипл. правник

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jordan
Izmeniti propise koji štite fizička lica koja sklapaju ugovore, prave enormne troškove državi ali posluju kao DDO preduzeća i niko im ne može naplatiti dugove iako gube sporove pred sudovima. Otuđili su svoju imovinu u korist najbližih i izvršitelji im ne mogu ništa. Za početak objaviti enormne dugove tih lica za utrošenu el. energiju.
Pont
Činjenica je da tendencija od 2009. godine bila da se sudstvo omalovaži i umanji, da su sudovima, baš u Beogradu, date nepodesne zgrade na Tošinom bunaru, i da je smanjen broj opštinskih sudova u Beogradu. Naspram tog imamo slučaj da inspekcije više ne funkcionišu i da građane mogu zaštiti samo sudovi. I sad neko kaže sudovi su prenatrpani - sudovi su prenatrpani jer nisu pravilno organizovani, a zato što ne valja Zakon parničnom postupku.
Беба Николић
Чл.21 Устава прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки, а 36 - да се јемчи једнака заштита права пред судовима...итд. Чл. 2 Закона о парничном поступку прописује да странке имају право на закониту, једнаку и правичну заштиту својих права. Случај са бројним малим споровима, а великим трошковима, показао је да треба много радити на побољшању правног система и закона, али не да се странке деле. Странке су у суду већ подељене - на оне за које важи закон, и оне за које не важи....
Киза
Већина предлога у оптицају или не нуди решење или пренебегава основе правног система (једнакост пред судовима и законом), као код аутора. Најједноставније, најефикасније и најочигледније решење сви заобилазе. Из тога се извлачи само један могући закључак: циљ законодавца није заштита "малих" потраживања грађана и растерећење судова, већ подршка банкама (и осталима) у незаконитим наплатама. А које је решење? ПРВО, колективна тужба и ДРУГО једна правно обавезујућа пресуда за све исте случајеве!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.