Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КАДРИРАЊЕ

Трајање без аргумената

Да ли су икада ТВ аутори помислили да је време за промену? Да не могу у средовечним зрелим годинама бити они исти са почетка када су имали 20... Ваљда су нешто научили у међувремену, ваљда су напредовали, сазрели, помало продужили хаљине, смањили деколтее... Или са годинама сукње постају краће, деколтеи дубљи, а памет краћа?
Unsplash

Да ли смо се уморили од телевизије? Или она од нас? Или су се аутори заморили од себе и свог радног места? Не чуди и није неуобичајено, људски је! Ако се поштански службеник замори од лупања печата, ако се касирка у „Максију” умори од враћања кусура, нотар од оверавања уговора, поштар од разношења писама, зашто не би и они који раде пред камерама?

Имају ли, заправо, право на то? Јавни посленици пред будним оком нације, они у које смо загледани и у којима тражимо спас, а често и одговоре на многа питања? Бег од самоће и утеху... Терапију... Сазнања... Као што се поставља питање – имају ли и лекари право на умор, просветни радници такође? Сме ли лекару да се од умора поткраде грешка, па да пацијенту препише погрешну терапију, а наставник испрати децу из школе у нови живот без знања таблице множења и употребе великог слова? Сме ли исто тако да се радник на телевизији замори, па да гледаоцу пласира површан садржај и лоше поруке? Да нам препише терапију која може бити опаснија и од бенседина? Терапију која нас може анестезирати, учинити амебама, аутистичнима, без права гласа, без осећаја побуне, бунта, без оног лепог осећаја да смо после одгледаног паметнији, искуснији, са неким новим погледом на свет. Да ли смо то постали демократичнији, отворенији, слободнијег духа или смо само отупели, заморени, попут свих, летаргични, баш као и наша телевизија, и без осећаја одговорности, али и стида? Па пуштамо да нас носи, да нас уљуљкава, да нас лаже и маже... Прича бајке... Нуди једини модел понашања, а то је незаинтересованост. И правило – нико, нико, као ја!

А када све то ступи на сцену малог екрана (који је у међувремену постао све већи, а све празнији), сцене из „Рата светова” постају више него стварне. Као што рече глумица Леа Дракер – незаустављиво хрлимо ка смаку света...

Да ли су последице свих ових замора погубне по нас? Замор медицинских и просветних радника, замор ТВ радника? Ја верујем да јесу. Једни нам могу озбиљно довести живот у опасност, али и ови други такође. Опасност по ментално здравље. Здравље свих нас и наших будућих генерација, оних који стасавају, и који тек треба да науче које су праве вредности, шта је живот, које се особине цене и шта је за осуду. Гледајући наш ТВ програм стиче се утисак да је насиље сасвим океј, да је лаж такође сасвим океј, да су преваре и малверзације једини пут до успеха, да је спољашња лепота, она вештачка, једино важна, да образовање није на цени... Да је вулгарност једини могући вид комуникације, да је свађа заменила хармонију, бука мир, а да су блесављена, кикотања, цупкања као у кафани постали једино прихватљиви.

Ушушкано у свом самозадовољству, рутини и телевизијској колотечини, изгубило се ТВ ауторство, лични печат, оно због чега с нестрпљењем чекамо одређени термин и дан у недељи... Једном осмишљена формула као да увек важи... Аутори заборављају да све се мења... Да морају и они... Да не може увек исто, на исти калуп... Па и сами пожелимо да обновимо гардеробу, шминку, кухињу... Зар се и аутори не ужеле неке промене, нових идеја, рубрика? И да ли увек пред камерама морају да се понашају као са пријатељима у кафани. Постоји ли кодекс понашања када је лампица укључена или су се и ту границе избрисале? Нема више разлике између јавног и приватног, кафане и студија. Да ли то онда значи да свако може да заузме телевизијски простор? Да ли он заиста тако мало вреди? И да ли су икада ТВ аутори помислили да је време за промену? Да не могу у средовечним зрелим годинама бити они исти са почетка када су имали 20... Ваљда су нешто научили у међувремену, ваљда су напредовали, сазрели, помало продужили хаљине, смањили деколтее... Или са годинама сукње постају краће, деколтеи дубљи, а памет краћа?

Коме је занимљиво церекање, певушење, климатање испред камера, из емисије у емисију? Не знамо да ли гледамо репризу или премијеру? Поготово овакво држање не приличи онима који су на почетку својих каријера имали велике планове и амбиције, који су учили од великих и много обећавали. Било би лепо да се врате том путу и својим првобитним уверењима. Јер, доследност, посвећеност, скромност, немају цену! Трајање је важно, али не било какво, већ оно с аргументима.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Телевизија као да у стопу прати судбину "кока коле". Пре тридесет година обе су биле реске, искричаве и освежавајуће. Данас су отужно слатке и изветреле.
Vise od deset godina nemam tv
Pre vise od deset godina sam se resio tv aparata i kablovske. Filmofil sam a na tv nema kvalitetnog filmskog sadrzaja, pa filmove nalazim na internetu. Sport ne pratim, a vesti procitam sa par novinskih sajtova. Sve to mogu da gledam u miru, kad meni odgovara bez histericnih tv reklama. Svima preporucujem da se rese tv-a. Dobice vise vremena za nesto stvarno korisno.
Иван Грозни
Гледање телевизије је најчешће губљење времена. Много занимљивији ствари може се наћи на Ју Тјубу.
Tanja
Svaka cast za tekst!
Radomir
TV program ne vredi ni koliko električna energija koju troši.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.