Четвртак, 09.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Четворка у трци за председника Ирана

Највеће шансе дају се кандидату конзервативаца, али власт брине ниска излазност бирача фрустрираних вишегодишњим економским недаћама
Присталица са сликом кандидата Ебрахима Раисија (EPA-EFE/Abedin Taherkenareh)

Данашњи избори за новог председника Исламске Републике, преко које се годинама преламају интереси великих сила, као да више занимају свет него 59 милиона иранских бирача, који, остављени да се боре против економских недаћа и пандемије, губе политички ентузијазам.

Избори су много више од надметања конзервативаца и реформиста, јер се тичу стратешке реоријентације естаблишмента, а влада коју ће нови председник предводити биће одраз жеље да се изађе из периода политичких неизвесности, који је отворен победом реформисте Мохамеда Хатамија 1997.

У склопу најављених структурних реформи, од новог председника се очекује већа ефикасност и прихватање социополитичког портфолија креираног да обезбеди одрживи национални консензус око кључних питања, попут социјалне правде, и услове партиципације у политичком животу.

За трку се пријавило више од 600 кандидата, који су представљали два политичка блока чије су визије различите али функционишу не доводећи у питање јединствен систем споја теократије и републике. Само седморица су добила одобрење Савета чувара револуције: петорица конзервативаца и двојица реформиста, али тројица су се у међувремену повукла.

У трци за наследника председника Хасана Роханија, који после два четворогодишња мандата нема право да учествује на изборима, највеће шансе се дају Ебрахиму Раисију, шефу иранског судства, који би уз отворену подршку врховног вође ајатолаха Али Хамнеија и конзервативних кругова имао мање противника око унутрашње и спољне политике, посебно са САД и земљама Залива.

Раиси, шиитски свештеник који је 2017. био противкандидат Роханију, близак је утицајној Исламској револуционарној гарди (ИРГ), иако није члан те паравојне елитне снаге која контролише многе токове власти и новца.

Остала тројица су Мохсен Резаи, секретар Савета за одређивање интереса поретка и бивши главнокомандијући ИРГ, потпредседник парламента Амир-Хосеин Газидадех Хашеми и Абдолнасер Хемати, бивши гувернер централне банке, који је у успону.

Двојица конзервативних кандидата су се повукла како би Раиси добио најмање десет милиона гласова и тиме појачао сопствени кредибилитет, а исто је без објашњења учинио и један кандидат са центра.

Савет, који чини 12 именованих правника, дисквалификовао је главног кандидата реформиста, потпредседника Ешака Џахангирија, бившег председника парламента Али Лариџанија и бившег председника Махмуда Ахмадинежада. Кандидат мора да има између 40 и 75 година старости и да буде муслиман шиит. Тријажу није прошла ниједна од 40 жена које су се пријавиле.

Иранци, посебно млади, већ годинама очекују промене, док власт најављује реформе сложеног политичког система земље који има више центара моћи и далеко је од монолита како себе представља и како га Запад доживљава, па и строго контролисани избори могу да донесу изненађења.

Иако је ајатолах Хамнеи кандидатима поручио да уведу више младих људи у нову администрацију и да се не баве питањима спољне политике, Хемати је значајну пажњу изазвао изјавом да би – уколико буде изабран – био спреман да се састане с америчким председником Џозефом Бајденом у време док Техеран и Вашингтон у Бечу посредно преговарају о активирању нуклеарног споразума који је администрација Доналда Трампа једнострано напустила 2018.

Укидање санкција, као и борба против ковида 19, који је учинио да Иран има највећу смртност на Блиском истоку, мораће да буду приоритет новог председника, који има ограничена уставна овлашћења, јер све кључне одлуке домаће и спољне политике доноси врховни вођа.

Иако традиционално склон „принципијелистима”, како је познато тврдо конзервативно теолошко крило, ајатолах Хамнеи ће очекивано подржавати „нуклеарну дипломатију”, као што је то чинио и с председником Роханијем.

Бираче ипак највише занима стање привреде, која је озбиљно уздрмана откако су САД Ирану завеле низ санкција које погађају нафтну индустрију и банкарски систем. Економија је прошле године пала за пет процената, а раст није забележен још од 2017.

Незадовољни учинком досадашњег председника и његове владе, бирачи нису посебно заинтересовани за гласање, упркос кампањи мобилизацијом. Предвиђања говоре о излазности између 27 и 40 процената, што би био историјски минимум Исламске Републике после парламентарних избора 2020, кад је на биралишта изашло тек 42 одсто бирача. На председничке изборе 2017. изашло је 70 одсто бирача.

Ајатолах Хамнеи позвао је у среду бираче да изађу на изборе рекавши да би манифестација снаге могла да смањи стране притиске на Исламску Републику.

Иако је током најдужег времена Роханијева два мандата Иран био под санкцијама, конзервативци избегавају да помену ту чињеницу и сву кривицу за инфлацију од 39 одсто, незапосленост већу од 11 процената и економску некомпетентност сваљују на његову администрацију.

Без плана и програма, представљали су као да влада има апсолутну власт пренебрегавајући да је у рукама врховног вође. Само један кандидат је говорио о демографским проблемима земље, због којих јој прети опасност да за три деценије постане једна од најстаријих нација света.

Апатични бирачи нису били импресионирани, а огроман проценат и није пратио дебате које су биле „досадне као фудбалска утакмица без голова”, написао је неко на „Твитеру”. То је лош знак за земљу којој је „трансформација неопходна”, како је изјавио врховни вођа.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Još u vreme rata sa Irakom mladi su prema IRG(SEPAH)imali rezervu,možda zbog njihovih AK pušaka,i zbog strahovlade nazivali ih svakako.Sepah tada i sada se nemože uporediti pa kada bi tajnost izbora bila moguća i sloboda kandidovanja bez selekcije IRG.a Narod bi izašao na izbore i pre glasao za jednog Ahmadinedžada nego za bilo koga drugog...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.