Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прва дама у историји на челу Лувра

Иако на дужност ступа у септембру, Лоранс де Кар већ је предала Јелисејској палати пројекат са својим идејама и одлучно најавила да неће дозволити позајмљивање „Мона Лизе” Лоранс де Кар (прва слева) у друштву председника Француске Емануела Макрона
Лоранс де Кар (EPA/Charles Platiau)

Вест да је Лоранс де Кар прва дама у историји која ће преузети руковођење Лувром од 1. септембра ове године врло брзо обишла је свет културе прошлог месеца, a пренели су је водећи француски и светски медији, као и наш лист. Ова умешна и предузетна жена, коју је на то место именовао француски председник Емануел Макрон, добро је позната у јавности земље чијим ће најеминентнијим музејом управљати. Знају је по добру и музеалци широм света па заслужује да се о њеној биографији каже реч више.

Нова директорка Лувра, основаног давне 1793, тренутно се налази на челу париских драгуља – музеја Орсеј и музеја Оранжерије – и вероватно је чињеница да је под њеном диригентском палицом посета њима расла до мере да је кроз Орсеј током 2019. прошло око четири милиона посетилаца допринела томе да јој буде поверена једна од најпопуларнијих и највећих уметничких кућа на свету. Иако још формално није преузела дужност од Жан-Лука Мартинеза (осам година био је на месту директора и био је такође заинтересован за нов мандат па „битка” није била нимало наивна), већ је у Јелисејској палати предала пројекат у којем је изнела идеје како да осавремени функционисање Лувра.

Први потез, како су пренеле агенције, биће стварање деветог одељења посвећеног Византији и хришћанима са Истока и нико не сумња да ће то бити права одлука. Како је открила, након што је рекла да никад неће заборавити пресрећан моменат кад јој је јављено за именовање, план јој је, између осталог, да продужи трајање радног времена Лувра, који тренутно затвара своја врата сваког дана у 17.30, а све у циљу привлачења млађе публике, као и да негује дијалог између уметности далеке прошлости и савременог света.

„Лувр може бити потпуно савремен, може да се отвори свету данашњице причајући нам о прошлости, да да релевантност актуелним разматрањима кроз бриљантну историју. Потребно нам је само мало времена, перспективе, излазимо из дестабилишуће кризе, сви живимо у узбудљивим али и компликованим временима... Сви смо помало изгубили усмерење”, преноси „Гардијан” њене речи.

Лоранс де Кар (прва слева) у друштву председника Француске Емануела Макрона (EPA/Charles Platiau)

Оно што се, како истиче француска штампа, Макрону посебно допало јесте и њена визија Лувра у моделу националног дискурса, блиско увезаним са поменутим савременим темама.

Позната по томе што увек наглашава друштвену улогу коју музеји имају, Де Карова је специјалиста за сликарство 19. и раног 20. века, а потиче из познате француске аристократске списатељске породице. Њено постављење стога се наслања на праксу која је постојала дуго уназад пре именовања Мартинеза, а по којој су они који су били челници Лувра обично били историчари уметности сличног аристократског порекла, истиче „Арт њузпејпер”.

Забележено је да је каријеру започела као кустос у Орсеју 1994, да би потом 2007. преузела руководство Агенцијом француских музеја, владиним телом одговорним за развој Лувра Абу Даби и то јој је било задужење до 2014, када је постала директор Оранжерије, а Орсеја 2017.

И управо се једна од изложби у Орсеју, организована за њеног мандата, још посебно памти – поставка посвећена представама црнопутих жена у западном сликарству 19. века, а нису без реакција прошле и вредне аквизиције, међу којима су и дела Гогена и Манеа.

Велик је подржавалац реституције уметничких дела која су током Другог светског рата похарали нацисти. Имајући у виду тај њен ангажман, логично је да је имала кључну улогу у повратку слике Густава Климта „Руже испод дрвећа” оригиналним власницима, од којих је одузета 1838. у Бечу. Француска је тада по први пут вратила уметничко дело, купљено државним новцем, наследницима жртава нацизма.

А упитана и да ли ће и када дозволити позајмицу чувене „Мона Лизе”, била је одлучна:

„Не, то дело је веома крхко. Такође, радост посете највећим светским музејима огледа се и у томе што се у њима могу видети нека дела која није могуће видети нигде осим ту.”

Није безначајно, напослетку, напоменути и то да су, према подацима француског министарства културе, на челу националних музеја у тој земљи у 67 посто случајева жене.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

kod nas je to odavno
Kod nas su odavno direktorke muzeja i institucija kulture uvedene, nismo čekali da Evropa padne u rodo-jednakosti trans.
anaig
"дестабилишуће" krize.
Zoran
Zapad po mnogo cemu kaska za nama. Posto mi stojimo prilicno lose na skali pametnog, plasim se da ni zapad nece dugo ako nas prati u tome.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.