Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наставници на обуци за дежурство за завршни испит

Тест за дежурне до јуче је положило 11.800 запослених у школама (фото А. Васиљевић)

Ове недеље у сусрет завршном испиту који ће осмаци полагати идуће седмице, хиљаде просветних радника решавају тестове којима се контролише да ли су спремни да се лате дежурства и супервизије на малој матури. Мада судећи по питањима и понуђеним одговорима у тим тестовима, сва је прилика, више се проверава да ли су наставници намерени да се лате задужења на предстојећој тродневној провери ђачког знања уопште прочитали шта им је посао. Од дежурних се очекује да знају које време најкасније треба да буду у школи на крај испита. Или, на пример, шта треба да ураде уколико директор осмолетке, као председник школске комисије, дође у испитну салу, седне и посматра како ђаци решавају задатке. На то питање на тесту који решавају ових дана тражи се да обележе исправан одговор, а међу понуђенима су: да ће директора замолити да напусти просторију; да неће урадити ништа јер председник школске комисије има право да борави у испитној сали и да ће замолити директора да изађе из учионице, а након тога ће написати извештај окружној комисији о том инциденту. Ту је и питање како дежурни наставник треба да поступи уколико осмак на испит касни 20 минута, а могућности од којих је само једна исправна су: да ђака прво пошаље код директора; да ученику дозволи да уђе у испитну салу, да му тест и на крају још 10 додатних минута за рад; да га пошаље кући.

За просветне раднике који су пажљиво и са разумевањем прочитали упутства и одгледали видео-снимке које су добили у оквиру обуке за дежурање или супервизију на малој матури оваква су питања понижавајућа, баш као и то што се од њих тражи да ове тестове уопште решавају. Исто тврде и они којима је требало десет и више покушаја да ову кратку завршну онлајн проверу прођу без грешке.

Тест за дежурне наставнике до јуче је положило 11.800 запослених у школама, а просечан број покушаја да задатке реше беспрекорно био је готово невероватних 11,8. Дакле, тест у коме се проверава елементарно знање правила и задужења тек из 12. покушаја решио је просечан наставник који је и сад званично спреман да дежура на завршном испиту. Шта би било да су задаци на тесту нешто сложенији?

У среду и јуче број покушаја да се успешно реши тест за дежурне наставнике спао је на 5,8. Другачији тест за супервизоре и председнике школских комисија исправно је урадило око 3.000 људи, а и у том случају већина није тачно решила задатке из првог покушаја. Наведени подаци су из евиденције Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), који обуку и реализује.

– Обуке су најједноставније могуће. Прочитају се писани и одгледају видео-материјали у којима је предочено како треба радити. На крају је крајње једноставан тест јер су и процедуре једноставне и прецизне. А све се то ради да би се предупредиле грешке у процедури које се у пракси, упркос јасним упутствима, константно дешавају – указују у ЗУОВ-у, уверени да је број неуспелих покушаја да тест ваљано ураде смањен кад су наставници увидели да је ипак потребно да пре него што приступе решавању задатака прочитају шта су обавезе, задужења и одговорности које су им предочене у упутствима.

Другачије се снашао добар део школских радника који негодују јер се „прави фама око дежурства као да никад нису дежурали на завршном испиту”. Да се не би замајавали пажљивим ишчитавањем процедура, лакше им је било да приступе тестирању, офрље ураде питања, небитно како, а онда предају такав рад и добију решења у којима се наводе тачни одговори. Затим то препишу, али и питања и тачне одговоре јер су схватили да се у следећем покушају мења и распоред питања и редослед понуђених одговора, а задатке ураде како ваља. Они мало савеснији, док су решавали питања, тачне одговоре тражили су у упутствима истовремено отвореним на екрану рачунара. У суштини, у оба случаја на крајње лаком испиту просветни радници преписивали су и тиме се хвалили на друштвеним мрежама, саветујући колеге да исто ураде.

Било је и оних који су се запитали да ли ће, уколико не положе тест, бити ослобођени дежурства, али и виспренијих, који су на такву недоумицу, мало у шали, можда више у збиљи, закључивали да ко овај тест не реши треба да буде ослобођен рада у просвети. Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја за наш лист прецизирају да су у сарадњи са ЗУОВ-ом предвидели обуке за дежурне наставнике, супервизоре, прегледаче, као и председнике школских комисија у оквиру којих ће сви они добити бодове од стручног усавршавања. А да би добили уверење о стручном усавршавању, неопходно је да положе и тест на крају обуке, појашњавају надлежни.

– Као супервизор три дана завршног испита, мораћу да отпутујем можда 20 километара нпр. у неку школу где будем распоређена и будући да ни тај мој одлазак, ни евентуално прековремено задржавање, систем нема да плати. Измислили су ово стручно усавршавање. Да оно не би било празно, смислили су да оно што сам научио из датих материјала тестирају. У суштини, питања су врло глупава. Па и понуђени одговори, нпр. „да окренемо председника школске комисије или начелника школске”. А како да га окренем, улево или удесно? Више од тога спорно је и не разумем како од мене може да се очекује да нешто урадим, а да ми основно средство, којим то треба да радим, нису обезбедили. Ту мислим на обавезу да снимим отварање кеса са испитним материјалом и да видео-клип проследим у оквиру извештаја надлежнима. А шта ако немам телефон с камером? Ове обуке и тестирање заиста јесу ситница, али колико је у последњих десет година разних ситница набачено на наша леђа? Толико да због још једне ситнице незадовољство које тиња може да прокључа – дочарава Милан Јевтић, професор историје у Средњој стручној школи у Крагујевцу, не кријући да је тест за супервизоре прошао из трећег покушаја.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

милош
Генерално,у школи постоје правила.Али онај који би се строго тога придржавао остао би без посла.Исто је и код прегледања тестова.Једно је оно што пише у упутству,а друго у стварности.Правило које важи у Србији је- све може и све не може.
Бруно Стефановић
Питања из теста немају везе са детаљним читањем упутстава, јер у упутсвима не пише јасно да ли председник комисије има право да седи и посматра прегледање, нити где треба упутити ученика који касни, нити на који начин упозорити ученике у којој ситуацији.
Sasa Trajkovic
У овој транзицији из ничег у ништа систематски су деградиране све институције друштва, агресивном кампањом промењена је парадигма једног друштва старо друштво а "нове" вредности. Али у том суноврату највећу цену платили су просветни радници изгубили су у некаквој реформи која траје још мало па две деценије статус, морал и професионалну етику и на себи својствен начин из школских клупа до својих професорских катедри вратили су се попут понављача у исте оне клупе одакле су и кренули да опет науче

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.