Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ковид 19 код трећине Срба изазвао стрес и унутрашњи немир

Чак 51 одсто људи у нашој земљи у току пандемије највише је бринуо због недостатка контаката с блиским људима, а страх од инфекције потврдило је 39 одсто испитаника у нашој земљи
Илустрација Хемофарм

Више нема сумње, бар кад је реч о истраживањима у Европи да постоји јасан утицај пандемије ковида 19 на ментално стање људи: једна од четири особе осећа се неспокојно, још више их пати од анксиозности, док 15 одсто испитаника има проблема са спавањем. Код грађана Србије је синдром сагоревања најизраженији – показују резултати новог међународног истраживања „Штада групе”, у оквиру које послује и „Хемофарм”, о томе како су се Европљани носили с пандемијом ковида 19 и у којој мери су се њихови животи променили током претходног периода.

У оквиру овог истраживања испитивано је шта људи у 15 европских земаља, међу којима је и Србија, мисле о утицају актуелне пандемије на физичко и ментално здравље, на њихове здравствене и хигијенске навике, колико је поверење у здравствене раднике, али у и такозване инфлуенсере у овој области. Коришћење лекова и препарата који се продају без рецепта, употреба медицинског канабиса у лечењу, познавање болести и коришћење дигиталних апликација у оздрављењу, такође су биле теме испитивања које је Институт за тржишна истраживања „Кантар” за потребе „Штаде” спровео у марту и априлу на више од 30.000 испитаника на подручју Аустрије, Белгије, Чешке, Немачке, Француске, Италије, Холандије, Пољске, Португалије, Русије, Србије, Шпаније, Швајцарске, Украјине и Велике Британије.

Затварања и друга ограничења током пандемије имала су значајан утицај на Европљане: скоро сваки трећи становник (29 одсто) патио је од повишеног нивоа анксиозности, а сваки четврти има проблема са стресом и унутрашњим немиром. Још 15 посто Европљана пријавило је поремећаје спавања. Ови симптоми чешће су погађали младе него становнике Европе старије од 35 година. Кад је реч о утицају пандемије на ментално здравље грађана у Србији, трећина испитаника (31 одсто) признаје да је она код њих изазвала стрес који је водио унутрашњем немиру, док је у исто време готово идентичан обим испитаника (29 одсто) рекао да не осећа утицај пандемије на ментално здравље.

Могућност да се добије ковид 19 није главни разлог за бригу: већину Европљана више је погодио недостатак личног контакта с породицом и пријатељима (52 одсто). Страх од инфекције је на другом месту са 42 одсто, а скоро трећина брине о финансијским и пословним последицама пандемије. Слично се осећају и грађани Србије: 51 одсто њих највише је бринуо недостатак контаката с блиским људима, а страх од инфекције потврдило је 39 одсто испитаника у нашој земљи. Бојазан кад је реч о финансијама и пословној будућности потврдило је, такође, 39 одсто испитаних грађана у Србији.

Купујемо здравију и скупљу храну

Када је реч о превенцији и здравом начину живота, већина Европљана (70 одсто) спремна је да више улаже у сопствено здравље. Око 45 одсто испитаника сада се храни здравије и разноврсније, а такође су вољни да и за то плате. Отприлике трећина Европљана је недавно уврстила неки вид физичке вежбе у своје слободне активности. У Србији више од половине испитаника (54 одсто) потврдило је да је током претходног периода куповало здравију и квалитетнију храну, а скоро трећина (углавном млађе популације) посветила се спорту.

Чак 45 посто испитаника изјавило је да ће и даље редовно прати руке, сваки трећи планира да се држи препоручене минималне удаљености од других, а сваки пети чак жели да и даље носи маску за лице у јавности.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Дивно! Значи да има дупло више оних који нису изгубили православну духовност!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.