Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БЕЛЕШКЕ С ПУТА: РУСКЕ СВЕТИЊЕ

Седам хиљада километара пута духовне радости

Током посете највећим православним манастирима и црквама у Москви и Санкт Петербургу, Кијеву и Минску, небројано пута од домаћина смо чули реченицу: „Браћо Срби, ми смо уз вас”
Храм Василија Блаженог, Црвени трг (Фотографије Pixabay/Н. Јанковић)

Знамо да је Русија територијално велика, али када за двадесетак дана овом земљом пређете 7.000 километара, онда схватите да је она нестварно моћна и лепа и да сте тек на почетку пута.

Нас стотинак, у два аутобуса, кренули смо на духовно путешествије углавном по руским, али и по украјинским и белоруским светињама. Посетили смо Москву и Санкт Петербург, Кијев и Минск, као и највеће православне манастире на свету: Почајев, Дивјејевски манастир, Сергијев Посад и манастир Свете Јелисавете Фјодоровне. Свуда су нас дочекивали с топлином и предусретљивошћу, а када смо због умора и слабе пажње понекад на богослужењима стварали гужву и жамор, били су трпељиви и обазриви према нама.

Када у манастиру, на улици или у ресторану непосредно упознате обичног човека из народа – Руса, Украјинца или Белоруса, схватите да су то добри људи и да су немири и рат на овим просторима апсурдни и неизмерно трагични.

Наше прво велико одредиште била је Кијевско-печерска лавра из 11. века, с великим бројем цркава. Лавра је још музеј и једна је од седам чуда Украјине. Ту смо упознали Николаја, службеника из Кијева. С овим, очигледно украјинским патриотом, спонтано је започело двочасовно пријатељско дружење које се завршило заједничким ручком. На руском и српском разговарали смо о православљу, спорту и политици. Разишли смо се речима: „Да живи српски и украјински народ!”

Кијевско-печерска лавра

Као у својој кући

Пут нас је водио даље. У Даниловом манастиру, у Москви, ушли смо у једну од цркава док је служба трајала. Пошто смо били у шкрипцу с временом, а у жељи да за кратко време све видимо, целивамо иконе, запалимо свеће, понашали смо се у складу с нашим навикама. То значи као да смо у својој кући, а тако смо се стварно и осећали – шетали смо по цркви, говорили полушапатом и тако, без сумње, унели немир у богослужење. За разлику од нас, руски верници су смерни и послушни.

Због претњи од тероризма у свим већим руским црквама безбедност је знатно повећана. При уласку у манастир или градску цркву били смо детаљно прегледани, чак је коришћен и скенер. Дакле, и у овој цркви је био безбедњак у униформи. Старији се сећају чувеног глумца Ташка Начића, управо је и овај Рус тако изгледао по стасу. Када је видео како стварамо метеж, желео је да нас опомене, али схватајући да не може умирити велики број људи, подигао је немоћно руке и гледао лево-десно. Али зато, када се завршила служба и ми кренули из цркве, он је стајао на излазу и кроз осмех, да нам каже да разуме наше понашање, рекао нам је: „Браћо Срби, с милим Богом, идите, идите!”

Кремљ и река Москва

Као и код нас, и код Руса је много противречности: у истом дворишту налазе се два споменика за које би рекли да не иду један с другим. У Сергијевом Посаду, варошици с истоименим манастиром, на 70 километара од Москве, на великом тргу, а пред улазом у светињу – доминира споменик подигнут Светом Сергију Радоњешком (оно што је Свети Сава за нас Србе то је Сергиј за Русе), али и обележје другу Лењину. А опет, у московском Покровском манастиру у километарском реду верници с цвећем стрпљиво су чекали да се поклоне преподобној Матрони Московској (1881–1952) и од ње затраже било какву помоћ, а нарочито помоћ да добију дете.

У Москви смо били три, а у Санкт Петербургу четири дана. Градови су прелепи, али и цене су високе. Рецимо, надомак Црвеног трга у Москви пили смо кафу „американо”, по укусу најближу нашој домаћој црној кафи, по цени од 400 рубаља. Ако притом попијете и једну чашицу жестоког пића, плаћате још 750 рубаља.

У Москви смо највише времена проводили на Црвеном тргу, као и у Храму Христа Спаситеља. Гледали смо и смену националне гарде која стражари пред „вечитом ватром” палим патриотима за одбрану отаџбине од 1941. до 1945. године.

Имали смо среће да се на Црвеном тргу сретнемо с Путином и Стаљином. Наравно, ради се о Русима који су необично слични овим личностима и који то покушавају да уновче. Сликање с њима је око 500 рубаља или колико се погодиш. Док се Путин понашао опуштено и махао пролазницима уз осмех, дотле је Стаљин пушио лулу, био веома строг и уздржан.

Серафимо-Дивијевски манастир

У Петербургу су биле беле ноћи, али их због облачног времена нисмо могли фотографисати. Наш водич, Људмила, темељно нам је показала музеј Ермитаж, Петропавловску тврђаву и Зимски дворац. У шаљивом тону нам је препоручила неколико елитних хотела за смештај с ценом од 5.000 евра по дану. На гробу Свете Ксеније Петроградске читане су нам молитве за здравље.

Три дана и две ноћи, с великим побожним усхићењем боравили смо у Дивјејевском манастиру Светог Серафима Саровског (1759–1883). Били смо на светој литургији и причестили се. Његове свете мошти смештене су у главној цркви у саркофагу, а десно су изложене и његове ствари: обућа, крст, секира.

Дивно духовно искуство доживели смо и у манастиру Светог Александра Свирског (1448–1533) у варошици Никољски. Прозван је Новозаветни Аврам јер је истински видео Свету Тројицу у облику три лица. По мишљењу многих, његове мошти су очуваније у односу на мошти осталих светитеља. Ми смо их видели: то је као да гледате човека који спава мирним сном.

Mанастир Светог Александра Свирског

Манастир у стамбеном кварту

Када смо се враћали из цркве сустигли смо једну руску породицу с две ћеркице. Млађа међу њима весело је певушила ове речи, односно молитву: „Опрости и помилуј!” Вероватно је, чувши то од мајке или монаха, мислила да је то нека лепа песмица, те ју је успут својим лепим и мелодичним гласом непрестано певушила.

Манастир Свете Јелисавете Фјодоровне у Минску био је наше последње одредиште. Лепи манастир налази се у необичном амбијенту – окружен је стамбеним зградама. Од водича Анастасије, која је дипломирала белоруску књижевност, сазнали смо да је белоруски језик ближи српском него руском. То нас је све пријатно изненадило.

У току дана, пошто је манастир у градској четврти Минска, једном од нас, који је носио мајицу с државним грбом Србије, пришао је Белорус Сергеј и упитао га да ли је Србин. Кад је добио потврдни одговор, Сергеј је рекао: „Ви сте храбар народ. Браћо Срби, ми смо уз вас.”

Кијевско-печерска лавра

Света Канавка

Канавку (канал) и пут изнад канала, дуг око 700 метара, ископале су и уредиле монахиње Дивјејевског манастира. То је урађено по налогу Светог Серафима Саровског, који је својим очима видео Пресвету Богородицу како иде управо тим путем. Када верници ходају канавком и с вером изговарају молитву „Богородице Дјево, радуј се”, имаће милост пред Богородицом и њену молитвену заштиту.

Рубље за Андреју

Били смо непрестано на ногама. Једном, када смо били на мосту реке Москве, а надомак Храма Христа Спаситеља, наш најмлађи ходочасник Андреј замолио је своју мајку да остане на мосту и мало се одмори док ми обилазимо храм. Тако је и било. Раскомотио се, ставио јакну на тло и сео да се одмара.

После сат и по – два, када смо се вратили, дочекао нас је с осмехом и испруженом шаком, показујући нам рубље у металу. Док се Андреј одмарао, чак и мало одспавао, пролазници су му стављали у крило мало новца, мислећи да му је потребна помоћ.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Gaga
Vrlo informativan tekst ukusno prosaran lepim fotografijama.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.