Недеља, 01.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Зашто килограм малине кошта 800 динара у малопродаји

Наше „црвено злато”– најпознатији домаћи бренд у свету – и ове године у сезони биће недоступан већини домаћих потрошача
(EPA/EFE/Sandor H. Szabo)

Док се ових дана уговарају цене за нови род малине, килограм овог воћа на београдским пијацама и у малим пиљарама достиже цену и до 800 динара. Ово је и до три пута више од тренутне цене – од 250 до 350 динара по килограму, колико добијају произвођачи у откупу од хладњачара.

Српска малина, црвено злато, најпознатији домаћи бренд у свету, и ове године у сезони биће недоступан већини домаћих потрошача. Оваква ситуација понавља се годинама, а најдрастичнији „поремећај” на тржишту догодио се 2017, када је малопродајне цена била чак седам пута виша од откупне. Паковање од 125 грама у радњама тада је коштало 100 динара, док су произвођачима хладњачари нудили 120 динара – али по килограму.

Јасно је да економске логике нема у формирању малопродајних цена овог воћа, али и ко у ланцу остварује највишу зараду.

На то су својевремено указали из Асоцијације малинара Србије, истичући да је управо главно питање колико је учесника на тржишту у ланцу продаје и да произвођачи ипак најмање зарађују. Око 75 одсто малинара продаје ово воће директно хладњачарима, а произвођачи закључују да постоји много посредника док то воће стигне до потрошача.

– Уместо да будемо карика у том ланцу, ми гледамо како од нас купују јефтино и продају скупо – рекли су тада у овој организацији. Чињеница је да су се у међувремену тржишне околности промениле и да због несташице малине у свету произвођачи ове сезоне рачунају на значајно бољу зараду него пре четири године.

Широј јавности мало је познато да Србија највећим делом производи малину која иде директно у хладњаче и даље у извоз или домаћу прераду. Само мале количине свеже малине остају на домаћем тржишту, али то углавном нису сорте виламет и микер, које су најтраженије у извозу, али смрзнуте.

(EPA/Sandor H. Szabo)

– Трошкови код свеже малине јесу већи, али наши продавци прате неке светске трендове не уважавајући локалне прилике. Није то само случај код малине него и код неког другог воћа. То изазива прилично велики револт код потрошача – каже за „Политику” др Александар Лепосавић, један од највећих домаћих стручњака за воћарство.

Он истиче да овако висока цена нема везе с произвођачима, већ с трговцима. Како објашњава, производња код свеже малине другачије је организована. Трошкови се увећавају јер је потребно да буде што мање контакта рукама, селекција се ради на самом пољу, а мањи је и учинак берача, што поскупљује производњу.

– Другачији је и сортимент. Најчешће то нису виламет и друге најзаступљеније сорте јер она није добрих карактеристика када је реч о свежем програму. То су сорте које дају мањи принос, али подносе и дужи број дана изложености у тим неким полуконтролисаним условима. Ако и има виламета у малопродаји, то је у мањим количинама јер та малина има тамнију боју и није толико пријемчива купцима – објашњава Лепосавић.

Када је реч о откупној цени о којој се ових дана интензивно говори, наш саговорник каже да је прилично шаренолика ситуација на тржишту. Озбиљнији откупљивачи који размишљају дугорочно понудили су од 250 динара за килограм виламета до 270 за микер.

– Ове цене имају тенденцију раста и сигурно ће тако бити. Имали смо и понуду у Мачви за 350 динара по килограму, али такви откупљивачи углавном набављају за њих потребне количине и после тога прекидају откуп – каже Лепосавић.

Он додаје да треба бити обазрив у овом тренутку јер је велика јагма на тржишту и питање је шта ће бити када буду испоштоване количине од 20.000 тона, које ми већ дугујемо из прошле сезоне.

– Тачно је да је свуда у свету малина далеко скупља него прошле године. Али висока цена не мора нужно да значи да је то добро, јер је питање како ће тржиште реаговати када „покупи” све оне количине које се већ дугују. Треба бити разуман. Ни највиша цена не може надокнадити пад приноса. Савет произвођачима је да овакву ситуацију с бољим зарадама искористе за побољшање својих засада – каже Лепосавић.

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljutko ljutković
Fala ljudi al upravo kupih 2 kg prvoklasnih banana(99 din/kg) ikg limuna(135 din/kg)!!Prodajte vaše maline kome hoćete i pošto hoćete al nemoj da vam padne na pamet blokada puteva i zahtevi da vam država(poreski obveznici),dodaju do cene za koju vi mislite da je dobra!Malina nije jedina voćka(odavno je ne kupujem)!!
Dr.Sreten Bozic -Wongar
Beogradjani bi hteli da im neko donese jagode dzabe . NA SELO GOLSPODO I RADITE. Rad na polju pocinje i izgrev Sunca - avrsava se kad Sumnce zadje.
Небојша
80 % "београђана" су ти исти иза којих су остали напуштени засади јагоде. И ви желите да вам неко принесе јагоде...
Nenad
Dejan - po tebi prijatelju ispade Beograd zasebna drzava. Ti ljudi koji ti prodaju poljoprivredne proizvode stvarno su krvavog znoja. Nemaju ni asfalt, ni kanalizaciju, struju jedva normalnu. Placaju sve poreze i dazbine uredno kao i svi ostali gradjani ove drzave. Registraciju kola - a nemaju asfalt, ekoloske takse - a nemaju kontejner ni kanalizaciju, vodu sami za sebe obezbede, bez struje budu danima. A tebi ako se ne svidja cena,kupuj gde ti odgovara.
Прикажи још одговора
borko
Sve u izvoz. Mi samo da gledamo na slikama. Serem im se u maline. Da čujem oće li i ove godine da protestvuju. Živela besmrtna Srbija.
Srba
Igor
Protestuju, i cemu ljubomora, svako ko misli da se lako zaradjuje u malinama neka dodje u sela u okolini Arilja i neka ih posadi
Прикажи још одговора
ekonomista Vlajko
Zbog Zakona o tendencijskom padu opšte profitne stope
Суводолац
Стварно није јасно зашто је та малина толико скупа? А познато је да она расте сама, да се залива сама, да се ђубри сама, да се опрашује и орезује сама, да се чак и бере сама и то по 60-70 кг дневно... итд., итд... А безобразни узгајивачи, нерадници, пландују са ногама на столу, врте палце један око другог и сучу бркове - "ала ће бидне пара"!
Vlada
Pa i nije jasno. Zašto seljak koji sve to rado dobije 250 dinara a trgovac na pijaci 550. Ako već hoće neko da zaradi objasnite tu logiku. Zar ne bi trebalo da je obrnuto?
Локални Абориџин
Нема се шта додати овоме, а и коме додавати?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.