Обамакер преживео и трећи пут

Обамина реформа здравственог система избегла је и трећи метак – Врховни суд је трећи пут одбио да укине „Обамакер”, развејавши упозорења да ће „Трампове” судије сасећи овај закон у корену.

Престонички суд је у четвртак одбацио као неосновану тужбу савезних држава с републиканским гувернерима које су тврдиле да су поједине одредбе закона неуставне. Случај је доспео пред врховне делиоце правде док је председник био Доналд Трамп, који је подржавао покушаје да се збаци „Обамакер”.

И поред тога што конзервативне судије чине већину у Врховном суду (шест према три) и што је троје од тих судија, који уједно важе за најконзервативније, именовао Трамп, тужба је одбачена највећом већином гласова (седам наспрам два). Само двојица судија су били против те одлуке, од чега само један од оних које је именовао Трамп, преноси Си-Ен-Ен.

Председник Барак Обама спровео је реформу здравственог система 2010. Уз помоћ државних субвенција, осигурано је око 20 милиона грађана који раније нису могли да приуште да се лече. Исти закон је забранио осигуравајућим компанијама да одбију да осигурају клијенте с хроничним болестима, док је бројним послодавцима који раније нису уплаћивали здравствено за запослене наложио да то учине.

И Обама и садашњи председник Џозеф Бајден поздравили су одлуку суда, а влада је саопштила да је број субвенционисаних осигураника порастао на више од 30 милиона. Противници закона већ су двапут раније износили случај пред Врховни суд, док су републикански конгресмени безуспешно покушавали да „потопе” закон на Капитолу. За овај табор је најспорнија одредба која каже да ће грађани који не купе здравствено осигурање морати да плате казну. Овај члан закона и раније је оспораван, али је Врховни суд 2012. пресудио у корист ове одредбе. Ипак, републикански конгресмени су обесмислили овај члан закона кад су 2017. одредили да је казна за овај преступ – нула долара.

Конзервативци су се борили против „Обамакера”, тврдећи да исувише личи на државно здравствено осигурање у социјализму и да је повисио трошкове осигурања, а смањио квалитет услуга. Реформа није популарна ни код дела Американаца који су и раније имали осигурање, јер сад плаћају скупље премије, али закон и даље ужива подршку 54 одсто грађана, преносе амерички медији.

Међу најпопуларнијим одредбама су оне да осигуравајуће куће не могу да одбију људе са хроничним болестима, чиме је обухваћено 135 милиона људи, као и да млади до 26 година могу бити осигурани захваљујући осигурању родитеља, пише сајт Јавног националног радија.

Врховни суд има јасну већину судија с десничарским схватањима, а ова струја је ојачана за време бившег председника, који је именовао троје веома конзервативних судија. Либерални Американци прибојавали су се да ће таква већина, а посебно „Трампове” судије, укинути „Обамакер”. И док су то макар на неко време пребринули, следећа брига је абортус.

Намерни побачај је дозвољен у целој земљи 1973, одлуком познатом као „Ро против Вејда”, али прогресивни грађани страхују да би садашња већина врховних делилаца правде могла да угрози ово женско право. Недавно је пред овај суд стигла тужба против државе Мисисипи, која ограничава право на абортус. Као и случају „Обамакера”, и „Ро против Вејда” је оспораван, али је Врховни суд 1992. потврдио да ова одлука остаје на снази.

Уколико ипак буде преиначена одлука из 1973, право на побачај се не би подразумевало у целој земљи, већ би свака савезна држава о томе посебно одлучивала. У срединама као што су Мисисипи или Алабама, абортус би сигурно био забрањен. Данас државе не смеју да криминализују побачај, али га поједине максимално отежавају сложеним правилима за спровођење интервенција.

Конзервативна већина у Врховном суду делује стабилно јер судије служе доживотно или до добровољног пензионисања, а Трамп је бирао релативно младе делиоце правде. Због тога влада размишља о томе да прошири деветочлано веће, јер би тако Бајден могао да именује либералне судије и пре него што се неко од садашњих пензионише или премине.